Тама
Тама, насупрот светлости, схваћена је као недостатак осветљења или одсуства видљиве светлости.[1]
Људи не могу да разликују боје у условима високог осветљења или таме.[2] У условима недовољног осветљења, опажање је ахроматско и на крају црно. Емотивни одговор тами изазвао је метафоричку употребу термина у многим културама.
Потпуна тама је када је Сунце више од 18 степени испод хоризонта.
У науци уреди
Опажање уреди
Опажање мрака разликује се од потпуног одсуства светлости због ефекта слике након опажања. Током опажања, око је активно, а део мрежњаче ствара додатну слику након опажања.[3]
У култури уреди
Поезија уреди
Употреба таме као реторичког уређаја има дугогодишњу традицију. Шекспир, радећи у 16. и 17. веку, направио је карактер који се назива „принц таме” (Краљ Лир) и дао му тамне чељусти с којима ће прождрети љубав (Сан летње ноћи).[4] Џефри Чосер, енглески писац Кентерберијских прича из 14. века, написао је да витезови морају да одбаце „дела таме”.[5]
У Божанственој комедији, Данте Алигијери је описао пакао као „солидну таму”.[6]
Језик уреди
У Староенглеском постоје три речи које су могле означавати таму: heolstor, genip, и sceadu.[7]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „Definition of Darkness”. Dictionary.com. Приступљено 23. 3. 2018.
- ^ Wundt, W. (1907). „Outlines of Psychology - 6. Pure sensations”. Uni-leipzig.de. Приступљено 23. 3. 2018.
- ^ Horner, David T. (2000). Demonstrations of Color Perception and the Importance of Contours, Handbook for Teaching Introductory Psychology. 2. Texas: Psychology Press. стр. 217.
- ^ Shakespeare, William. „The Complete Works”. The Tech, MIT.
- ^ Chaucer, Geoffrey. The Canterbury Tales, and Other Poems. The Second Nun's Tale.
- ^ Alighieri, Dante; Francis, Henry. The Divine Comedy.
- ^ Mitchell, Bruce; Fred C. Robinson (2001). A Guide to Old English. Glossary: Blackwell Publishing. стр. 332, 349, 363, 369. ISBN 0-631-22636-2.
