Википедија

Терапија прихватањем и посвећеношћу

облик психотерапије и емпиријски заснована психолошка интервенција

Терапија прихватањем и посвећеношћу, позната под акронимом АКТ (енгл. ACT — аcceptance and commitment therapy), јесте облик психотерапије и емпиријски заснована психолошка интервенција. Грана је клиничке бихејвиоралне анализе која се користи стратегијама прихватања и свесности уз стратегије посвећености и промене понашања ради повећања психолошке флексибилности.[1][2] Првобитно је названа свеобухватним удаљавањем.[3] Од 1982. усавршавао ју је Стивен Хејз. Настојао је да осмисли приступ који сједињује кључна обележја когнитивне терапије с бихејвиоралном анализом, нарочито с бихејвиоралним аналитичким подацима о негативним последицама вербалних правила и начину на који се она могу побољшати.[4] За АКТ се примењују различити протоколи у зависности од циљаног понашања и поставке. На пример, у областима бихејвиоралног здравља краткотрајна верзија терапије се назива терапија усмереног прихватања и посвећености (ФАКТ, енгл. FACT — focused acceptance and commitment therapy).[5]

Терапија прихватањем и посвећеношћу
MeSHD064869

Циљ терапије није да се отклоне тегобна осећања, него да се иде у корак с оним што живот доноси и да се „окрене цењеном понашању”.[6]‍:240 Терапија позива људе да се отворе за непријатна осећања, науче да не реагују претерано на њих и да не избегавају изазове који се постављају пред њима. У погледу терапеутског учинка, АКТ тежи к томе да буде позитивна завојница у којој боље разумевање властитих емоција води к бољем разумевању истине.[7] У терапији се „истина” мери концепцијом „употребљивости”, тј. ониме што функционише да би се направио још један корак к ономе што је важно.

Техника уреди

Основе уреди

АКТ је развијен у оквиру прагматичне филозофије која се назива функционални контекстуализам. Заснован је на теорији релационих оквира (РФТ), свеобухватној теорији језика и сазнања која је изведена из бихевиоралне анализе. И АКТ и РФТ су засновани на филозофији радикалног бихевиоризма Баруса Фредерика Скинера.[8]

Терапија прихватањем и посвећеношћу се разликује од других врста когнитивно-бихевиоралне терапије (КБТ). Наиме, она не настоји научити људе да боље контролишу своје мисли, осећања, осећаје, сећања и друге приватне догађаје, већ их учи да само примете, прихвате и пригрле своје приватне догађаје, особито оне раније нежељене. АКТ помаже појединцу да ступи у додир с трансцендентним осећајем сопства познатим као „посматрајуће ја” (енгл. self-as-context) — сопство које је свепристуно и спознајно, а раздвојено од мисли, осећања, осећаја и сећања појединца. АКТ се труди да помогне појединцу да разјасни своје личне вредности и да предузме радњу у вези с њима уносећи више виталности и смисла у његов живот и повећавајући његову психолошку флексибилност.[3]

АКТ претпоставља да су психолошки процеси нормалног људског ума неретко деструктивни.[9] Основна концепција терапије јесте да је психолошка патња обично узрокована искуственим избегавањем, когнитивним заплетом и резултирајућом психолошком ригидношћу која доводи до неуспеха да се предузму неопходни бихевиорални кораци у складу с основним вредностима.[10] Као једноставан начин сажимања модела, АКТ сматра да многи проблеми проистичу из концепата представљених у акрониму FEAR („страх”):[11]

  • Стапање с властитим мислима (F — fusion)
  • Вредновање искуства (E — evaluation)
  • Избегавање властитог искуства (A — avoidance)
  • Образлагање властитог понашања (R — reason-giving)

A здрава алтернатива је АКТ (ACT):

  • Прихватање својих мисли и емоција (A — accept)
  • Бирање цењеног смера (C — choose)
  • Предузимање радње (T — take action)

Начела уреди

Како би помогла клијентима да развију психолошку флексибилност, терапија следи шест основних начела:[12]

  1. Когнитивна дефузија; обухвата методе учења за смањење склоности к опредмећењу мисли, слика, емоција и сећања.
  2. Прихватање; допуштање нежељеним приватним искуствима (мисли, осећања и нагони) да дођу и оду без сукобљавања с њима.
  3. Контакт са садашњим тренутком; свест о овдашњости и садашњости, доживљена уз отвореност, интересовање и пријемчивост.
  4. Посматрајуће сопство; приступ трансцендентном осећају сопства, постојаности свести која је непроменљива.
  5. Вредности; откривање онога што је најважније за особу.[13]
  6. Посвећена радња; постављање циљева у складу с вредностима и њихово одговорно спровођење у служби смисленог живота.

Корелациони докази су открили да одсуство психолошке флексибилности предвиђа многе облике психопатологије. Метаанализа из 2005. показала је корелационим методама да наведених шест начела у просеку чине 16—29% варијансе у психопатологији (опште ментално здравље, депресија, анксиозност).[14]‍:12–13 Метаанализа 68 лабораторијских студија о компонентама терапије из 2012. такође је пружила потпору за везу између концепата психолошке флексибилности и специфичних компоненти.[15]

Повезани чланци уреди

Референце уреди

  1. ^ Plumb, Jennifer C.; Stewart, Ian; Dahl, Joanne; Lundgren, Tobias (пролеће 2009). „In search of meaning: values in modern clinical behavior analysis”. The Behavior Analyst. 32 (1): 85—103. PMC 2686995  . PMID 22478515. doi:10.1007/BF03392177. 
  2. ^ Hayes, Steven C. „Acceptance & Commitment Therapy (ACT)”. ContextualPsychology.org. 
  3. ^ а б Zettle, Robert D. (2005). „The evolution of a contextual approach to therapy: from comprehensive distancing to ACT”. International Journal of Behavioral Consultation and Therapy. 1 (2): 77—89. doi:10.1037/h0100736  . 
  4. ^ Waltz, Thomas J.; Hayes, Steven C. (2010). „Acceptance and Commitment Therapy”. Ур.: Kazantzis, Nikolaos; Reinecke, Mark A.; Freeman, Arthur. Cognitive and Behavioral Theories in Clinical Practice. New York: Guilford Press. стр. 155–156. ISBN 978-1-60623-342-9. OCLC 317927326. 
  5. ^ „Focused Acceptance and Commitment Therapy (FACT): Mastering The Basics”. contextualscience.org. Association for Contextual Behavioral Science. Архивирано из оригинала 2016-04-07. г. Приступљено 2016-04-07. 
  6. ^ Hayes, Stephen C.; Strosahl, Kirk D.; Wilson, Kelly G. (2012). Acceptance and Commitment Therapy: The Process and Practice of Mindful Change (2nd изд.). Guilford Press. ISBN 9781609189624. OCLC 713181786. 
  7. ^ Shpancer, Noam (8. 9. 2010). „Emotional Acceptance: Why Feeling Bad is Good”. Psychology Today blogs. 
  8. ^ Kohlenberg, Robert; Hayes, Steven; Tsai, Mavis (1993). „Radical behavioral psychotherapy: two contemporary examples”. Clinical Psychology Review. 13 (6): 579—592. CiteSeerX 10.1.1.542.4819  . doi:10.1016/0272-7358(93)90047-p. 
  9. ^ Harris, Russ (август 2006). „Embracing your demons: an overview of Acceptance and Commitment Therapy” (PDF). Psychotherapy in Australia. 12 (4): 2—8. 
  10. ^ Cookson, Camilla; Luzon, Olga; Newland, John; Kingston, Jessica (септембар 2020). „Examining the role of cognitive fusion and experiential avoidance in predicting anxiety and depression”. Psychology and Psychotherapy. 93 (3): 456—473. ISSN 2044-8341. PMID 30994261. doi:10.1111/papt.12233. 
  11. ^ Powers, Mark B.; Zum Vörde Sive Vörding, Maarten B.; Emmelkamp, Paul M. G. (2009). „Acceptance and commitment therapy: a meta-analytic review”. Psychotherapy and Psychosomatics. 78 (2): 73—80. CiteSeerX 10.1.1.476.7775  . ISSN 0033-3190. PMID 19142046. doi:10.1159/000190790. 
  12. ^ Harris, Russ (август 2006). „Embracing your demons: an overview of Acceptance and Commitment Therapy” (PDF). Psychotherapy in Australia. 12 (4): 2—8. 
  13. ^ Robb, Hank (2007). „Values as Leading Principles in Acceptance and Commitment Therapy”. International Journal of Behavioral Consultation and Therapy. 3 (1): 118—23. doi:10.1037/h0100170. 
  14. ^ Hayes, Steven C.; Luoma, Jason B.; Bond, Frank W.; Masuda, Akihiko; Lillis, Jason (2006). „Acceptance and Commitment Therapy: Model, processes and outcomes”. Behaviour Research and Therapy. 44 (1): 1—25. PMID 16300724. doi:10.1016/j.brat.2005.06.006. 
  15. ^ Levin, Michael E.; Hildebrandt, Mikaela J.; Lillis, Jason; Hayes, Steven C. (2012). „The Impact of Treatment Components Suggested by the Psychological Flexibility Model: A Meta-Analysis of Laboratory-Based Component Studies”. Behavior Therapy. 43 (4): 741—56. PMID 23046777. doi:10.1016/j.beth.2012.05.003. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Терапија_прихватањем_и_посвећеношћу&oldid=25407806”