Тодор Веселиновић

Тодор Веселиновић (Нови Сад, 22. октобар 1930Атина, 17. мај 2017)[1] био је југословенски фудбалер, један од најбољих југословенских стрелаца свих времена, четири пута најбољи лигашки голгетер, клупски рекордер Војводине који је током играчке каријере наступао и за Партизан, Сампдорију, Вијену, Унион Сен Жилоа, Аустрију Клагенфурт и Пролетер Зрењанин.

Тодор Веселиновић
Лични подаци
Надимак Тоза
Датум рођења (1930-10-22)22. октобар 1930.
Место рођења Нови Сад, Краљевина Југославија
Датум смрти 17. мај 2017.(2017-05-17) (86 год.)
Место смрти Атина, Грчка
Држављанство СФРЈ
Висина 1,72 m
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1948—1950
1951—1952
1952—1953
1953—1961
1961—1962
1962—1964
1964—1965
1965—1967
1967—1968
Слога Нови Сад
Војводина
Партизан
Војводина
Сампдорија
Фирст Вијена
Унион Сен Жилоа
Аустрија Клагенфурт
Пролетер Зрењанин
4
22
22
170
15
40
10
49
9
(0)
(7)
(15)
(123)
(4)
(15)
(1)
(5)
(0)
Репрезентативна каријера
1953—1961 Југославија 37 (28)
Тренерска каријера
1968—1969
1969—1971
1972—1973
1974
1974—1977
1977—1980
1981
1982
1982—1984
1984—1985
1985—1986
1986
1986—1987
1987—1988
1988—1990
1990—1991
1991
1992—1993
1997
1997—1998
Аустрија Клагенфурт
Индепендијенте Санта Фе
Колумбија
Ел Национал
Војводина
Олимпијакос
Леванте
Миљонариос
Југославија
Фенербахче
Аполон Смирнис
Катанцаро
Диагорас
АЕК Атина
Фенербахче
Газијантепспор
Бакиркејспор
Каршијака
Фенербахче
Етникос Пиреј

Биографија уреди

Веселиновић је поникао у подмлатку новосадске Слоге (раније име за Војводину) као један од најбољих ученика тренера Банета Секулића. За боје новосадских „црвено-белих“ одиграо је укупно 196 првенствених утакмица и постигао 126 голова, што представља клупски рекорд Војводине. Играо је с великим успехом крило, полутку и вођу навале.

Током одслужења војног рока 1952. играо је за београдски Партизан и на 53 утакмице постигао 50 голова. Кад се вратио у Нови Сад и наставио да игра за Војводину, четири пута (од чега трипут узастопно) је био најбољи лигашки стрелац: у сезони 1955/56. (заједно са Мујићем и Огњановом) постигао је 21 гол; 1956/57. - 28 голова; 1957/58. - 19 голова и 1960/61. заједно са Прљинчевићем) - 16 голова.

Кад се 1961. растао од Војводине, играо је као професионалац у Италији, Аустрији и Белгији. Прво је носио дрес екипе Сампдорију из Ђенове, за коју је играо две и по године (1961—1963), затим бечке Вијене, а из Аустрије је отишао за Белгију где је једну сезону (1964—1965) играо за бриселски Унион Сен Жилоа. Онда се опет вратио у Аустрију где је у екипи Аустрије Клагенфурт (Целовец) био играч и тренер ове екипе све до 1969, кад је и започео тренерску каријеру. Последњу сезону као играч (1967/68) провео је у зрењанинском Пролетеру.

Уз шест утакмица за „Б“ селекцију (1954—1959) и 14 за младу репрезентацију, за коју је постигао рекордних 20 голова, у 37 сусрета носио је дрес најбоље селекције и постигао 28 голова. Дебитовао је 14. маја 1953. у пријатељском сусрету са Белгијом (3:1) у Бриселу, а последњу утакмицу за репрезентацију одиграо је 4. јуна 1961. против Пољске у Београду.

На олимпијском турниру 1956. у Мелбурну одиграо је све три утакмице за репрезентацију Југославије и постигао четири гола. Учествовао је и на Светском првенству 1958. у Шведској и у сусрету против Француске (3:2) постигао два гола, први и победоносни.

У дресу репрезентације одиграо је неколико утакмица које су остале запамћене по његовим изванредним играма. На утакмици против Велса (3:1), која је играна 22. септембра 1954. у Кардифу, ушао је у игру тек у другом полувремену (заменио Дворнића) и - постигао сва три гола за Југославију. У сусрету против Аустрије (4:3) у јесен 1958. у Бечу такође је постигао три поготка.

По престанку с активним играњем, посветио се тренерском позиву. Почео је као и технички референт Војводине и тренер Пролетера из Зрењанина, а наставио у Колумбији где је водио екипу Санта Фе и национални тим Колумбије на олимпијском турниру 1972.

После неуспеха репрезентације Југославије на Светском првенству у Шпанији, 25. септембра 1982. именован је за савезног капитена, али се због неуспеха репрезентације на Првенству Европе повукао 12. јула 1984. и преузео тренирање турског прволигаша Фенербахчеа из Истанбула, а радио је и у Италији и Грчкој.

Референце уреди

  1. ^ „Preminuo Todor Veselinović”. Архивирано из оригинала 20. 05. 2017. г. Приступљено 18. 05. 2017. 

Спољашње везе уреди