Тијен Хан (12. март 1898—10. децембар 1968). Рођен у месту Чангша, провинцији Хунан, био је кинески писац традиционалне и модерне драме, писац филмова, романописац, песник, један од главних чланова Друштва стваралаштва, текстописац, књижевни критичар, активиста, лидер у домену књижевности и уметности, оснивач модерне драме у Кини. Аутор је текста химне Народне Републике КинеМарш добровољаца“.[1]

тијен хан
Тијен Хан
Лични подаци
Датум рођења(1898-03-12)12. март 1898.
Место рођењаЧангша у Хунану,
Датум смрти10. децембар 1968.(1968-12-10) (70 год.)
Место смртиКина

Биографија уреди

Тијен Хан је изгубио оца са 6 година, па се његова мајка бавила ткањем свиле како би одгојила децу. Године 1912. уписан је у средњу школу Чангша, чији је директор био Су Тели. Године 1916. отишао је са ујаком И Сјангом (који је био директор одсека за политичка питања Хунан покрајинског завода у раним годинама кинеске републике) у Јапан, где је прво био у морнарици, а касније је у Токију уписао педагошки факултет и занимао се за драму. Постао је пријатељ са Гуо Можуом, Цуо Шуншенгом, Џанг Зипингом и другима. Године 1920. вратио се у Шангај након што је Сјанг нападнут ножем у Чангша. Наредне године постао је уредник једне издавачке куће. Заједно са својом супругом Ји Шују основао је месечник „Јужна Кина“ и објављио једну представу. Године 1925. Тијен Хан је основао друштво Јужна Кина и снимио филм „Иди у народ“ чији је био и сценариста.

 
Тијен Хан и Ние Ер

Након инцидента 12. априла 1927. године, радио је кратко у одсеку за пропаганду генералног политичког одељења Националистичке партије Кине, где је био одговоран за филм и позориште. Године 1928. његово друштво Јужна Кина проширено је на пет делова: књижевност, сликарство, музика, позориште и филм. Основана је и академија Јужна Кина.

Године 1932. након инцидента 28. јануара, Ћиу Баибаи је ступио на чело Комунистичке партије Кине.

Године 1935. када је написао тематску песму „Марш добровољаца“ за филм „Деца доба невоља“, ухапшен је од стране националистичке владе. Текст је написан на кутији за цигарете и предат композитору Ние Еру.

Године 1937. написао је текстове песама „Четири годишња доба“ и „Крај света“. То су биле тематске песме за филм „Анђели улице“. Следеће године оженио се са Ан Е.

1941. године у Гуејлину је основан нови кинески клуб драме.

Након 1949. године, Тијен Хан је био директор Бироа за унапређење опере и Бироа за уметност Министарства културе.

Културна револуција и смрт уреди

Када је почела Културна Револуција 1966. године, Тијен Ханово писање је јавно критикавано као отров.[2] Тадашња владајућа диктатура га је затворила у затвор Ћинченг. Тијен Хан, иако је дијабетичар, био је присиљен да једе са земље и пије сопствени урин. Године 1968. умро је од дијабетеса, уремије и коронарне болести срца. У време смрти није имао никог блиског поред себе. После његове смрти, уместо имена користио се псеудоним Ли Ву, а не Тијен Хан. Као и бившем председнику државе Љу Шаоћију који је касније отеран у смрт, променили су му име. Једино је сину Тијен Давеиу речено за очеву смрт. Један војни чиновник му је рекао „Тијен Хан је мртав, грешник“. Уплашени син се није усудио да узме пепео, а остала родбина и пријатељи нису ни знали. 1970. године, континенална Кина критиковала је Тијен Хана, Џоу Јанга, Сја Јена и Јанг Ханшенка. Због тога је проглашен за издајника и 1975. је „заувек протеран из партије“. У то време, у Кини нису смеле да се певају песме које је он написао. У формалним ситуацијама могла се пуштати само музика химне, евентуално са новим револуционарним текстом. 1979. године, оригинални „Закључци“ Централне радне групе о Тиан Хану су укинути и он је рехабилитован. 25. априла 1979. одржана је служба на гробљу Бабаошан у Пекингу. 4. децембра 1982. године. Пета седница Петог народног конгреса донела је одлуку: „Марш добровољаца“ је постала химна Народне Републике Кине. Године 2004. Друга седница Десетог народног конгреса допунила је Устав Народне Републике Кине и званично је прогласила „Марш добровољаца“ националном химном.[3]

Достигнућа из књижевности уреди

Тијен Хан је оснивач покрета модерне драме и пионир реформе драме. У његовим драмама, реализам и романтизам постигли су јединство. Пуно богате поетике, драматичности и талента за бележење унутрашњег света и емотивних промена ликова. Међу његовим драмским ремек-делима су „Једна ноћ у кафићу“, „Смрт чувеног талента“, „Месечева соната“ и „Хаотична звона“. Тијен Хан је свој живот посветио књижевној и уметничкој каријери, створивши више од 60 представа и опера, више од 20 филмских сценарија, 24 игране драме и скоро 2.000 различитих текстова и песама. Међу њима, ту је и „Марш добровољаца“ који је проглашен за националну химну Народне Републике Кине, на текст Ние Ера.

Војна наука уреди

Тијен Хан је такође био стручњак за кинеску поморску историју. Аутор је неколико чланака о кинеској морнарици.

Референце уреди

  1. ^ „田漢悲歌伴我行”. www.open.com.hk. Приступљено 12. 6. 2018. 
  2. ^ Li, Song; 1974-, 李松, (2011—2012). "Yang ban xi" bian nian shi = A chronicle of model opera of Chinese cultural revolution (BOD 1 ban изд.). Taibei Shi: Xiu wei zi xun ke ji gu fen you xian gong si. ISBN 9789862218181. OCLC 774809891. 
  3. ^ Zhang, Yaojie; 张耀杰. (2003). Ying ju zhi wang Tian Han : ai guo wei mei de lang man ren sheng (Di 1 ban изд.). Taiyuan Shi: Shanxi jiao yu chu ban she. ISBN 9787544025331. OCLC 55529948. 

Спољашње везе уреди