Терапија конверзије

Конверзиона терапија представља псеудонаучну праксу покушаја да се промени сексуална оријентација или родни идентитет појединца како би се уклопио у хетеросексуалне и цисродне норме.[1] Овакве праксе су у констрасту са медицином заснованом на науци [en] и сматрају хомосексуалност и родне неусаглашености неприроднима или нездравима. Постоји научни консензус да терапија конверзије не постиже свој циљ и да често чини велику и трајну психолошку штету особама које су јој подвргнуте.[2]

Честе методе терапије конверзије су саветовање, визуализација, тренинг друштвених способности, психоаналитичка терапија и душевне интервенције. Неке друге методе су лоботомија,[3][4][5][6][7][8] хемијска кастрација са хормонским третманом,[9] мастурбаторно преусловљавање и аверзивне терапије као што су електрошокови на рукама и/или гениталијама или дроге које изазивају бол које се дају у исто време као хомоеротични стимуланс.

Број власти које забрањују терапију конверзије [en] се стално повећава.[10] Ова терапија може се сматрати и преваром, а експерти је описују као мучење и окрутно, нехумано и деградирајуће понашање [en].

Америчка асоцијација психијатара (ААП) подстиче Закон који би забранио психијатријско лечење „на основу априорне претпоставке да су различите сексуалне оријентације и родни идентитети менталне болесни и да би требало да се промене”[11] и описује покушаје практичара да промене сексуалну оријентацију особе као неетичке. Године 2015. Америчко удружење психолога и Управа за злоупотребу психоактивних супстанци и услуге менталног здравља сарађивали су на извештају у којем се наводи да је „конверзиона терапија — настојања да се промени сексуална оријентација, родни идентитет или родно изражавање појединца — пракса која није подржана веродостојним доказима, а одбацили су је стручњаци за бихејвиорално здравље и удружења. Конверзиона терапија одржава застареле погледе на родне улоге и идентитете, као и негативан стереотип да је бити сексуална или родна мањина или идентификовати се као ЛГБТК+ ненормалан аспект људског развоја.”[12]

РеференцеУреди

  1. ^ „Ending Conversion Therapy: Supporting and Affirming LGBTQ Youth” (PDF). Substance Abuse and Mental Health Services Administration. октобар 2015. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 10. 2021. Приступљено 26. 12. 2021. »Efforts to change an individual’s sexual orientation, gender identity, or gender expression through behavioral health or medical interventions. Any effort with an a priori goal of a gender expression that aligns with stereotypical norms, cisgender identity, and/or heterosexual orientation, identity, and sexual behaviors.« 
  2. ^ Higbee, Madison; Wright, Eric R.; Roemerman, Ryan M. (2022). „Conversion Therapy in the Southern United States: Prevalence and Experiences of the Survivors”. Journal of Homosexuality. 69 (4): 612—631. PMID 33206024 Проверите вредност параметра |pmid= (помоћ). S2CID 227039714. doi:10.1080/00918369.2020.1840213. 
  3. ^ Cruz, David B. (1999). „Controlling Desires: Sexual Orientation Conversion and the Limits of Knowledge and Law” (PDF). Southern California Law Review. 72 (5): 1297—400. PMID 12731502. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 9. 2017. Приступљено 25. 11. 2016. 
  4. ^ Yoshino 2002
  5. ^ Burr, Chandler (јун 1997). „Homosexuality and Biology”. The Atlantic Magazine. Приступљено 25. 11. 2016. 
  6. ^ Harrison, James. „Changing Our Minds: The Story of Dr. Evelyn Hooker” (Documentary Film). imdb. Internet Movie Database. Приступљено 25. 11. 2016. 
  7. ^ Rieber, Inge; Sigusch, Volkmar (1979). „Psychosurgery on Sex Offenders and Sexual "Deviants" in West Germany”. Archives of Sexual Behavior. 8 (6): 523—527. PMID 391177. S2CID 41463669. doi:10.1007/bf01541419. 
  8. ^ Dieckmann, G.; Horn, H.J.; Schneider, H. (1979). Hitchcock, E.R.; Ballantine, H.T.; Meyerson, B.A., ур. „Long-term Results of Anterior Hypothalamotomy in Sexual Offences”. Modern Concepts in Psychiatric Surgery: 187—195. 
  9. ^ Milar, Katherine S. (фебруар 2011). „The myth buster”. Monitor on Psychology. 42 (2): 24. Приступљено 25. 11. 2016. 
  10. ^ Drescher, Jack; Schwartz, Alan; Casoy, Flávio; McIntosh, Christopher A.; Hurley, Brian; Ashley, Kenneth; Barber, Mary; Goldenberg, David; Herbert, Sarah E.; Lothwell, Lorraine E.; Mattson, Marlin R.; McAfee, Scot G.; Pula, Jack; Rosario, Vernon; Tompkins, D. Andrew (2016). „The Growing Regulation of Conversion Therapy”. Journal of Medical Regulation. 102 (2): 7—12. PMC 5040471 . PMID 27754500. doi:10.30770/2572-1852-102.2.7. 
  11. ^ American Psychiatric Association (децембар 2018). „Position Statement on Therapies Focused on Attempts to Change Sexual Orientation (Reparative or Conversion Therapies)” (PDF). American Psychiatric Association. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 12. 2021. »While many might identify as questioning, queer, or a variety of other identities, “reparative” or conversion therapy is based on the a priori assumption that diverse sexual orientations and gender identities are mentally ill and should change ... APA encourages legislation which would prohibit the practice of “reparative” or conversion therapies that are based on the a priori assumption that diverse sexual orientations and gender identities are mentally ill(references omitted)« 
  12. ^ „Ending Conversion Therapy: Supporting and Affirming LGBTQ Youth” (PDF). Substance Abuse and Mental Health Services Administration. октобар 2015. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 14. 10. 2021. Приступљено 26. 12. 2021. »Specifically, conversion therapy—efforts to change an individual's sexual orientation, gender identity, or gender expression—is a practice that is not supported by credible evidence and has been disavowed by behavioral health experts and associations. Conversion therapy perpetuates outdated views of gender roles and identities as well as the negative stereotype that being a sexual or gender minority or identifying as LGBTQ is an abnormal aspect of human development. Most importantly, it may put young people at risk of serious harm.« 

ЛитератураУреди