Терезин син (аутобиографија)

Терезин син је аутобиографија Вјерана Миладиновића, познатијег као Мерлинка. Представља трагичну исповест познате српске и балканске транс особе, јунакиње Жилникових филмова Лијепе жене пролазе кроз град и Дупе од мрамора. У једном од својих последњих интервјуа рекао је да је биографију посветио жени у њему - Мерлинки и мушкарцу кога је највише волео - Тибору.[1] Аутобиографија Терезин син првобитно је објављена 2001. године у оквиру београдског ЛГБТ и френдли центра за идеје „Деве”.[2] Реиздата је 2013. године у издању издавачке куће Ред Бокс. Предговор за ново издање написао је Миљенко Јерговић.[3]

Терезин син
АуторВјеран Миладиновић Мерлинка
ЗемљаСР Југославија, Србија
Језиксрпски
Издавање
ИздавачДеве; Ред бокс (реиздање)
Датум2001. (прво издање), 2013. (реиздање)

Према речима Миљенка Јерговића, Терезин син је прича о животном мучеништву:[4]

Kада бисмо је свели на голу фабулу, на фактографију људске егзистенције, прича Вјерана Миладиновића сличила би кратким и поучним хагиографијама, житијама кршћанских светаца, предрасколних и послијерасколних, чије је цјелокупно земаљско постојање било једна велика патња, иза које је стајала дубока вјера, али и потреба да се буде у складу с властитом природом.

[5]

Недељник НИН аутобиографију описује као исповедну прозу и јединствен документ у домаћој литератури, дело које фасцинира својом бруталном снагом и искреношћу, сведочење које пружа ретку прилику да читаоци завире у скривене, живописне егзистенције аутентичних маргиналаца.[6]

Према књизи је настала монодрама „Мерлинкина исповест” Миладина Шеварлића.[7] Драмски писац Миладин Шеварлић је заједно са редитељем Стеваном Бодрожом обимну аутобиографију адаптирао у представу у трајању од 45 минута. Поставка Мерлинкине исповести је наглашено камерна. Глумац Александар Трмчић, нашминкан и обучен у хаљину боје цикламе, седи и ишчитава одабране одломке из Терезиног сина, док његов колега Чарни Ђерић без иједне речи текста и тек уз понеки крик, готово потпуно обнажен, покретом дочарава емотивна стања кроз која је трансвестит пролазио током живота.[8]

РеференцеУреди

  1. ^ „Da li se sećate Merlinke? Misteriozno ubistvo najpoznatijeg transvestita još nije razjašnjeno”. www.srbijadanas.com (на језику: српскохрватски). 
  2. ^ „'Terezin sin' - autobiografsko delo Vjerana Miladinovića Merlinke”. www.balconn.com. 
  3. ^ Magazin, X. X. Z. „Dan svete Merlinke - XXZ Portal”. www.xxzmagazin.com (на језику: енглески). 
  4. ^ „TEREZIN SIN AUTOBIOGRAFIJA BEZ ŠMINKE”. 
  5. ^ „Vjeran Miladinović Merlinka: Terezin sin”. LGBT knjige. 24. 2. 2014. 
  6. ^ Јевтић, Бобан. „НИН online”. www.nin.co.rs. 
  7. ^ „Autobiografija Vjerana Miladinovića Merlinke - Geten”. www.transserbia.org (на језику: српски). 
  8. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Merlinka - potresna slika traganja za ljubavlju | DW | 30.01.2015”. DW.COM (на језику: босански).