Тит Ливије
Titus Livius.png
Портрет Тита Ливија из 1905. године израђен према античком бронзаном рељефу.
Име по рођењуTitus Livius
Датум рођења64. или 59. пне
Место рођењаПадова
 Венети (јадрански) (модерна Падова, Италија)
Датум смрти12. или 17.
Место смртиПадова
 Италија, Римско царство
Занимањеисторичар
Деловањеисторија, биографија, беседништво
Стилисторија
ПокретЗлатно доба латинског

Тит Ливије (лат. Titus Livius; рођен 59. п. н. е.— умро 17. године наше ере) био је највећи историчар из времена првог римског цара Августа. Постоји дилема да ли је Тит Ливије рођен 59. или 64. п. н. е. , али се као највероватнија година обично узима 59. п. н. е. Тит Ливије је рођен у граду Патавијуму који је данас модерни град Падова.

Ливије је саставио римску историју Од оснивања Града (лат. Ab Urbe Condita) у којој је обухватио период од 753. године п. н. е., када је Рим по традицији основан, до свог времена и смрти царевог посинка Друза Старијег 9. године п. н. е. Своју историју поделио у 142 књиге, али су од тога сачуване у целини само 35 (првих десет и од 21. до 45. уз празнине у тексту од 40. до 45. књиге). Садржај осталих познат нам је из каснијих епитома и других бележака. Захваљујући похвалном тону његовог дела и стилу писања, Тит Ливије је био још од антике радо читан историчар неретко сматран за узор.[1]

Живот и делоУреди

Ливије је рођен 59. године п. н. е. у Падови, Италија.[2] Детаљни подаци о Ливијевом животу нису познати. Такође нису доступни ни подаци о његовим родитељима осим да су припадали провинцијској елити; иако нису били претерано богати могли су свом сину пружити квалитетно образовање. Ливије је имао потешкоћа са грчким језиком те се може претпоставити да није имао прилику да добије високо образовање нпр. у Атини, за разлику од младића из најбогатијих породица којима је бар посета грчкој академији била готово обавеза.

 
Статуа са ликом римског императора Августа, око 30. године п. н. е. Чува се у Музеју Капитолино, Рим, Италија. Август и Ливије су имали позитиван однос.

У младости је добио је темељито реторско образовање. Реторика, односно говорништво, било је веома цењена вештина у Риму, а нарочито је била потребна у Сенату и политици уопште. Захваљујући чињеници да је његова породица била добростојећа Ливије је могао читав свој живот неометано посветити свом литерарном раду. У доби од 30 година преселио се у Рим али је задржао стилске и језичке особености родног града. Ливије није изгубио свој завичајни акценат ни након година проведених у Риму. Можда су га због тога у римским високим друштвеним круговима увек посматрали као дошљака. Упркос томе, Ливије је успео брзо да стекне углед значајног историчара те је као такав био прихваћен већ и код својих савременика.

Своје прве делове Аб Урбе Кондита објавио је око 26. године п. н. е. У то време већ је био у Риму и имао је око 30 година живота. Просечан Римљанин је у том животном добу био ожењен и имао децу. Квинтилијан (око. 35 –100. године, римски реторичар, пореклом из Хиспаније) пише да је Ливије имао сина и кћер. Поткрај живота Ливије се вратио у родни град, где је 17. године и умро.

Ни о Ливијем карактеру нема много података осим оних неколико наведених у анегдотама будућих историчара. Ливије је био озбиљан младић (а тај се утисак стиче и читањем његових текстова), са мало смисла за иронију или хумор али са дубоким разумевањем људске психологије и много саосјећаја за сиромашне.

Август је 27. године п. н. е. постао први римски император, а Ливије је имао његову наклоност. Иако га је, према Тациту, Август понекад називао Помпејац због Ливијеве про-републиканске оријентације, њих су двојица ипак били у добрим односима.[3] У таквим околностима Ливије се могао посветити писању Аб Урбе Кондита у којем је славио Рим и свог императора. Осим тога, Ливије је био задужен и за образовање будућег римског императора Клаудија.[4]

Тит Ливије, превашодно чувен по својој елоквенцији и истинољубивости, тако је узвисио Помпеја у свом хвалоспеву да га је Август назвао Помпејанус, али то ипак није била препрека њиховом пријатељству. [5]

(Pompejac - prema imenu Gneja Pompeja Velikog, 106. godine p. n. e. - 48. godine p. n. e., vojnog i političkog lidera u vreme kasne Rimske рepublike. Pompej je bio provincijskog porekla, ali nakon vojnih pobeda osigurao je mesto među plemstvom Rima i prozvan Veliki u znak priznanja njegovim uspesima.)

Сам наслов дела Аб Урбе Кондита - Откад је град основан (од оснивања града (Рима) изражава обим и магнитуду Ливијевог подухвата. Ливијево писање је мешавина хронологије догађаја и директног казивања с честим прекидима како би најавио избор нових конзула, пошто су стари Римљани на тај начин пратили проток година. У Ливијево време (односно након разарања Картаге и грчких градова), иако моћна империја, Рим је био у кризи морала. Моћни и богати одали су се уживањима и декаденцији, а у сиромашним слојевима је расло незадовољство. Ливије је веровао да је било могуће повратити моралне вредности те је у том смислу усмеравао садржај и поруку свог дела.

Највећи део својих радова Ливије је написао током владавине Августа. Већ је наведено да се код Ливија осећала приврженост према накадашњој Републици; осим тога он је изражавао и жељу за њеним обнављањем. Нажалост, пошто Ливијеве књиге на тему пада републике и Августовог успона нису преживеле зуб времена и утицај човека, нема чврстих доказа за претходну тврдњу. Свакако да је Ливије преиспитивао вредности које су биле присутне у новом режиму, али ипак је његово становиште било сложеније од пуког преферирања републике на штету империје. Ни сам Август није Ливију замерао такав став, чак га је одредио за Клаудијевог тутора, а та Августова одлука има већи значајај узме ли се у обзир његово сродство са Клаудијем. Ливијев утицај на Клаудија постао је очит током Клаудијеве владавине и приметан у његовим говорима због подударности са Ливијевом интерпретацијом римске историје.

КњигеУреди

 
Изглед једног свитка

Књиге су заправо биле свици са количином текста који отприлике стане на шездесетак страна књиге џепног формата. Процењује се да је укупно било нешто мање од десет хиљада страница. Свици у били груписани у пентаде и декаде, односно комплете од по пет и десет свитака. Укупан оригиналан Ливијев рад састојао се од 142 књиге од којих је тек 35 преживело до данашњег времена. Фрагменти су пронађени на разним местима; од Ватикана до Египта, скраћене верзије - ту су и епитоме, спискови тема његових књига. Свакако да требамо бити захвални непознатом писару који је сачинио епитоме свих Ливијевих књига. Ови сачувани документи омогућили су прилично добар увид у преглед тема о којима је Ливије писао а добрим делом и њихов садржај. Periochae су такође биле веома важне за реконструкцију изгубљеног дела Ливијевог рада.[6]

Ливије је своју историју поделио прво на поједине књиге, те је онда књиге према садржини груписао у веће одељке, а некима од тих одељака је чак дао и посебне уводе, нпр. уз 21. књигу. Нама је међутим Ливијева историја остала сачувана у декадама: изгледа да је та подела веома стара и да је о њој донекле водио рачуна и сам писац. Од целокупног дела сачуване су нам непосредно само прва, трећа, четврта и половина пете декаде, дакле књиге 1–10. и 21–45, које обрађују период од оснивања Рима до трећег самнитског рата (753–293. године п. н. е.), те од другог пунског рата до победе Луција Емилија Паула над Македонијом у трећем македонском рату (218–167. године п. н. е.). За реконструкцију осталих делова, поред неколико непосредних фрагмената, послужили су списи у којима су наведени поједини изводи из Ливијевог рада: то су, пре свега, сажеци који претходе свакој књизи (осим 136. и 137) те радови неких мање значајних историчара као што је Еутропије.

БиблиографијаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Речник грчких и латинских писаца антике и средњег века. Тускулум лексикон (Бухвалд, Холвег и Принц), прев. Албин Вилхар, Београд, 1984, стр. 282 (Ливије).
  2. ^ „Livy”. A Dictionary of World History. Oxford University Press. 2015. Приступљено 22. 4. 2018. 
  3. ^ Tacitus. Annales. IV.34. 
  4. ^ Suetonius. Claudius. The Twelve Caesars. 41.1. 
  5. ^ Tacit: Anali, knjiga IV, 23-28
  6. ^ Periochae, sažetak iz IV veka, nažalost ne baziran na originalu već skraćenoj verziji, takođe izgubljenoj.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди