Тодор Веселиновић

Тодор Веселиновић (Нови Сад, 22. октобар 1930Атина, 17. мај 2017)[1] је био југословенски фудбалер, један од најбољих југословенских стрелаца свих времена, четири пута најбољи лигашки голгетер, клупски рекордер ФК Војводине.

Тодор Веселиновић
Лични подаци
Надимак Тоза
Датум рођења (1930-10-22)22. октобар 1930.
Место рођења Нови Сад, Краљевина Југославија
Датум смрти 17. мај 2017.(2017-05-17) (86 год.)
Место смрти Атина, Грчка
Висина 1,72 м
Позиција нападач
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1953—1961 Југославија 37 (28)
Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Сребрна медаља — друго место 1956. Мелбурн Југославија

БиографијаУреди

Веселиновић је поникао у подмлатку новосадске Слоге (раније име за ФК Војводину) као један од најбољих ученика тренера Банета Секулића. За боје новосадских „црвено-белих“ одиграо је укупно 196 првенствених утакмица и постигао 126 голова, што представља клупски рекорд ФК Војводина. Играо је с великим успехом крило, полутку и вођу навале.

Током одслужења војног рока 1952. играо је за београдски Партизан и на 53 утакмице постигао 50 голова. Кад се вратио у Нови Сад и наставио да игра за Војводину, четири пута (од чега трипут узастопно) је био најбољи лигашки стрелац: у сезони 1955/56. (заједно са Мујићем и Огњановом) постигао је 21 гол; 1956/57. - 28 голова; 1957/58. - 19 голова и 1960/61. заједно са Прљинчевићем) - 16 голова.

Кад се 1961. растао од Војводине, играо је као професионалац у Италији, Аустрији и Белгији. Прво је носио дрес екипе ФК Сампдорија из Ђенове, за коју је играо две и по године (1961-1963), затим бечке ФК Вијена, а из Аустрије је отишао за Белгију где је једну сезону (1964-1965) играо за бриселски Унион Сен Гилоа. Онда се опет вратио у Аустрију где је у екипи ФК Аустриа (Целовец) био играч и тренер ове екипе све до 1969, кад је завршио каријеру.

Уз шест утакмица за „Б“ селекцију (1954-1959) и 14 за младу репрезентацију, за коју је постигао рекордних 20 голова, у 37 сусрета носио је дрес најбоље селекције и постигао 28 голова. Дебитовао је 14. маја 1953. у пријатељском сусрету са Белгијом (3:1) у Бриселу, а последњу утакмицу за репрезентацију одиграо је 4. јуна 1961. против Пољске у Београду.

На олимпијском турниру 1956. у Мелбурну одиграо је све три утакмице за репрезентацију Југославије и постигао четири гола. Учествовао је и на Светском првенству 1958. у Шведској и у сусрету против Француске (3:2) постигао два гола, први и победоносни.

У дресу репрезентације одиграо је неколико утакмица које су остале запамћене по његовим изванредним играма. На утакмици против Велса (3:1), која је играна 22. септембра 1954. у Кардифу, ушао је у игру тек у другом полувремену (заменио Дворнића) и - постигао сва три гола за Југославију. У сусрету против Аустрије (4:3) у јесен 1958. у Бечу такође је постигао три поготка.

По престанку с активним играњем, посветио се тренерском позиву. Почео је као и технички референт Војводине и тренер Пролетера из Зрењанина, а наставио у Колумбији где је водио екипу Санта Фе и национални тим Колумбије на олимпијском турниру 1972.

После неуспеха репрезентације Југославије на Светском првенству у Шпанији, 25. септембра 1982. именован је за савезног капитена, али се због неуспеха репрезентације на Првенству Европе повукао 12. јула 1984. и преузео тренирање турског прволигаша Фенербахчеа из Истанбула, а радио је и у Италији и Грчкој.

Спољашње везеУреди

РеференцеУреди