Википедија

Тиручирапали

Тиручирапали (там. தி௫ச்சிராப்பள்ளி) је град у Индији у држави Тамил Наду.[2][3][4][5] Према незваничним резултатима пописа 2011. у граду је живело 916.857 становника.[6][7] Град је седиште административног округа Тиручирапали. Овај град је четврти највећи у држави, смештен је 322 километара јужно од Ченаја и 374 км северно од Канукамарија. Тиручирапали се налази готово у географском центру државе. Забележена историја града је од 3. века пре неове вере, када је град био под влашћу Чола царства. Градом су кроз историју такође владали Палава династија, Панђа династија, Виџајанагарско царство, Најака династија, Аркот и Британска Индија. Најистакнутији споменици у граду укључују храм Џамбукесварар и археолошки важан град Уранур, данас кварт. У граду су се одвијали Карнатски ратови (1746—1763) између Француске и Велике Британије за колонијалну превласт у Индији.[8]

Тиручирапали
Тиручирапали
Административни подаци
Држава Индија
Савезна државаТамил Наду
Становништво
Становништво‍
 — 2011.916.857[1]
Географске карактеристике
Координате10° 48′ 18″ С; 78° 41′ 08″ И / 10.805° С; 78.685556° И / 10.805; 78.685556
Апс. висина88 m
Површина167.230.000 km2
Тиручирапали на карти Индије
Тиручирапали
Тиручирапали
Тиручирапали на карти Индије
Позивни број431

Град је дом Националног технолошког института Тиручирапали, једног од најпрестижнијих инжењерских универзитета у Индији. Индустријске јединице као што су Бхарат Хеви, радионица Голден Рок, Фабрика Тиручирапали и многе друге.[9] Присуство великог броја производних јединица за производњу енергетске опреме у граду и око њега донело му је титулу „Престоница енергије и опреме за производњу енергије”. Тиручирапали је међународно познат по бренду черут познатом као „тричиполи цигара”, који су у великим количинама извозио у Уједињено Краљевство у 19. веку.

Главни путни и железнички чвор у држави и граду опслужује Међународна зрачна лука Тиручирапали која лети на за Блиски исток и југоисточну Азију.

Етимологија уреди

Историјски гледано, Тиручирапали се на енглеском језику углавном називао Trichinopoly. Према научнуку С. П. Брауну, име града би могло бити изведено из речи Тиручи-рапали што означава мали град.[10][11][12] Оријенталисти Хени Јул и Артур Кок Бурнел претпостављају да име града произилази из натписа на стени, који је изрезбарен у 16. веку, где пише Тиру-сила-пали, што у Тамилу значи „град свете стене”.[10][11] Други историчари сугерисали су да је име града изведено из речи Тиру-чина-пали, што означава свети мали град. Мадрасов појмовник даје корен као Тирућинапали, што означава свето село.[13][14][11]

Према хиндуисточкој митологији, Тиручирапали је добио име од троглавог демона Трисхира који је медитирао и молио се хиндуистичком богу Шиви, у близини данашњег града, како би добио услугу од бога.[10] Алтернативно извођење иако није прихваћено, постоји извор да је име град у преводу „троглави град”.[10][11][10]

Историјат уреди

Тиручирапали је један од најстаријих насељених градова у Тамил Надуу; његова најстарија насеља потичу из другог миленијума пре нове ере.[15] Ураиур, главни град Чола царства од трећег века пре нове ере па надаље, налази се у близини данашњег града Тиручирапали.[16][17][18] Историчар Клаудије Птолемеј је у свом делу Географија поменуо је Ураиур, данашње насеље града Тиручирапали.[19] Најстарија брана на свету Калнај, налази се око 18 км од Ураирура и саграђена је преко реке Кавери у 2. веку пре нове ере.[20][21][10][11]

 
Поглед на Тиручирапали 1840. године.

Средњовековна историја Тиручирапалија започињ владавином краља Махендравармана I из Палава династије, а он је владао јужном Индијом у 6. веку и изградио камене храмове на овом подручју.[22][23] Након пада Палаве у 8. веку, град је освојило Чола царство, које је владало градом до 13. века.[24][25] Након пада Чола царства, Тиручирапали је освојила Панша династија, која је владала градом од 1216. до 1311. године.[26][27][28] Сматра се да су победничке армије из Делхијског Султаната опљачкале и опустошиле регион. [27][28][29]

Градом су такође владали Делхи и Мадурајски султанати од 1311. до 1378. године, али средином 14. века Мадурајски Султанат почео је да пропада.[28][29] Постепено, Вијајанагарско царство успоставило је надмоћ над северним деловима краљевства, а Тиручирапали је 1371.[30] године преузео принц Кумара Кампана Удаиар. Царство Вијајанагар владало је од 1378. године до тридесетих година 16. века и одиграло је значајну улогу у оживљавању хиндуизма реконструкцијом храмова и споменика уништених од претходних муслиманских владара.[31][32] [33] Након пропасти Вијајанагарског царства у раном делу 16. века, Мадураи Најак краљевство је почело да потврђује своју независност.[34][35][36][37] Град је процветао за време владавине Вишаната Најака, (око 1529–1564), за кога се говори да је заштитио то подручје тако што је изградио тепакулам и изградио зидове око храма Срирангам.[38][39] Његов наследник Кумара Криснапа Наиака је Тиручирапали учинио главном градом, служио је као престоница Мадураи Најак краљевства од 1616. до 1634. године и од 1665. до 1736. године.[40][41][42]

Године 1736. последњи владар Тиручирапалија Мадураја Најак Мекакши извршио је самобуиство, а град је освојио Џана Сахиб, који је владао краљеством од 1736. до 1741. године, када су га освојили Марати.[43][44][45][36][43] Сахиб је био заробљен осам година, а након тога побегао из Марата царства. Након тога, градом је управљао генерал Марата Мурари Рао од 1741. до 1743. године. Наредна опсада града била је од 1751. до 1752. године, током Карнатских ратова, а у том битци су победили Британци.[46] [43][45] Након тога, предложено је именовање града по суфијско свецу Натхару, у Натхарнагара, за кога се верује да је живео на овом простору у 12. веку пре нове ере. Град је нападнут у овом периоду још два пута, али су га британске снаге успешно одбраниле.[47][48][49]

Карнатско краљевство су Британци анексирали у јулу 1801. године, након сукоба Типу султана и Умдата Ул-Умре.[50] Град је исте године укључен у председништво Мадраса, а формиран је и округ Тиручирапали.[51] Током британске владавине, град је био један од најважнијих у Индији. Према индијском попису становништва из 1871. године - првом у Британској Индији - Тиручирапали је имао 76.530 становника, што га је чинило другим највећим градом у председништву после престонице Мадраса (данас Ченај).[52] Широм Британског царства била је позната „тричиполи цигара”, прављена од биљке која се узгајала у Тиручирапали.[11] Град је такође био прво седиште новоформиране железничке компаније Јужне Индије 1874. године, све до пресељења у Мадрас почетком 20. века.[53][54][55]

Тиручирапали је играо активну улогу током ере пре независности; било је бројних штрајкова и ненасилних протеста током покрета „Напусти Индију”, посебно током железничког штрајка који се одржао 1928. године.[56][57] Град је такође био центар антихиндијских агитација Тамил Надуа.[58] Касније 1965. године, Тиручирапали је постављен као база „државне антирасне конференције Мадраса“.[59][60] Становништво града наставило је нагло да расте, достигавши стопу раста од 36,9% у периоду 1941–51.[61][62] Након независности 1947. године, Тиручирапали је у порасту заостајао за другим градовима попут Салема.[63] Град је остао део државе Мадрас, која је 1969. године преименована у Тамил Наду.[64][65][66][67] Град је претрпео екстензиван економски развој током шездесетих година 20. века са пуштањем у рад компаније Бхарат Хеви.[68][69] Почетком осамдесетих година, М. Г. Рамахандран, тадашњи главни министар Тамил Наду-а, израдио је план за пресељење административног седишта државе у у Тиручирапали.[70][71][72][73][74]

Као и Тамил Наду, Тиручирапали је и даље склон комуналним тензијама заснованим на религији и етничкој припадности. Повремено је било избијања насиља над народима из Шри Ланке, 2009. године су нападнуте канцеларије авиокомпаније Шри Ланка.[75] У септембру 2012. гдине, две групе шриланкашких ходочасника које су посетиле базилике у граду Тиручирапалију нападнуте су од стране тамилских активиста.[76][77][78] Збога низа терористичких напада у индијским градовима од 2000. године, појачана је сигурност на локацијама у граду.[79]

Географија и клима уреди

 
Поглед на град.

Тиручирапали се налази у централној југоисточној Индији, скоро у географском центру државе Тамил Наду.[80][81] Делта Кавери почиње да формира 16 километаразападно од града где се река дели на два тока - Кавери и Колидам, да би формирала острво Срирангам.[68][82][83] Пут је удаљен 912 километара јужно од Хајдерабада, 322 километрa од Чејана и 331 километар од Бангалорa.[84] Топологија града је готово равна са просечном надморском висином од 88 метара. Неколико изолованих брежуљака уздиже се изнад површине, а највиши је Рокфорт, који се сматра једном од најстаријих стена на свету.[85][86][87][88]

Поред Каверија и њене притоке Колидам налазе се бројни потоци и канали.[89][90] Земљиште око реке Кавери која се налази из правца запада до истока града, састоји се од наслага плодног алувијалног тла, на коме се узгајају усеви попут кукуруза.[91] Јужније је површина прекривена неквалитетном црном земљом. На југоистоку града налазе се стене.[80][92] Цела регија града спада под сеизмичку зону III и подложна је земљотресима.[93] Град лежи на равницама између брда Севарој на северу и барда Палани на југу и југозападу.[94] Град је употпуности окружен пољопривредним пољима.[66] У севенром делу града недавно су изграђене густо насељене индустријске и стамбене области, а на јужном делу су стамбене једнице.[95] Многе старе куће у насељу Срирангаму изграђене су у хиндуистичкој архитектури.[96][97][66]

Тиручирапали има тропку саванску климу са сувим летима без већих промена температуре између лета и зиме.[98][99][100] Климу углавном карактеришу висока температура и ниска влажност ваздуха.[101] Са средњом годишњом температуром од 28,9 °C и месечним просечним температурама у распону између 25 °C и 32 °C, град је најтоплији у држави.[102] Најтоплији месеци су од априла до јуна, када се у граду формирају често пешчане олује.[103][103] До новембра 2013. године највиша температура икад забележена у граду биле је 43,9 °C, а забележена је 2. маја 1896. године.[104][105] Најнижа температура у граду била је 13,9 °C, 6. фебруара 1994. године.[99] Високе температуре у граду приписане су присуству две реке - Кавери и Колидам - и одсуству зеленила око града. дани су изузетно топли и суви; вечери су хладније због хладних ветрова који дувају са југоистока.[92] Од јуна до септембра град доживљава умерену климу, ублажену јаком кишом и грмљавином. Највише је падавина између октобра и децембра због североисточних монсунских ветрова, а од децембра до фебруара клима је хладна и влажна.[106] Просечна годишња количина падавина је 841,9 мм, нешто ниже од просека државе који је 945 мм.[107] Магла и роса су ретке и јављају се само у зимској сезони.[103]

Клима Аеродром Тиручирапали (1981–2010, 1949–2012)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 35,6
(96,1) 		40,0
(104) 		42,2
(108) 		42,8
(109) 		43,3
(109,9) 		43,9
(111) 		41,1
(106) 		40,6
(105,1) 		40,6
(105,1) 		38,9
(102) 		36,7
(98,1) 		35,6
(96,1) 		43,9
(111)
Максимум, °C (°F) 30,3
(86,5) 		32,8
(91) 		35,7
(96,3) 		37,5
(99,5) 		38,2
(100,8) 		37,1
(98,8) 		36,3
(97,3) 		35,8
(96,4) 		35,0
(95) 		32,8
(91) 		30,4
(86,7) 		29,6
(85,3) 		34,3
(93,7)
Минимум, °C (°F) 20,6
(69,1) 		21,5
(70,7) 		23,5
(74,3) 		26,1
(79) 		26,8
(80,2) 		26,6
(79,9) 		26,1
(79) 		25,7
(78,3) 		24,9
(76,8) 		24,2
(75,6) 		22,8
(73) 		21,2
(70,2) 		24,2
(75,6)
Апсолутни минимум, °C (°F) 14,4
(57,9) 		13,9
(57) 		15,6
(60,1) 		18,3
(64,9) 		19,4
(66,9) 		18,0
(64,4) 		20,1
(68,2) 		20,6
(69,1) 		20,6
(69,1) 		18,9
(66) 		16,7
(62,1) 		14,4
(57,9) 		13,9
(57)
Количина кише, mm (in) 13,3
(0,524) 		3,6
(0,142) 		5,3
(0,209) 		29,6
(1,165) 		67,0
(2,638) 		38,3
(1,508) 		60,5
(2,382) 		69,9
(2,752) 		153,4
(6,039) 		153,9
(6,059) 		168,0
(6,614) 		81,4
(3,205) 		844,2
(33,236)
Дани са кишом 0,9 0,4 0,6 1,7 3,8 2,6 2,7 4,1 7,1 9,2 8,1 5,1 46,3
Релативна влажност, % (у 17:30 IST ч.) 54 43 37 41 42 44 45 46 52 64 70 65 50
Извор: India Meteorological Department[108][109]

Становништво и администрација уреди

 
Седиште општине Тиручирапали

Према незваничним резултатима пописа, у граду је 2011. живело 847.387 становника, подељених у 214.529 породица. Забележена густина насељености износила је 5.768 км², док је на 975 мушкараца било 1000 жена. Урбани део града имао је 1.022.518 становника и био је четврти по величини у Тамил Надуу и 53. у Индији, 2011. године.[1] Град је имао просечну стопу писмености од 91,37%, значајно више од просека у земљи од 73,00%.[7][113][114][115]

Градско становништво је претежно хиндуистичко, муслимани чине око двадесет посто, а постоји и знатна хришћанска популација.[116][117][118][119] Римокатолици у граду припадају Римокатоличкој бискупији Тиручирапали, док протенстани припадају Тројединој бискупији Цркве Јужне Индије.[120][121][122] Најраспрострањенији је тамилски језик, али постоји и значајан број људи који говоре телугу[123], гуџарати[124], канада[125] , малајалам и хинду језиком.[126][127][128][129][130] Град настањују и Англо-Индијци, као и тамислки мигранти из Шри Ланке, а већина њих смештена је у избегличким камповима на периферији града.

Покривајући 18 квадратних километара, општина Тиручирапали званично је основана 1. новембра 1866.[131][132] године, Законом о унапређењу града 1865; првобитно су се састојала од два по службеној дужности и девет номинованих чланова одбора. Избори за савет уведени су 1877, а први председавајући је изабран 1889. године.[133][134][135] Општина је надграђена у општинску корпорацију према Закону о комуналној корпорацији града из 1994. године укључивањем некадашњих општина Срирангам и Голден рок.[136][137] Покривајући 167,23 квадратних километара, општинска корпорација има 65 одељења и четири административне зоне; то су Срирангам, Ариамангалам, Голден рок и Абхисхекапурам.[138][139][140]

Веће градске корпорације града, законодавно тело, састоји се од 65 већина изабраних из дваког од 65 одељења, а води их градоначелник уз помоћ заменика градоначелника.[141][142] Извршно крило је на челу градског комесара, има седам одељења - општу управу, приходе, урбанистичко планирање, инжењеринг, јавно здравство, информациону технологију и особље.[131][143][144] Поверенику помажу два извршна инжењера за источни и западни део, и помоћници комесара за особље, рачуне и одељење прихода, службеник за односе са јавношћу, градски инжењер, градски здравствени службеник и помоћник комесара за сваку од четири зоне.[145][146][147] Локално тело за планирање града Тиручирапалија основано је 5. априла 1974. године према Закону о урбанистичком планирању у Тамил Надуу из 1971. године.[148][149] Град Тиручирапали заступљен је у Законодавној скупштини Тамил Надуа од стране четири изабрана члана.[150][151][152]

Закон и ред спроводи полиција Тамил Наду, која у административне сврхе чини град Тиручирапали као посебан округ подељен у 18 зонскиј јединица са 38 полицијских станица.[153] Полицијом града руководи комесар полиције уз помоћ заменика комесара.[154][155] Закон и ред у припградским областима града спороводи полиција Тиручирапалија. Град има најмањи проценат силовања и убистава у држави.[156]

Економија уреди

 
Катедрала Свете Марије

Током британске владавине, Тиручирапали је био познат по кожарицама и производним јединицама за цигаре и уље.[157] На врхунцу је више од 12 милиона цигара произведено и извежено годишње, а кожа се извозила у Уједињено Краљевство.[157][157] Град има мноштво малопродајних и велепродајних тржишта, од којих је најистакнутија пијаца Ганди, која такође служи људима из других делова округа.[158][159][160][161] Друга знаменита тржишта у граду су трговина цвећа у Срирангаму пијаца на Мамбаза.[162] Тиручирапали је главно средиште за производњу и производњу инжењерске опреме у Индији. Железничка радионица Голден рок, која се преселила у град 1928. године, једна је од три железничке радионице производних јединица у Тамил Надуу. Радионице су произвеле 650 конвенционалних и равних вагона са малим контејнером 2007—2008. године.[163]

Постројење за производњу котла под високим притиском је у мају 1965. поставила фирма Бхарат хеви, највећа идијска компанија за инжењеринг у јавном сектору.[164][165][166] Након тога уследили су постројење за бешавног челика.[167][168] У 2010. години јединица компаније Тиручирапали допринела је готово 30 процената укупне продаје, чинећи је највећом од свих јединица.[169][170][171] Од 2011. године, дивизија Тиручирапали запошљавала је око 10.000 људи, а од државе подржане су бројне помоћне индустрије које производе готово 250.000 тона материјала годишње.[172][173][166] Ове помоћне јединице заједно са компанијом БХЕЛ чине готово 60 процената производње челика у Индији, чиме је град стекао титулу „капитални челик град индије”. У граду постоји још неколико великих компанија које производе уље, оружје, алкохола, гасовода и сирћетне киселине.[166][174][175]

Од краја осамдесетих година 20. века у граду се развијала синтетичка драгуљарска индустрија; драго камење се реже и полира у граду.[176][177][178][176][179] Године 1990. индијска Влада покренула је шему за повећање запослености повећавајући производњу дијаманата и и обуку локалних занатлија.[180] Извештава се да је локална драгуљарска индустрија до средине деведесетих година остварили годишњи приход од 100 милиона индијских рупија.,[166][181] Изражена је забринутост због запошљавања деце у доби од 9 до 14 година у индустрији сечења и полирања драгуља. Као резултат тога, 1996. године округ Тиручирапали изабран је да буде укључен у Национални пројекат дечијег рада и вођење специјалних школа за образовање радне деце.[182][183]

Култура и знаменитости уреди

 
Бели торањ

Са значајном популацијом студената и индустријских радника миграната из различитих делова Индије, Тиручирапали има изглед космополитског града са сеоским насељима.[184] Главни фестивал који се слави у граду је Понгал, регионални фестивал жетве који се слави сваке године током јануара.[185] Као део Понгалских прослава, Јаликату, сеоски спорт који се игра последњег дана фестивала, повремено се одржава на периферији града.[186] У граду се такође одржавају Фестивал цвећа Ади Перуку, Фестивал аутомобила и Фестивал бродова.[187][188] Такође постоји неколико муслиманских манифестација у граду, јер постоји велики број људи те вероисповести.[189][190][191][192] Обележава се Грегоријанска Нова година, Божић и многи други хришћански празници.[193]

Тамислски спис из 12. века под називом Камбарамаианам рецитовао је први пут у храму у Срирангаму 1771. године, где је изведена и музичка драма под називом Рама Натакам.[194][195][196] У граду је гостовао велики број карнатских музичара и научника.[197][198] У граду су рођени и наступали многи композитори, песници и вокалисти, који су дали значајан допринос тамилској музици.[199][200][201][202] Ткање текстила, кожна обрада и резање драгуља неки су од важних заната који се практикују у граду. Фигуре хиндуистичких богова и богиња се продају у граду.[203] Компанија Трики основана је 5. маја 2009. године како би промовисала туризам града.[204][205] Организација оргнаизује годишњи фестивал хране под називом Суваи.[206] Недостатак инфраструктуре представљало је велико одвраћање од градске туристичке индустрије.[207][208][209]

У граду се налази велики број храмова и тврђава који су изграђени за време Чола царства. Поред обичних у граду и његовој околини постоје камени пећински храмови и они су заведени као Споменици од националног значаја Индије.[210] Тврђава Рокфорт један је од симбола града и налази се на стени високој 273 метра. Тврђава се састоји се од скупа монолитних стена у којима су се налаили многи пећински храмои. Првобитно их је саградио Палавас, касније су га реконструисали владари Мадураи Најакс и Вијаианагара. Храмски комплекс има три светишта, од којих су два посвећене Ганеши. Роцкфорт је видљив из готово свих делова севера града, а у његовом подножју налазе се базари. У центру тврђаве налази се мандала.[211][212] Храм Ранганатасвами, посвећен је хиндуистичком богу Вишну и налази се на острву Срирангам.[213] Често се наводи као највећи функционални хиндуистички храм на свету, а заузима површину од 156 хектара.[214][215] Првобитно је храм грађен за време Чола царства, а касније су га реновирале династије Падијас, Хоисалас, Мадураи и Вијајанагар између 9. и 16. века. На храму се налази 21 кула, а највиша је 72 метра. Преки књизи рекорда Лимца, то је била највиша кула неког храма на свету до 1999. године.[216][217]

Храм Јамбукесварар који се налази у Тиручирапалију један је од храмова посвећен богу Шиви и пети је највећи храмски комлекс у држави Тамил Наду.[218][219][220][221] Главна џамија града је Надир Шах џамија у којој се налази гробница муслиманског свеца Надира Шаша из 10. века.[222][223] У граду се налази и Христова црква коју су саградили немачки протестантски 1766. године и црква Госпе Лурске у готичном стилу.[224][225]

Образовање уреди

Тиручирапали је у Индији препознат као важан образовни центар још од времена британске владавине.[226][227][228][229] Колегијум Светог Јосипа отворен је 1846. године и пресељен у Тиручирапали 1883. године, представља једну од најстаријих образовних установа у јужној Индији.[230][226][231][232] Колеџ Друштва за ширење јеванђеља основан је 1883. године и врхунска је мисионарска установа у граду.[233] До 2013. године град је имао 45 уметничких и научних колеџа, 40 велеучилишта и 13 факултета који нуде образовање у менаџменту.[234]

Колегиј Светог Јосипа, Национални факултет, Колеџ бискупа Хебера, Колеџ Џамал Мухамде и Правни факултет факултети који пружају високо образовање у области уметности и наука.[235][236][237][238] Отприлике 35 инжењерских факултета налази се у граду и око њега.[239][240] Национални институт за технологију, основан је 1964. године од стране Владе Индије.[241] Пољопривредни факултет и истраживачки институт Анбил Дхармалингам основан је као конститутивни факултет Пољопривредног универзитета Тамил Наду 1989. године, а Национални истраживачки центар нуди високо образовање у пољопривреди.[242] Универзитета Ана нуди курсеве инжењерства, архитектуре, управљања и рачунарских апликација. Институт за науку и технологију такође се налази у граду,а од 2007. године и Медицински факултет и болница Ченај.[243] Универзитет Баратидасан основан је 1982. године и контролише 104 колеџа у округу Тиручирапали.[244][245] У 2013. години, Министарство за развој људских ресурса одобрило је Индијски институт за информациону технологију Национални правни факултет у Тамил Наду, по узору на Национални факултет правде Универзитета Индије, оба започела с радом у граду.[246][247] Постоји 200 виших средњих школа у Тиручирапалију.[248][249]

Спорт и медији уреди

 
Ана Стадион

У Тиручирапалију су најпопуларнији спортови хокеј и крикет.[250][251][252] Комплекс стадиона Ана главно је место за спорт у граду. Компелкс укључује фудбалски терен, атлетску стазу, базен, теретану, терен за бадминтон и хостел за спортисте.[253][254] Удружење љубитеља криткета један је од састава Удружења крикета у Тамил Надуу и регулише школски, факултетски и клупски крикет у округу. Утакмице крикета одржавају се на стадону Џавахарлала Нехру. Турнири у фудбалу, тенису и одбојци одржавају се у граду и око њега. Град је био домаћин турнира у клупском фудбалу 1984. године и отвореног шаховског турнира у организацији ФИДЕ, 2006. године.[255][256][257]

Према регистру новина у Индији, до новембра 2013. године у Тиручирапалију је регистровано више од 100 новина. Недељни лист Вендсдеј ревју основан је 1905. године и први је познати часопис који је изашао у граду. Међу главним новинама на енглеском језику које се објављују у граду су Хинду новине, које су почеле да се објаљују 2004. године, као и Нови индијски експрес. Прву радио станицу у граду отворио је Ал Индија радио 16. маја 1939. године. Данас постоји више приватних и државих станица у граду, а прву универзитетска станица у Тиручирапалију покренута је 22. децембра 2006. године.[258]

Емитовање телевизије из Ченаја почело је 15. августа 1975. године.[259] Сателитски телевизијски канали доступни су од 1991. године.[260] Услуге кабловске телевизије са директним од куће пружају ДД Директ Плус и разни други оператери.[261][262][263]

Услужне компаније уреди

Снабдевање електричном енергијом града регулише и дистрибуира Одбор за електричну енергију у Тамил Наду.[264] Град и његова предграђа формирају круг дистрибуције електричне енергије метроа Трки који је подељен у шест одељења. Снабдевање водом обезбеђује Градска корпорација Тиручирапали. рад добија снабдевање питком водом из реке Кавери и 1.470 бушотина, повезаних са 60 резервоара за сервисирање у граду и око њега.[265] Четири од шест главних извора из којих град добија водоснабдевање одржава општинска корпорација, а остатак друге агенције. Загађење је велики проблем града, Одбор за контролу загађења Тамил Наду поставио је пет станица у граду ради провере квалитета ваздуха.[266] Од 2012. године у граду се производи око 432 тоне чврстог отпада.[267] Управљање чврстим ради се највише на местима као што су пијаца Ганди и аутобуски терминал.[268] Подземним водама управља Одбор за водоснабдевање и одводњавање Тамил Надуа, а на другим подручјима Општинска корпорација Тиручирапали. Велика токсичност отпадних вода које испуштају поједине компаније главни је проблем града везан за животну средину.

Током 2013. године, истраживачи са Универзитета Бхаратхидасан проценили су квалитет воде у области града и закључили да, иако је квалитет подземних вода погодан за људску употребу, квалитет воде у језеру у граду није прикладан за људску употребу, пољопривредну или индустријску сврху. У јануару 2010. године град је био први у Индији у коме је спречена отворена дефекација. У истраживању из 2016. године које је спровело Министарство за урбани развој, Тиручирапали је био трећи најчистији град у Индији. У граду постоји око 20.000 телефонских претплатника, доступни су и мобилни сервиси с вишеструким приступом и Глобални систем за мобилне комуникације. У граду такође постоји услуге бежичног интернета. Тиручирапали један је од ретких градова у Индији у коме је доступна интернет услуга на бази идентификације позиватеља.[269][270]

Начини локалног превоза у Тиручирапалију су најчешће аутобуси Државне саобраћајне корпорације у власништву државе Тамил Наду.[271][272] Град има два главна аутобуска терминуса; Аутобуски штанд Чатрам и Централни аутобуски штанд, од којих обе управљају међуградским и локалним превозом до приградских подручја. Град се налази на раскрсници два национална аутопута - НХ 45 и НХ 67.[273] Аутопут НХ 45 један је од најпрометнијих аутопутева на југу Индије и кроз њега свако вече прође готово 10.000 теретних возила из правца Тиручирапалија до Ченаја. Кроз град пролазе државни аутопутеви као што су НХ 45Б, НХ 210 и НХ 227.[274] Државни аутопутеви који полазе од града су СХ 25 и СХ 62.[275] Тиручирапали има 715,85 км пута који одржава општинска корпорација. Полу-обилазница која повезује све државне ауто-путеве гради се тако да олакша застоје у саобраћају у граду.[276] До 2013. године, око 328.000 двоточкаша, 93.500 аутомобила и 10.000 возила јавног градског превоза саобраћа пописано је унутар градских граница, изузев 1.500 међуградских аутобуса који свакодневно пролазе кроз град.[277][278]

Тиручирапали има велики број моторних возила на улицама, а проблем су углавном уски путеви и непостојање интегрисаних аутобуских станица.[279][280][281] Путнички возови такође превозе значајан број путника из оближњих градова. Железничка компанија Велика јужна Индија основана је 1853. године са седиштен у Енглеској. Године 1859. компаније је изградила прву железничку линију која је спајала Тиручирапали и Нагапатиман. Компанија се спојила са Карнатском железничком компанијом 1874. године и формирала железничку компанију Јужне Индије, са седиштем у Тиручирапалију. Седиште ове компаније било је у граду до 1908. године, када је она пребачена у Мадрас. Град има железничку повезаност са најважнијим градовима у Индији. У граду се такође налази Тиручирапали аеородром, 5 км од центра града. Аеродром управља петоструко више међународног ваздушног саобраћаја од домаћих услуга, што га чини јединим од најпрометнијих аеродромома у Индији. Аеродром у Тиручирапалију служи као излаз за имигранте из земаља југоисточне Азије.[282] Редовни летови су за Ченај, Мумбај, Куала Лумпур, Њу Делхи и Сингапур.[283][284] Аеродром је током 2013/14. године превезеао више од милион путника и 2012 тона терета у исто периоду.[285][286]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Primary Census Abstract - Urban Agglomeration”. Registrar General and Census Commissioner of India. Архивирано из оригинала (XLS) 15. 3. 2016. г. Приступљено 13. 10. 2015. 
  2. ^ Baliga 1999, стр. 993.
  3. ^ Kuppuram 1988, стр. 101.
  4. ^ Sharma, Om Parkash (1989). Directory of Cities and Towns in India (Dy. Dir. of Census Operations). Kar Kripa Publishers. стр. 116. ISBN 978-81-85414-00-3. Архивирано из оригинала 2. 7. 2017. г. Приступљено 30. 12. 2016. 
  5. ^ „Welcome to Tiruchirappalli city ... The RockFort City!”. Tiruchirappalli City Municipal Corporation. Архивирано из оригинала 18. 12. 2012. г. Приступљено 10. 8. 2013. 
  6. ^ а б „Proceedings of the Commissioner of Municipal Administration” (PDF). Commissionerate of Municipal Administration. 22. 7. 2014. стр. 4. Архивирано (PDF) из оригинала 2. 10. 2015. г. Приступљено 1. 10. 2015. 
  7. ^ а б „Search PCA Data by District/SubDistrict/Town/Village Name: Tiruchirappalli (M Corp.)”. Registrar General and Census Commissioner of India. Архивирано из оригинала 2. 3. 2016. г. Приступљено 25. 1. 2014. 
  8. ^ Burn & Cotton 1908, стр. 29.
  9. ^ Ramaswami 1984, стр. 148.
  10. ^ а б в г д ђ Hemingway 1907, стр. 2.
  11. ^ а б в г д ђ Yule & Burnell 1903, стр. 938.
  12. ^ Jaques 2007, стр. 1025.
  13. ^ Brayley-Hodgetts 2008, стр. 216.
  14. ^ Ludden 2004, стр. 178.
  15. ^ Thani Nayagam 1957, стр. 324.
  16. ^ Sastri 1935, стр. 22.
  17. ^ Sastri 1935, стр. 19.
  18. ^ Beck 2006, стр. 40.
  19. ^ Caldwell 1881, стр. 25.
  20. ^ Pujari, Kolhe & Kumar 2006, стр. 102.
  21. ^ Google (3. 1. 2014). „Тиручирапали” (Мапа). Google Maps. Google. Приступљено 3. 1. 2014. 
  22. ^ Kuppuram 1988, стр. 105.
  23. ^ Sastri 1935, стр. 105.
  24. ^ Beck 2006, стр. 42–92.
  25. ^ Sastri 1935, стр. 438.
  26. ^ Aiyangar 1921, стр. 45.
  27. ^ а б Aiyangar 1921, стр. 99.
  28. ^ а б в Lal 1967, стр. 251–252.
  29. ^ а б Aiyangar 1921, стр. 112–116.
  30. ^ Sastri 1935, стр. 241.
  31. ^ Ramakrishnan, Deepa H. (23. 9. 2006). „Destination Puducherry”. The Hindu. Архивирано из оригинала 31. 12. 2013. г. Приступљено 29. 12. 2013. 
  32. ^ Yunus & Parmar 2003, стр. 116.
  33. ^ Sastri 1935, стр. 213.
  34. ^ Aiyangar 1921, стр. 169.
  35. ^ Sewell 1900, стр. 49.
  36. ^ а б Sathianathaier 1924, стр. 234.
  37. ^ Aiyangar 1921, стр. 185-188.
  38. ^ Hemingway 1907, стр. 51.
  39. ^ Illustrated Guide to the South Indian Railway 1926, стр. 73–74.
  40. ^ Sathianathaier 1924, стр. 103–160.
  41. ^ Amaladass 1988, стр. 122.
  42. ^ Subrahmanian 1977, стр. 12–61.
  43. ^ а б в Ramaswami 1984, стр. 43–79.
  44. ^ Jaques 2007, стр. 1034–1035.
  45. ^ а б Subramanian 1928, стр. 52–53.
  46. ^ Ramachandran 2008, стр. 74.
  47. ^ Rose & Newton 1929, стр. 126–127.
  48. ^ Markovits 2004, стр. 222.
  49. ^ Ramaswami 1984, стр. 115.
  50. ^ Moore 1878, стр. 178.
  51. ^ Ingram 1995, стр. 5–27.
  52. ^ а б Burn & Cotton 1908, стр. 43.
  53. ^ Bayly 2004, стр. 233.
  54. ^ Muthiah 2008, стр. 137.
  55. ^ Muthiah, S. (9. 5. 2010). „The railway of the Deep South”. The Hindu. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 16. 8. 2013. 
  56. ^ Zaidi 1973, стр. 101.
  57. ^ Brayley-Hodgetts 2008, стр. 217.
  58. ^ „First anti-Hindi agitation remembered”. The Hindu. 2. 8. 2012. Архивирано из оригинала 2. 12. 2013. г. Приступљено 21. 11. 2013. 
  59. ^ Muthiah, S. (22. 5. 2011). „Madras Miscellany”. The Hindu. Архивирано из оригинала 6. 10. 2013. г. Приступљено 16. 8. 2013. 
  60. ^ Mayilvaganan, V. (11. 5. 2009). „Residents see development, price rise as major election issues”. The Times of India. Архивирано из оригинала 6. 10. 2013. г. Приступљено 16. 8. 2013. 
  61. ^ Dash, Jatindra (3. 2. 2009). „Karunanidhi sets up a forum for Sri Lankan Tamil's Welface”. The Hindustan Times, accessed via HighBeam Research (потребна претплата). Архивирано из оригинала 10. 6. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2013. 
  62. ^ „Forum for Sri Lankan Tamils' welfare”. The New Indian Express. 3. 2. 2009. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2013. 
  63. ^ Rengarajan, La. Su. (10. 4. 2005). „Marathon march”. The Hindu. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 16. 8. 2013. 
  64. ^ Rana 2006, стр. 399.
  65. ^ Bala 1986, стр. 148.
  66. ^ а б в г Rajendran, Arumugam & Chandrasekaran 2002, стр. 3.
  67. ^ Iyer, Aruna V.; Sridhar, Asha V. (9. 4. 2011). „City of choice”. The Hindu Property Plus: Coimbatore. Архивирано из оригинала 31. 8. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  68. ^ а б Rao 1974, стр. 193.
  69. ^ South Indian Railway Strike 1928.
  70. ^ Chhabra 2005, стр. 103.
  71. ^ Baliga 1999, стр. 244.
  72. ^ Rasam 1997, стр. 98.
  73. ^ Ahmed 1980, стр. 52.
  74. ^ „Tiruchi: Key centre for fabrication”. Business Line. 7. 12. 2011. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013. 
  75. ^ „Terror threat to temples in Tamil Nadu”. The Hindustan Times, accessed via HighBeam Research (потребна претплата). 25. 9. 2008. Архивирано из оригинала 10. 6. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2013. 
  76. ^ Vasudevan, R. (5. 9. 2012). „Attacks on Lankan pilgrims in Tamil Nadu: India assures security”. Asian Tribune. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2013. 
  77. ^ „On way to airport, Sri Lankan pilgrims attacked by mob in Tamil Nadu”. The Indian Express. 4. 9. 2012. Архивирано из оригинала 7. 4. 2013. г. Приступљено 29. 11. 2013. 
  78. ^ „Our Pilgrimage to Tamil Nadu Ended in Sadness”. Sunday Observer, accessed via HighBeam Research (потребна претплата). 10. 9. 2013. Архивирано из оригинала 10. 6. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2013. 
  79. ^ Fortescue 1902, стр. 558–559.
  80. ^ а б Burn & Cotton 1908, стр. 26.
  81. ^ Rajendran, Arumugam & Chandrasekaran 2002, стр. 1.
  82. ^ Sharma 2000, стр. 117.
  83. ^ Moore 1878, стр. 61.
  84. ^ Google (14. 11. 2013). „Тиручирапали” (Мапа). Google Maps. Google. Приступљено 14. 11. 2013. 
  85. ^ Saqaf, Syed Muthahar (18. 7. 2011). „Height of faith: Golden Rock, Rock Fort and Khajamalai”. The Hindu. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2013. 
  86. ^ Rajendran, Nuvena (14. 11. 2013). „Trichy, rich in heritage and history”. The Times of India. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2013. 
  87. ^ de Bruyn et al. 2008, стр. 251.
  88. ^ „Weather data for Tiruchchirappalli, India”. Canty and Associates LLC. Архивирано из оригинала 27. 11. 2011. г. Приступљено 12. 5. 2011. 
  89. ^ Menon 2013, стр. 120.
  90. ^ Ganesan, S. (26. 12. 2007). „Water hyacinth hinders free flow in rivers and channels”. The Hindu. Архивирано из оригинала 2. 7. 2010. г. Приступљено 1. 12. 2013. 
  91. ^ „Encroachments around Sri Erumbeeswarar Temple removed”. The Hindu. 23. 6. 2011. Архивирано из оригинала 21. 10. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2013. 
  92. ^ а б Burn & Cotton 1908, стр. 32.
  93. ^ „Mild tremor jolts Thuraiyur”. The Times of India. 28. 3. 2012. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2013. 
  94. ^ Abram 2003, стр. 489.
  95. ^ Superintendent Census Operations 1966, стр. 215.
  96. ^ Burn & Cotton 1908, стр. 33.
  97. ^ Ayyar 1920, стр. 453.
  98. ^ Census of India 1991, стр. 14.
  99. ^ а б „City Weather & Demography”. Tiruchirappalli City Municipal Corporation. Архивирано из оригинала 6. 3. 2010. г. Приступљено 14. 10. 2013. 
  100. ^ „Tiruchchirappalli, India – Climate Summary”. Canty and Associates LLC. Архивирано из оригинала 13. 10. 2013. г. Приступљено 14. 10. 2013. 
  101. ^ GSI 1865, стр. 104.
  102. ^ Gokul, R. (5. 5. 2012). „Trichy gears up for a blistering month”. The Times of India. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г. Приступљено 14. 10. 2013. 
  103. ^ а б в Annesley 1841, стр. 62–64.
  104. ^ Baliga 1999, стр. 43.
  105. ^ Ganesan, S. (11. 5. 2013). „At 43 degrees, people of Tiruchi virtually get baked”. The Hindu. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 14. 10. 2013. 
  106. ^ Suresh, S. „District Groundwater Brochure Tiruchchirappalli District, Tamil Nadu” (PDF). Central Ground Water Board, SECR. стр. 1. Архивирано (PDF) из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2013. 
  107. ^ Ramakrishnan, T. (27. 10. 2009). „Northeast monsoon rain is set to arrive in Tamil Nadu”. The Hindu. Архивирано из оригинала 5. 11. 2013. г. Приступљено 4. 11. 2013. 
  108. ^ „Extremes of Temperature & Rainfall for Indian Stations (Up to 2012)” (PDF). India Meteorological Department. децембар 2016. стр. M204. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  109. ^ „Station: Tiruchirapalli (A) Climatological Table 1981–2010” (PDF). Climatological Normals 1981–2010. India Meteorological Department. јануар 2015. стр. 745—746. Архивирано из оригинала (PDF) 5. 2. 2020. г. Приступљено 30. 3. 2020. 
  110. ^ Census of India 1941.
  111. ^ Report 1966, стр. 226.
  112. ^ Malayala Manorama 2007, стр. 707.
  113. ^ „Chapter–3 (Literates and Literacy Rate)” (PDF). Registrar General and Census Commissioner of India. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 25. 1. 2014. 
  114. ^ „Primary Census Abstract Data (Final Population)”. Registrar General and Census Commissioner of India. Архивирано из оригинала 8. 2. 2014. г. Приступљено 25. 1. 2014. Click the link "Primary Census Abstract Data for Slum (India & States/UTs - Town Level) (Excel Format)" to download the file in excel format
  115. ^ „Waterless loos soon in major places in Trichy”. The Times of India. 2. 2. 2012. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2013. 
  116. ^ Brill 1989, стр. 144.
  117. ^ „Hoping to add star power, BJP woos Rajinikanth ahead of Lok Sabha polls”. The Times of India. 14. 9. 2013. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2013. 
  118. ^ „Lt. Governor felicitated”. The Hindu. 29. 12. 2010. Архивирано из оригинала 26. 8. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  119. ^ „Jain Sangh celebrates Mahaveer Jayanthi”. The Hindu. 17. 4. 2011. Архивирано из оригинала 23. 4. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  120. ^ „Language Variation in Tamil”. Language Information Service. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено 12. 5. 2011. 
  121. ^ „Diocese of Tiruchirapalli”. Catholic-Hierarchy. Архивирано из оригинала 7. 2. 2015. г. Приступљено 16. 4. 2015. 
  122. ^ „Provincial Directory: Trichy-Tanjore”. Anglican Consultative Council. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  123. ^ Muthanna 1962, стр. iii.
  124. ^ Ramappa & Singh 1984, стр. 116.
  125. ^ Paranjape 2009, стр. 87.
  126. ^ „Key highlights of the general elections 2004 to the Fourteenth Lok Sabha” (PDF). Election Commission of India. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 10. 2010. г. Приступљено 16. 4. 2011. 
  127. ^ „Trichy defers Onam to Oct”. The Times of India. 29. 8. 2012. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2013. 
  128. ^ Sen 1991, стр. 606.
  129. ^ Sriram, V. (23. 5. 2012). „Gujaratis gave us this temple”. The Hindu. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 6. 10. 2013. 
  130. ^ „Narendra Modi to kick off PM campaign with Haryana rally today”. Daily News and Analysis. 15. 9. 2013. Архивирано из оригинала 2. 12. 2013. г. Приступљено 5. 10. 2013. 
  131. ^ а б Hemingway 1907, стр. 263.
  132. ^ Ranking 1867, стр. 13.
  133. ^ Sathiya Moorthy, N. (30. 3. 1998). „Cabinet berth for Kumaramangalam upsets TN BJP”. Rediff. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  134. ^ „List of Parliamentary & Assembly Constituencies” (PDF). Election Commission of India. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 5. 2006. г. Приступљено 21. 8. 2013. 
  135. ^ Srinivasan, Meera (5. 6. 2015). „R.K. Nagar bypoll: Jayalalithaa files nomination”. The Hindu. Приступљено 25. 9. 2017. 
  136. ^ Baliga 1999, стр. 1297.
  137. ^ Palanithurai 2007, стр. 80.
  138. ^ „Five more wards to come under Tiruchi Corporation”. The Hindu. 7. 7. 2011. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступљено 9. 9. 2013. 
  139. ^ Selvan, Dennis (3. 2. 2013). „Trichy stakeholders brainstorm on development plans”. The Times of India. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 7. 9. 2013. 
  140. ^ „Key highlights of the general elections 1984 to the Eighth Lok Sabha” (PDF). Election Commission of India. Архивирано (PDF) из оригинала 10. 10. 2010. г. Приступљено 16. 4. 2011. 
  141. ^ „Corporation Commissioner Profile”. Tiruchirappalli City Municipal Corporation. Архивирано из оригинала 8. 6. 2017. г. Приступљено 26. 9. 2016. 
  142. ^ „Corporation Worshipful Mayor ProfileCorporation Worshipful Mayor Profile”. Tiruchirappalli City Municipal Corporation. Архивирано из оригинала 22. 6. 2017. г. Приступљено 26. 9. 2016. 
  143. ^ Special Correspondent (21. 11. 2017). „New Commissioner of Police takes charge”. The Hindu (на језику: енглески). ISSN 0971-751X. Приступљено 16. 2. 2018. 
  144. ^ „Corporation Deputy Mayor Profile”. Tiruchirappalli City Municipal Corporation. Архивирано из оригинала 8. 6. 2017. г. Приступљено 26. 9. 2016. 
  145. ^ „Key highlights of the general elections 1999 to the Thirteenth Lok Sabha” (PDF). Election Commission of India. Архивирано (PDF) из оригинала 9. 10. 2010. г. Приступљено 16. 4. 2011. 
  146. ^ „Tamil Nadu Legislative Assembly”. National Informatics Centre. Архивирано из оригинала 4. 12. 2016. г. Приступљено 26. 9. 2016. 
  147. ^ „Members of Lok Sabha from Tamil Nadu”. Government of Tamil Nadu. 2014. Архивирано из оригинала 28. 5. 2014. г. Приступљено 26. 5. 2014. 
  148. ^ „Organizational chart”. Tiruchirappalli City Municipal Corporation. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 15. 5. 2011. 
  149. ^ „Tiruchirappalli Local Planning Authority – An organisation”. Tiruchirappalli Local Planning Authority. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2013. г. Приступљено 22. 11. 2013. 
  150. ^ „About city municipal corporation”. Tiruchirappalli City Municipal Corporation. Архивирано из оригинала 1. 10. 2011. г. Приступљено 15. 5. 2011. 
  151. ^ „AIADMK supporters stone MLA's vehicle”. The Times of India. 1. 10. 2011. Архивирано из оригинала 3. 1. 2014. г. Приступљено 3. 1. 2014. 
  152. ^ „Key highlights of the general elections 1967 to the Fourth Lok Sabha” (PDF). Election Commission of India. Архивирано (PDF) из оригинала 11. 10. 2010. г. Приступљено 16. 4. 2011. 
  153. ^ „Trichy city”. Tamil Nadu police. Архивирано из оригинала 12. 10. 2013. г. Приступљено 12. 2. 2014.  Click on the "Commissioner Office" tab to get the name and contact details of police commissioner of Tiruchirappalli city district.
  154. ^ „Commissioner of Police, Trichirapalli City” (PDF). Tamil Nadu police. стр. 1. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 10. 2011. г. Приступљено 3. 1. 2014. 
  155. ^ „Trichy city district”. Tamil Nadu police. Архивирано из оригинала 4. 10. 2011. г. Приступљено 17. 5. 2011. 
  156. ^ „Chapter 2 – Crimes in cities of Tamil Nadu” (PDF). Tamil Nadu police. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 12. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2013. 
  157. ^ а б в Burn & Cotton 1908, стр. 36.
  158. ^ Balaganessin, M. (4. 5. 2005). „Bitter fall in mango prices, thanks to huge arrivals”. The Hindu. Архивирано из оригинала 8. 11. 2012. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  159. ^ Saqaf, Syed Muthathar (28. 12. 2010). „Arrival of onions from Maharashtra stabilizes price”. The Hindu. Архивирано из оригинала 31. 12. 2010. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  160. ^ „Market to be shifted”. The Hindu. 1. 6. 2010. Архивирано из оригинала 6. 6. 2010. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  161. ^ „Trichy a land of tradition”. Government of Tamil Nadu. Архивирано из оригинала 7. 6. 2011. г. Приступљено 12. 5. 2011. 
  162. ^ Ganesan, S. (17. 10. 2008). „Power holiday stifles output of rice mills”. The Hindu. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 22. 12. 2011. 
  163. ^ Rajaram, P. (11. 4. 2008). „Golden Rock railway workshop rolls out stainless steel wagon prototype”. The Hindu. Архивирано из оригинала 9. 11. 2012. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  164. ^ Srinivasan 2009, стр. 71.
  165. ^ Ahmad 2003, стр. 122.
  166. ^ а б в г Madras District Gazetteers 1998, стр. 553.
  167. ^ Maheshwari & Chaturvedi 1997, стр. 19.
  168. ^ „Bhel Trichy turnover crosses Rs 10,000 crore”. The Economic Times. 2. 4. 2010. Архивирано из оригинала 9. 2. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2013. 
  169. ^ Radhakrishnan 2008, стр. 656.
  170. ^ Ramakrishnan 2007, стр. 50.
  171. ^ „Energy Excellence Exhibition to roll out in September”. The Hindu. 20. 6. 2008. Архивирано из оригинала 20. 10. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2013. 
  172. ^ „Tiruchi IT Park commissioned”. The Hindu. 10. 12. 2010. Архивирано из оригинала 12. 12. 2010. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  173. ^ „Tiruchi gets IT park”. The Hindu. 10. 12. 2010. Архивирано из оригинала 23. 9. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  174. ^ „Demand No. 37: Prohibition and Excise” (PDF). Home, Prohibition and Excise Department. стр. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 1. 2012. г. Приступљено 12. 5. 2011. 
  175. ^ United Nations Publications 2010, стр. 56.
  176. ^ а б The Small Hands of Slavery 1996, стр. 69–70.
  177. ^ Krishnamoorthy, R. (10. 12. 2010). „Software exports from Tiruchi set to rise”. The Hindu. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 21. 11. 2013. 
  178. ^ „Trichy: IT infrastructure to pep up property prices”. The Economic Times. 10. 1. 2010. Архивирано из оригинала 19. 10. 2012. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  179. ^ The Small Hands of Slavery 1996, стр. 69.
  180. ^ The Administrator 1996, стр. 63–64.
  181. ^ Stanley 2004, стр. 63.
  182. ^ Madras District Gazetteers 1998, стр. 539.
  183. ^ „Tamil Nadu / Tiruchi News : ELCOT to build 50,000 sq.ft. of office space in Tier II cities”. The Hindu. 19. 7. 2008. Архивирано из оригинала 9. 11. 2012. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  184. ^ Bradnock 1994, стр. 720.
  185. ^ Subramaniam 1974, стр. 27.
  186. ^ Datta 1987, стр. 232.
  187. ^ „19 injured in jallikattu held near Tiruchi”. The Hindu. 8. 5. 2011. Архивирано из оригинала 21. 11. 2011. г. Приступљено 8. 12. 2011. 
  188. ^ Karthikeyan, D. (10. 1. 2012). „Raging bulls train ahead of jallikattu”. The Hindu. Архивирано из оригинала 3. 1. 2014. г. Приступљено 3. 1. 2014. 
  189. ^ „Bakrid celebrated in Trichy with gaiety”. The Hindu. 10. 12. 2008. Архивирано из оригинала 26. 2. 2009. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  190. ^ Rajendran, Nuvena (29. 7. 2012). „Iftar treat for the city”. The Times of India. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2013. 
  191. ^ Dutta, Madhumita (9. 3. 2012). „Come south, young man, but here be dragons”. The Hindu. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 6. 10. 2013. 
  192. ^ Rajendran, Nuvena (10. 8. 2012). „Trichy, a hub of educational institutions”. The Times of India. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 6. 10. 2013. 
  193. ^ „Isha yoga classes give breather to Tiruchiites”. The Hindu. 20. 3. 2011. Архивирано из оригинала 23. 3. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  194. ^ The Indian year book 1939, стр. 27.
  195. ^ Brown 1968, стр. 99.
  196. ^ Urwick 1881, стр. 61.
  197. ^ „Music composer Ramamoorthy passes away”. Deccan Herald. 17. 4. 2013. Архивирано из оригинала 18. 10. 2013. г. Приступљено 15. 10. 2013. 
  198. ^ „Explosion of colours ushers in spring early home”. The Hindu. 21. 3. 2011. Архивирано из оригинала 26. 5. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  199. ^ Untracht 1997, стр. 389.
  200. ^ „Trichy Travel Federation”. The Hindu. 13. 8. 2010. Архивирано из оригинала 16. 8. 2010. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  201. ^ „Tributes continue to pour in for Vaali”. The Indian Express. 19. 7. 2013. Архивирано из оригинала 3. 10. 2013. г. Приступљено 3. 1. 2014. 
  202. ^ Ajith Kumar, P. K. (4. 11. 2010). „Sound track record”. The Hindu. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 15. 10. 2013. 
  203. ^ Pramaeshwaran, Prathibha (6. 11. 2004). „Sweet delicacies”. The Hindu. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 18. 12. 2011. 
  204. ^ „Car festival at Srirangam”. The Hindu. 1. 4. 2010. Архивирано из оригинала 17. 9. 2011. г. Приступљено 6. 12. 2011. 
  205. ^ „City rings in New Year with glitz”. The Hindu. 2. 1. 2011. Архивирано из оригинала 9. 8. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  206. ^ „Vaikuntha Ekadasi celebrations in Trichy”. Sify. 17. 12. 2010. Архивирано из оригинала 29. 9. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  207. ^ Ganesan, S. (15. 5. 2011). „High expectation in Srirangam constituency after Jayalalithaa victory”. The Hindu. Архивирано из оригинала 15. 9. 2011. г. Приступљено 10. 12. 2011. 
  208. ^ „Travel federation to organise rally tomorrow”. The Hindu. 14. 8. 2011. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 10. 12. 2011. 
  209. ^ „'Adi Perukku' celebrated with gaiety, enthusiasm”. The Hindu. 4. 8. 2009. Архивирано из оригинала 11. 2. 2012. г. Приступљено 8. 12. 2011. 
  210. ^ Nicholson 1985, стр. 215.
  211. ^ Hope & Digby 1900, стр. 231.
  212. ^ Hill 2008, стр. 257.
  213. ^ Illustrated Guide to the South Indian Railway 1900, стр. 242.
  214. ^ Selvan, Dennis (12. 3. 2012). „Samayapuram fest begins in all earnest”. The Times of India. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2013. 
  215. ^ Playne, Bond & Wright 1914, стр. 468.
  216. ^ Rajagopalan 1992, стр. 307.
  217. ^ Limca Book of Records 1999, chpt. Tallest temple tower.
  218. ^ „Welcome to Arulmigu Gneelivaneswarar Temple”. Архивирано из оригинала 7. 7. 2018. г. Приступљено 6. 7. 2018. 
  219. ^ Sivakumar, B. (18. 7. 2013). „Beggars run over heritage temple”. The Times of India. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. Приступљено 4. 10. 2013. 
  220. ^ Santhanam, Kausalya (19. 10. 2007). „Testimony to a rich past”. The Hindu. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 15. 10. 2013. 
  221. ^ „Tiruchi Rail museum to receive visitors from April”. The Hindu. Tiruchi. 19. 2. 2014. Архивирано из оригинала 28. 2. 2014. г. Приступљено 20. 2. 2014. 
  222. ^ „Voluntary body cleans up Srirangam temple”. The Hindu. 6. 12. 2007. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2013. 
  223. ^ „Sri Ranganatha Swami Temple, Srirangam”. Government of Tamil Nadu. Архивирано из оригинала 22. 10. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2013. 
  224. ^ Narasimhan, T. A. (4. 1. 2012). „The legend of Vellay”. The Hindu. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 3. 10. 2013. 
  225. ^ „Poetry in stone”. The Hindu. 22. 4. 2001. Архивирано из оригинала 16. 10. 2013. г. Приступљено 6. 12. 2011. 
  226. ^ а б Burn & Cotton 1908, стр. 48.
  227. ^ Commonwealth universities yearbook 2003, стр. 737.
  228. ^ John Murray 1920, стр. 586.
  229. ^ Selvan, Dennis (10. 5. 2013). „First rank still eludes education hub”. The Times of India. Архивирано из оригинала 12. 12. 2013. г. Приступљено 6. 12. 2013. 
  230. ^ Herbermann et al. 1913, стр. 41.
  231. ^ Ayyangar 1908, стр. 229.
  232. ^ Sajnani 2001, стр. 312.
  233. ^ Ayyar 1991, стр. 462.
  234. ^ Sundararaj 1981, стр. 119.
  235. ^ Ramaswamy 2007, стр. 202.
  236. ^ „Reunion of Srirangam 'boys school' today”. Архивирано из оригинала 3. 6. 2014. г. Приступљено 26. 5. 2016. 
  237. ^ Lok Sabha debates 2007, стр. 350.
  238. ^ „Campus Connect: Tiruchirapalli”. The Hindu. 27. 9. 2007. Архивирано из оригинала 16. 4. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  239. ^ „SRM varsity a step closer to off-campus centre in Tiruchi”. The Times of India. 28. 3. 2011. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 15. 5. 2011. 
  240. ^ Chand 1987, стр. 36.
  241. ^ Asher 2003, стр. 471.
  242. ^ „Anna university of Technology, Tiruchirappalli – University Campuses”. Anna university of Technology Tiruchirappalli. Архивирано из оригинала 12. 6. 2011. г. Приступљено 24. 8. 2013. 
  243. ^ Mittal & Thursby 2012, стр. 456.
  244. ^ „Now, IIM-Kashipur, IIM-Trichy”. The Indian Express. 30. 4. 2010. Архивирано из оригинала 12. 4. 2011. г. Приступљено 15. 5. 2011. 
  245. ^ „Shifting of Centre of Distance Education begins”. The Hindu. 5. 2. 2009. Архивирано из оригинала 26. 6. 2009. г. Приступљено 15. 5. 2011. 
  246. ^ „IIM-Trichy to commence operations from June”. The Times of India. 11. 2. 2011. Архивирано из оригинала 3. 11. 2011. г. Приступљено 11. 5. 2011. 
  247. ^ Handbook of Universities 2006, стр. 636.
  248. ^ Nagaswamy 1982, стр. 161.
  249. ^ Gangoly 1978, стр. 23.
  250. ^ Prasad, G. (17. 5. 2008). „Bustling with activity”. The Hindu. Архивирано из оригинала 3. 12. 2013. г. Приступљено 28. 11. 2013. 
  251. ^ „Reporter's Diary”. The Hindu. 26. 11. 2005. Архивирано из оригинала 19. 12. 2009. г. Приступљено 28. 5. 2011. 
  252. ^ Vignesh, Anuj (7. 1. 2017). „Chennai City want to do it for Tamil Nadu”. ESPN. Архивирано из оригинала 2. 8. 2017. г. Приступљено 2. 8. 2017. 
  253. ^ Prasad, G. (16. 6. 2008). „Anna Stadium to get astro turf”. The Hindu. Архивирано из оригинала 22. 6. 2011. г. Приступљено 28. 5. 2011. 
  254. ^ „Rajagopal Sathish”. ESPNcricinfo. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 13. 9. 2013. 
  255. ^ Amarnath & Ghosh 2005, стр. 18.
  256. ^ Illustrated Weekly of India 1986, стр. 13.
  257. ^ „1st Trichy International (FIDE) Rating Open Chess Tournament 15th June – 20th June 2006”. All India Chess Federation. Архивирано из оригинала 23. 10. 2006. г. Приступљено 17. 5. 2011. 
  258. ^ Handbook of Universities 2006, стр. 812.
  259. ^ „Celebrating a milestone”. The Hindu. 9. 10. 2009. Архивирано из оригинала 15. 10. 2013. г. Приступљено 24. 8. 2013. 
  260. ^ Bhatt 1994.
  261. ^ „Demonstration of DTH technology”. The Hindu. 19. 12. 2004. Архивирано из оригинала 1. 12. 2009. г. Приступљено 21. 5. 2011. 
  262. ^ „List of Dealers in Tamil Nadu”. DD News. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 21. 5. 2011. 
  263. ^ „Doordarshan”. Doordarshan. Архивирано из оригинала 22. 4. 2006. г. Приступљено 15. 5. 2011. 
  264. ^ „Important Address” (PDF). Indian Wind Power Association. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 10. 2012. г. Приступљено 18. 12. 2011. 
  265. ^ „Water supply-Trichy Corporation”. Tiruchirappalli Municipal Corporation. Архивирано из оригинала 27. 6. 2011. г. Приступљено 19. 5. 2011. 
  266. ^ Swaminathan, Preeti (21. 3. 2012). „Trichy City Corporation Tackling waste & sanitation issues”. Clean India Journal. Архивирано из оригинала 30. 11. 2013. г. Приступљено 30. 11. 2013. 
  267. ^ „Tiruchirappalli shows the way” (PDF). Wateraid India. 2008. стр. 4. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 5. 2013. г. Приступљено 21. 8. 2013. 
  268. ^ Ganesan, S. (12. 3. 2010). „Corporation to go in for scientific closure of garbage dump”. The Hindu. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 21. 5. 2011. 
  269. ^ „Trichy corporation to impose fine on buildings without drainage link”. The Times of India. 26. 9. 2013. Приступљено 20. 10. 2013. 
  270. ^ „AIADMK, MDMK councillors stage walk-out; allege neglect of wards”. The Hindu. 29. 1. 2011. Архивирано из оригинала 2. 2. 2011. г. Приступљено 21. 5. 2011. 
  271. ^ „Destination: Trichy”. Electronics Corporation of India. Архивирано из оригинала 7. 8. 2011. г. Приступљено 19. 5. 2011. 
  272. ^ George, Daniel P (12. 6. 2012). „Passport office to move to swanky premises next week”. The Times of India. Архивирано из оригинала 3. 1. 2014. г. Приступљено 9. 9. 2013. 
  273. ^ „Regional passport office”. Trichy passport office. Архивирано из оригинала 17. 5. 2011. г. Приступљено 21. 5. 2011. 
  274. ^ „Findings from Bharathidasan University in Environmental Biology Reported”. Life Science Weekly, accessed via HighBeam Research (потребна претплата). 9. 7. 2013. Архивирано из оригинала 10. 6. 2014. г. Приступљено 29. 11. 2013. 
  275. ^ „List of cities where Calling Line Identification (CLI) Based Internet Service is available”. Bharat Sanchar Nigam Limited. Архивирано из оригинала 8. 5. 2014. г. Приступљено 9. 12. 2013. 
  276. ^ „Karaikal Port – Road Connectivity”. MARG Limited. Архивирано из оригинала 19. 8. 2013. г. Приступљено 7. 9. 2013. 
  277. ^ „National Highways passing through Trichy” (PDF). National Highways Authority of India. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2009. г. Приступљено 17. 4. 2011. 
  278. ^ Gokul, R. (12. 7. 2013). „Chatram bus stand vendors up in arms against midnight closure of shops”. The Times of India. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 7. 9. 2013. 
  279. ^ „List of Cities where BSNL Broadband Service is available (as on 01.01.2007)” (PDF). 1. 1. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 2. 2007. г. Приступљено 3. 11. 2013. 
  280. ^ „The first city in India where open defecation prevented in all slums”. Gramalaya. 15. 1. 2010. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 12. 5. 2011. 
  281. ^ „Swachh Survekshan -2016 – ranks of 73 cities” (Саопштење). Press Information Bureau. 15. 2. 2016. Архивирано из оригинала 20. 2. 2016. г. Приступљено 22. 2. 2016. 
  282. ^ „JET Airways starts Tiruchi-Chennai service”. The Hindu. 28. 3. 2011. Архивирано из оригинала 2. 4. 2011. г. Приступљено 9. 12. 2011. 
  283. ^ „Sri Lanka carrier plans Nepal, Bangladesh flights, Indian frequencies up”. Lanka Business Online. 7. 12. 2011. Архивирано из оригинала 22. 6. 2013. г. Приступљено 9. 12. 2011. 
  284. ^ „Declaration of Chaudhary Charan Singh Airport Lucknow, Lal Bhadur Shastri Airport Varanasi and Airports at Tiruchirapalli, Mangalore and Coimbatore as International Airports”. Press Information Bureau. 4. 10. 2012. Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 14. 8. 2013. 
  285. ^ „Commercial telephone directory released”. The Hindu. 18. 5. 2011. Архивирано из оригинала 22. 5. 2011. г. Приступљено 21. 5. 2011. 
  286. ^ „Tamil Nadu / Tiruchi News : In-plant training offered”. The Hindu. 9. 3. 2008. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 11. 5. 2011. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Тиручирапали на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тиручирапали&oldid=27560423”