Тикал
Тикал (шп. Tikal; мајатан: Tikal, Tik’al) је највеће археолошко налазиште цивилизације Маја. Тикал се налази у Провинцији Петен на северу Гватемале. Област Националног парка Тикал се сматра Светском баштином под заштитом УНЕСКО-а. Тикал је заштићен по два основа: културном (као споменик и археолошко налазиште) и као резерват природе.
| Тикал | |
|---|---|
 | |
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Национални парк Тикал |
| Место | Петен (департман), Гватемала |
| Координате | 17° 13′ 20″ С; 89° 37′ 25″ З / 17.222094444444° С; 89.623613888889° З |
| Критеријум | мешовита: i, iii, iv, ix, x |
| Референца | 64 |
| Упис | 1979. (3. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/64 |
Географија
уредиТикал се налази у равничарском подручју средњоамеричке џунгле. Најближи град је Флорес, удаљен око 30 километара.
Природа
уредиУ парку Тикал су присутне егзотичне тропске врсте дрвета, као што су џиновски капок (Ceiba pentandra), иначе свето дрво Маја, тропски кедар (Cedrela odorata) и махагони (Swietenia).
Од животињског света, заступљени су агути, коати, сива лисица, мајмуни хватачи, мајмуни урликавци, харпије, соколови, окасте ћурке (Meleagris ocellata), тукани, зелени папагаји, мрави листоједи (Atta cephalotes) итд. Јагуари и кугуари такође лутају овим парком.
Историја
уреди
Тикал је био један од најзначајнијих културних центара цивилизације Маја, а у исто време један од највећих градова. Иако неки споменици у Тикалу потичу из 4-ог века п. н. е., Тикал је свој врхунац достигао у класичном периоду, између 200. и 850. нове ере. У овом периоду Тикал је био доминантни политички, економски и војни центар цивилизације Маја. Тикал је био у контактима са цивилизацијом Теотиуакана и постоје индикације да је Теотиуакан освојио и можда колонизовао Тикал у 4. веку. У Тикалу постоји јасна пауза у подизању грађевина током 7. века, што се тумачи ранијим поразом у борби са градом Каракол. Велелепне пирамиде су углавном саграђене у првој половини 8. века. Последњи споменик у Тикалу је подигнут 879. Овај престанак градитељске активности, био је праћен смањењем становништва, и најзад, потпуним напуштањем Тикала крајем 10-ог века.
Археологија
уреди
Само је мањи број грађевина и споменика археолошки истражен у Тикалу, и то после неколико деценија истраживања.
Најимпозантније грађевине у Тикалу су 6 степенастих пирамида, означених као храмови I - VI. На врху сваке од пирамида налази се светилиште. Неке од пирамида су више од 60 метара. Већина пирамида је подигнута између 7. и 9. века, мада у њима постоје трагови раније подигнутих структура.
Храм I („Храм великог Јагуара“) потиче из 695; храм II („Храм Месеца“) из 702; храм III је саграђен 810. Највећи храм у Тикалу, храм IV, висок је око 70 метара. Овај храм слави владавину Јик ин Чан Кавила (Yik’in Chan Kawil), а натпис на његовом светилишту помиње годину 741. Храм V је изграђен 750, и једини је у коме није пронађен гроб неког владара. Храм VI („Храм натписа“), потиче из 766.
У граду су пронађени остаци краљевских палата, нека мања светилишта, и камене рељефне стеле. Откривено је и седам игралишта за „игру лоптом“, која је имала религијски значај у средњоамеричким цивилизацијама.
Стамбени сектор Тикала покривао је површину од 60 km2, и највећим делом овај простор није истражен. Процењује се да је овде некад становало између 100.000 и 200.000 људи.
