Тител

градско насеље у општини Тител, у Јужнобачком округу

Тител је градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобачком округу, у региону познатом као Шајкашка (југоисточни део Бачке). Према попису из 2022. било је 4.522 становника.

Тител
Поглед на Тител са Тителског брега
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобачки
ОпштинаТител
Становништво
 — 2022.4.522
 — густина79/km2
Географске карактеристике
Координате45° 12′ 18″ С; 20° 17′ 53″ И / 45.205058° С; 20.298008° И / 45.205058; 20.298008
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина75 m
Површина66,5 km2
Тител на карти Србије
Тител
Тител
Тител на карти Србије
Остали подаци
Поштански број21240
Позивни број021
Регистарска ознакаNS

Географија

уреди

Тител се налази уз десну обалу Тисе, преко пута ушћа Бегеја у Тису, недалеко од места где се Тиса улива у Дунав, на јужним обронцима Тителске висоравни. Изнад града је Тителски брег (110–130 m), завршетак Тителске висоравни, која се простире између Мошорина, Лока, Вилова, Титела и реке Тисе. У близини Титела је и највећа ада на Тиси.

Тител је, такође, и седиште општине, у којој се, поред града Титела, налазе и села: Вилово, Гардиновци, Лок, Мошорин и Шајкаш.

Историја

уреди

Тител је веома стари град, на чијем је подручју било људских насеобина у праисторији. Најстарији познати помен имена Тител је из повеља угарских краљева и јавља се после 1077, а најкасније 1095. године. У то време су мађарски краљ Ласло Први (Сент Ласло) и брат му Лампрехт подигли у Тителу манастир најстаријег католичког реда августинаца. До доласка Римљана на тлу данашњег Титела живели су Дачани, Келти, Скордисци, Јазиги, Хуни, Авари, Протобугари, Готи, Гепиди и Алани. На овом месту боравили су и Римљани. Они су изградили утврђење које се први пут помиње 1138. године. Словени се јављају на прелазу из 6. у 7. век, а угарска племена крајем 9. века. Први пут под српском влашћу од 1407. године, у 15. и 16. веку Тител је био у поседу српских деспота, а за време Турака седиште нахије у оквиру Сегединског санџака. У Потиској војној граници Тител је утврђени шанац, затим седиште Шајкашког батаљона.

У другој половини 19. века расте број становника Титела. Највише је Срба, а Мађара има упола мање. Тако по попису из 1880. године ту живи 2094 Срба, 324 Мађара, 621 Немца, 173 Словака, 17 Румуна, док је осталих 28. Тител има укупно 3321 становника. За десет година има их још више, нарочито Срба. Подаци пописа из 1890. године наводе да тада има 2811 Срба, 705 Мађара, 1078 Немаца, 78 Словака, 11 Румуна, 2 Рутена, 118 Хрвата, а осталих је 11. Тако да варошица Тител у то време је са 4314 душа.[1]

На крају Првог светског рата, 8. новембра 1918. године, Тител је ослободила српска војска. Тител се нашао у новој држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, у којој је наставио привредни и друштвени живот. Пруга Тител–Орловат је отворена у децембру 1923.[2] У време Краљевине СХС место је у Београдској области, а од 1929. у Дунавској бановини.

На први дан католичког Ускрса, 13. априла 1941, град је окупирала војска Хортијеве Мађарске. Бачка је, уз још неке области, прикључена Мађарској, у виду обновљене Бачко-бодрошке жупаније. Окупатор је на други и трећи дан православног Божића, 8. и 9. јануара 1942, спровео Рацију у којој су страдали невини Титељани. Тител је у Другом светском рату ослобођен 22. октобра 1944. године, од стране Дванаесте војвођанске ударне бригаде.

Црква и школа

уреди

Прва позната православна црква у Тителу била је посвећена Св. Николи. Налазила се према ситуацији из 1891. године "десно у улици која води од Главног трга (Параденплац), к болници и гробљу". Темељи данашњој православној цркви посвећеној празнику Успенију пресвете Богородице или Великој Госпојини, постављени су 15/3. априла 1810. године. Почетак градње храма су благословили владика бачки Гедеон Петровић и јеромонах Ковиљски игуман Порфирије Петровић. Готову цркву је осветио на Велику Госпојину 1811. године прота жабаљски Данило Петровић.[1]

Према православној парохијској статистици у месту је на крају 1891. године било: један православни свештеник, 2122 православца, 392 православна дома, 232 ученика и три основне школе. Од наведених једна школа је државна, а остале две су комуналне (општинске).[3]

Култура

уреди

У Тителу су неки занимљиви споменици — барутана и касарна Шајкашког батаљона из 18. века. У црквама се чувају радови сликара Димитрија Поповића и Арсе Тодоровића. На путу Тител—Шајкаш подигнут је споменик палим ваздухопловцима 1941. године. У Мошорину су рођени Светозар Милетић (1826—1901) и Исидора Секулић (1877—1958). Овде се налази и споменик културе Кућа у Тителу.

Демографија

уреди

У насељу Тител живи 4745 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,1 година (38,6 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 2019 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[4]
Година Становника
1948. 5.650
1953. 5.481
1961. 5.717
1971. 5.957
1981. 6.227
1991. 6.007 5.870
2002. 5.894 6.034
2011. 5.294
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
4.180 70,91%
Мађари
  
582 9,87%
Југословени
  
250 4,24%
Хрвати
  
115 1,95%
Словаци
  
103 1,74%
Роми
  
73 1,23%
Македонци
  
47 0,79%
Црногорци
  
26 0,44%
Немци
  
12 0,20%
Бугари
  
12 0,20%
Руси
  
8 0,13%
Словенци
  
7 0,11%
Русини
  
7 0,11%
Румуни
  
6 0,10%
Албанци
  
6 0,10%
Муслимани
  
4 0,06%
Украјинци
  
1 0,01%
Буњевци
  
1 0,01%
Бошњаци
  
1 0,01%
непознато
  
94 1,59%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

уреди
 
мапа општине Тител и Шајкашке

Привреда

уреди

У Тителу је с пролећа 1858. године одржан први робно-сточни вашар. Уприличен је на обали Тисе, први дан трговина марвом, а сутрадан осталом робом. Одобрено је одржавање трипут годишње: о Благовестима, о Св. Илији и Св. Луки.[7]

Подручје општине Тител, с рекама Тисом и Бегејом и с Тителским брегом, има богате терене за риболов и лов.

Референце

уреди
  1. ^ а б "Српски сион", Карловци 1893. године
  2. ^ "Илустровани лист"; 1924 бр. 2; стр. 2
  3. ^ "Српски сион", Карловци 1892. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  7. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године

Спољашње везе

уреди