Тодор Кадић

црногорски народни јунак из племена Бјелопавлићи

Тодор Алексин Кадић (183013. октобар 1860) од Кадића из Боана, из Бјелопавлића, у освети убио је књаза Данила 1860. године у Котору.

Атентат на књаза ДанилаУреди

На Тројчин дан 1854. године под Острогом књаз Данило и његови перјаници силовали су четрдесетак бјелопавлићких дјевојака и жена. Међу њима је била и сестра Тодора Кадића, коју је лично отео књаз Данило, а она је већ била удата за попа Пунишу Павићевића. Када су дознали шта се десило, Бјелопавлићи су ријешили да се освете и убију књаза и перјанике. Ипак књаз је успио да побјегне захваљујући Блажу Радовићу, перјанику из Мартинића, који му је на вријеме јавио.


-пише Томо Ораовац


-Дука Лондровић, фељтон о Новици Церовић.


Када се оженио Даринком Квекић, Даницу је преудао за шурака војводе Мирка, млађег брата Миркове жене Стане.


- Будо Симоновић


- Петар Шобајић

12. августа 1860. године у Котору, Тодор Кадић је у освети убио Књаза Данила.


- Забиљешка которског суда на суђењу Тодору Кадићу.

Одмазда над КадићимаУреди

 
Факсимил „сентенције” Сената црногорског - наредба да се истраже сви Кадићи и они који су им род или их помажу.

Након Которског атентата, наређена је истрага Кадића и оних који су им род или их помажу[1][2][3].

Према најмањим бројкама, исте ноћи када је убијен књаз у Боану је побијено двадесет и троје Кадића. Код других аутора, тај број достиже деведесет троје страдалих само у првом дану у Боану Кадића. Срећа у несрећи била је да су већина Кадића у време првог налета били у катунима, где су издизали са стоком, јер је било летње време. Због страха од одмазде су се расељавали, тј. нису се враћали на Боан, осим у изузетним приликама, кришом и на кратко.

Део се преселио у суседне Васојевиће и Дробњаке који су такође били део тадашње Црне Горе. Пошто су и на овим територијама били у домашају Петровића, да би се спасили од прогона мењали су презимена. У Беранама у Кљајић, Раднић, Шћекић; у Шавнику(село Боан) у Пешић. Од Пешића касније и у Палибрк. Иако су променили презимена, сачували су славу Свету Петку.

Део је прешао на територије које су биле под турском влашћу: Спуж, Никшић, Бијело Поље, Лешак, Средачку Жупу, Врака, Тетово, Босна. У овим местима су задржали и презиме Кадић, јер нису били у домашају Петровића (у Враки касније и као Кадије).

У Бијелом Пољу и Босни су прешли на Ислам.

Има их и који су променили презиме у Кандић, Кадовић, Минић, Павловић, Филимоновић ..[4]

Кадићи из Боана и њихови потомци се традиционално већ двадесет година окупљају на Боану Кадића за Васкрс.

Лазар Томановић о атентатуУреди

Иако Лазар Томановић, као ни многи други, нигде не спомиње силовање на Острогу (спомиње само да је Кадић емигрирао у Цариград због неке женске афере)[5], он атентат тумачи да је организован од Аустрије,[6] да заплаши будућег владара Црне Горе, да јој буде послушан. Павле Ровински је за Ускрс био у Лепетанима код Томановића и од народа је дознао причу о Кадићу. Он је из Цариграда дошао у Боку. Искрцан је на Луштици на месту где многима не би био видљив. Када је у Трст стигла вест да је књаз убијен, морнари су рекли да је то онај којег су они довели, али нису смели никоме казати.[7] Кадић је од аустријских власти осуђен и обешен на Шурању (Котор).[8] У путописном тексту о Боки, када је писао о Котору, Томановић пише да ту паде Данило Петровић, жртва паклене зависти и освете, и непријатељског злата од српске руке. Згази под ноге убојице Данилове, завист, освету и злато, а испуни прса искром Данилова духа. Наводи и стих: Паде Данило дика рода...[9]

Боан Кадића на мапиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди