Теотивакан
View from Pyramide de la luna.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеПретколумбовски град Теотивакан
МестоТеотивакан де Ариста, Мексико, Мексико Уреди на Википодацима
Координате19° 41′ 33″ СГШ; 98° 50′ 38″ ЗГД / 19.6925° СГШ; 98.8439° ЗГД / 19.6925; -98.8439
Површина250, 311.815 ha (26.900.000, 3,35635×1010 sq ft)
Укључује
Критеријумкултурна: i, ii, iii, iv, vi
Референца414
Упис1987. (11. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/414

Теотивакан[1] (нaвт. Teōtīhuacān; шп. Teotihuacan) био је један од два највећа града претколумбовске Америке. Налази се 40 километара североисточно од града Мексика. Име Теотивакан су дали Астеци вековима након пада града, а на језику Астека значи „где човек постаје бог“, или „град богова“.

Један од највећих градова светаУреди

Градња Теотивакана почела је око 300. п. н. е., а пирамида Сунца је изграђена око 100.. Град је достигао зенит око 150. до 450., када је био центар утицајне културе. Када је био на врхунцу моћи имао је вероватно преко 150.000 становника. Теотивакан је представљао центар производње предмета од опсидијана, специјалног вулканског стакла, које се користило за израду сечива, стрела, мачева.

Теотивакан је успоставио економски и политички ред, какав никад пре тога није постојао. Утицај се раширио од Мексика до Централне Америке, тако да су основане нове династије у градовима Маја под утицајем теотиваканске цивилизације. Становништво града је била мешавина многих регионалних етничких групаа.

Централна градска авенија звала се „Авенија мртвих“. Са једне стране авеније се налазила пирамида Сунца, која је била друга по величини у Америци, иза пирамиде у Чолули. Ту су се налазили и пирамида Месеца, храм Кецалкоатла и мноштво мањих храмова и палата.

Пирамида Сунца била је посвећена Тлалоку, богу кише и саграђена је преко пећине. Пећина је похарана пре доласка Шпанаца. Пирамида Месеца је била посвећена Тлалоковој пратиљи, богињи језера и потока. Користила се као погребно место за великане.

Постоје само идеографски текстови о Теотивакану, али се град често помиње у текстовима Маја.

 
Пирамида Сунца

Пљачка ТеотиваканаУреди

Град је опљачкан и спаљен око 700. године. По првобитној хипотези, радило се о инвазији Толтека, међутим, по новијим претпоставкама, радило се о периоду немира, када су спаљене палате богатијих становника Теотивакана.


Опадање моћи Теотивакана и његова коначна пропаст повезују се са сушним периодом од 535. до 536. године. Археолошким ископавањима откривено је мноштво дечјих костура из тог периода, са знацима неухрањености. Претпоставља се да су, уз сушу и глад, коначној пропасти града допринели ратови и унутрашњи немири.

Претња од развојаУреди

Археолошки парк Теотивакан је под претњом развојних притисака. Године 2004, гувернер државе Мексико, Артуро Монтиел дао је дозволу Волмарту да изгради велику продавницу у трећој археолошкој зони парка. Према Серхију Гомезу Чавезу, археологу и истраживачу Мексичког националног института за антропологију и историју (INAH), пронађени су фрагменти древне керамике на месту где су камиони одлагали земљу са те локације.[2]

Сиудадела, на супротној страни од Месечеве пирамиде

У новије време, Теотивакан је постао средиште контроверзе око Респландор Теотихуакана, масивног спектакуларног светла и звука инсталираног за стварање ноћне емисије за туристе.[3][4] Критичари објашњавају да су те активности проузроковале преломе у камењу и неповратну штету, иако ће од тог пројеката бити мало користи.

360° поглед на Авенију мртвих, Сунчеву пирамиду и Месечеву пирамиду
Панорамски поглед са врха Пирамиде Сунца, са Месечевом пирамидом крајње десно
Панорамски поглед са врха Месечеве пирамиде, са пирамидом Сунца крајње лево.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Правопис српскога језика Матице српске
  2. ^ David Barstow and Alejandra Xanix von Vertrab. December 17, 2012 The Bribery Aisle: How Wal-Mart Got Its Way in Mexico, New York Times Wal-Mart Abroad
  3. ^ Prensa Latina, Protesters Demand Stop on Pyramid Project, Banderas News, February 2009.
  4. ^ Prensa Latina, Tourists reject sound and light show at Mexican pyramids, TwoCircles.net, February 18, 2009.
  5. ^ British Museum Collection

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди