Тисачеге
Тисачеге (мађ. Tiszacsege) град је у Мађарској. Тисачеге је један од градова у оквиру жупаније Хајду-Бихар.
| Тисачеге мађ. Nádudvar | |
|---|---|
 Име места написано ровашким писмом | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Регија велике северне равнице |
| Жупанија | Хајду-Бихар |
| Срез | Балмазујварош |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 4.713[1] |
| — густина | 34,6 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 25′ С; 21° 00′ И / 47.42° С; 21.00° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 136,4 km2 |
  Тисачеге Тисачеге на карти Мађарске | |
| Поштански број | 4066 |
| Позивни број | (+36) 52 |
| Веб-сајт | |
| http://www.tiszacsege.hu/ | |
Географија уреди
Тисачеге покрива површину од 136,4 km2 (53 sq mi) и има популацију од 4.713 људи (2015).[1]
Налази се 30 километара југо-југозападно од Полгара, 30 km североисточно од Тисафиреда, на северозападној капији Националног парка Хортобађ. Нађмајор, посебан део града, налази се 7 километара јужно од центра ваздушном линијом и скоро 10 километара јужно од центра.
Историја уреди
Име насеља потиче из доба Арпада настало је од личног имена Чеге, из времена досељавања Мађара у ове крајеве. Већ у повељи опатије Сазади из 1067. помиње се као село на садашњем месту. АРЦ. Према писму краља Беле о донацији из 1248. године, Чеге је била центар од националног значаја и они који су кроз њу пролазили морали су да плаћају царину. Село је у то време имало право на риболов у водама река и језера у областима Велђеш, Нађ-Моротва и Хортобађ. Године 1299. Чегеу је припојена граница опустошеног села Силешд. Године 1241. овде је прешао и део монголске војске пред битку код Мухија. У свом акту из 1248. године, шест година након татарског освајања, краљ Бела је поклонио село епископској цркви у Егеру у замену за војну службу. Године 1332. био је у власништву Роберта Кароља као црквено место које је плаћало порез. Од XIV века постаје власништво породице Бајон, а потом породице Хуњади. У првом документованом помињању насеља (1248) оно се наводи као вила Чеге, у анжујском периоду (1336) као посесио (possessió = насеље у нечијем власништву), а у доба Хуњадија звало се опидум ( oppidum = трговиште под јурисдикцијом приватног властелина). Ту је пролазио главни трговачки пут за стоку од Тисантула на запад.
Становништво уреди
Године 2001. 97% месног становништва се изјаснило као Мађари, 3% Роми.[2]
Током пописа 2011. године, 74,7% становника се изјаснило као Мађари, 4,3% као Роми, а 0,2% као Немци (25,1% се није изјаснило, због двојног идентитета, укупан број може бити већи од 100%).
Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 12,8%, реформисани 25,6%, гркокатолици 0,6%, неденоминациони 18,8% (41,2% није одговорило).[3]
Референце уреди
- ^ а б Gazetteer of Hungary, 1 January 2015. Hungarian Central Statistical Office. 3 September 2015
- ^ A 2001-es népszámlálás nemzetiségi adatsora
- ^ Tiszacsege Helységnévtár
Спољашње везе уреди
- Званични веб-сајт
- Портал јавне управе Архивирано на сајту Wayback Machine (9. август 2020)
- Тисачеге на Јутубу