Тигран Петросјан
Тигран Вартанович Петросјан (јерм. Տիգրան Վարդանի Պետրոսյան; Тбилиси, 17. јун 1929 — Москва, 13. август 1984) је бивши светски шаховски шампион.[1]
Тигран Петросјан | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 17. јун 1929. |
Место рођења | Тбилиси, СССР |
Датум смрти | 13. август 1984.55 год.) ( |
Место смрти | Москва, СССР |
Биографија
уредиПо националности Јерменин, Петросјан је рођен у селу Мулки у Арагатсотн региону, Јерменија, а од детињства је живео у Тбилисију, Грузија. Највећи део живота провео је у руском главном граду Москви. Научио је да игра шах са осам година. За Петросјана је значајан корак било пресељење у Москву 1949, где је почео да игра и у коме је победио на многим турнирима. Победио је на турниру у Москви 1951. и од тада почиње његов стални развој.
Његови резултати на трогодишњим турнирима кандидата, на којим се одређивао изазивач светског шампиона показују стални успон: пети у Цириху 1953; трећи у Амстердаму 1956; трећи у Југославији 1959; први у Курасаоу 1962. Године 1963. победио је Михаила Ботвиника 12.5-9.5 и постао светски шампион у шаху. Његов стрпљиви, дефанзивни стил фрустрирао је Ботвиника, чији је сваки рискантни потез Петросјан кажњавао.
Петросјан је одбранио титулу 1966, када је победио Бориса Спаског 12.5-11.5, као први светски шампион који је одбранио титулу од времена кад је Аљехин победио Богољубова 1934. Године 1968. додељена му је титула доктора филозофије Универзитета у Јеревану за тезу „Шаховска логика“. Године 1969. Спаски му се реванширао, победивши га са 12.5-10.5 и преузео титулу.
Био је једини играч који је добио партију против Бобија Фишера за време мечева кандидата 1971, прекинувши тако низ од 20 Фишерових узастопних победа (7 на међународном турниру у Палми де Мајорка 1970, 6 против Тајманова, 6 против Ларсена и прве партије у њиховом међусобном мечу).
Најважнији каснији успеси су победа на меморијалном турниру у част Кереса 1979 у Талину (12/16 вез пораза, испред Таља, Бронштајна и других), подела првог места (с Портишем и Хибнером) у Рио де Жанеиру исте године, и друго месту у Тилбург 1981, пола поена иза Бељавског. Тамо је одиграо своју последњу славну партију против младог Гарија Каспарова[2]
Петросјан је умро од рака 1984. године.
По њему су названа два велика шаховска отварања: Петросјанова варијанта Краљеве индијске одбране (1. d4 Sf6 2. c4 g6 3. Sc3 Lg7 4. e4 d6 5. Sf3 O-O 6. Le2 e5 7. d5) и Петросјанов систем у Даминој индијској одбрани (1. d4 Sf6 2. c4 e6 3. Sf3 b6 4. a3). Једна варијанта Каро-Кан одбране такође носи његово име (заједно с бившим светским шампионом Василијем Смисловом): Петросјан-Смисловљева варијанта (1. e4 c6 2. d4 d5 3. Sc3 dxe4 4. S:e4 Sd7).
Најпознатији је по томе што је био један од најбољих играча – пионира теорије превентивног шаха, годинама после Арона Нимцовића. Његов стил игре шесто је био стратешки, познат је био по томе да предвиди могуће нападе противника и што је своју игру заснивао на избегавању грешака, задовољан малим напредовањем. Његове партије се широко користе за обуку у шаховским школама широм света. Био је главни уредник шаховског часописа "Шахматнаја Москва" од 1963-66.
Референце
уреди- ^ „Tigran Petrosian | Top Chess Players”. Chess.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Меч против младог Каспарова”. Приступљено 25. 4. 2013.
Додатна литература
уреди- Edward G. Winter, ур. (1981). World chess champions. ISBN 0080249041 Проверите вредност параметра
|isbn=
: checksum (помоћ). - Irving Chernev (1995). Twelve Great Chess Players and Their Best Games. Dover Publications. ISBN 978-0-486-28674-7.