Википедија

Тома Поповић

Тома Поповић (Сплит, 15. јун 1930 — Београд, 4. мај 2002) био je српски историчар, који је свој радник век провео при Историјском институту САНУ. Интересовања и истраживања Томе Поповића била су махом фокусирана на период ране модерне историје Балкана, са посебним освртом на историју привреде и трговине, те развоја градова.

Тома Поповић
Историчар Тома Поповић
Датум рођења(1930-06-15)15. јун 1930.
Место рођењаСплит
 Краљевина Југославија
Датум смрти4. мај 2002.(2002-05-04) (71 год.)
Место смртиБеоград, Србија
 Савезна Република Југославија

Биографија уреди

Тома Поповић рођен је 15. јуна 1930. године у Сплиту. Основно и средње образовање стекао је у Београду, где је и дипломирао 1958. године на групи за историју Филозофског факултета. Најпре је радио као професор у осмогодишњој школи у Сјеници, а затим као архивист у Државном архиву СР Србије. Докторску дисертацију Турска и Дубровник у XVI веку (Политички односи) одбранио је 1965. године на Филозофском факултету у Београду.

 
Зграда Историјског Института САНУ, где је др Тома Поповић провео радни век

У Историјском институту САНУ био је запослен од 1962. године па до пензионисања 1996. године. За научног сарадника изабран је 1967, вишег научног сарадника 1973, а за научног саветника 1978. године. Боравио је на студијским боравцима у Сенигаљи и Мајнцу. Био је и стипендиста фондације Alexander Von Humbolt.

Преминуо је 4. маја 2002. у Београду.

Научни рад уреди

Тома Поповић бавио се прошлошћу српског народа под османском влашћу (XVI–XVIII век), привредним везама Османског царства и околних европских држава, нарочито оних смештених у басену Медитерана, као и друштвеним односима у оквиру самог Османског царства. У његове радове било је уткано обиље драгоцених података, које је прикупио приликом обимних и дуготрајних архивских истраживања у архивима Дубровника, Задра, Котор, Венеције, Анконе, Сенигаље, Ђенове, Фиренце и Аугзбурга.

 
Монографија "Турска и Дубровник у 16. веку"

У научном опусу Томе Поповића најистакнутије место заузима књига Отоманско царство и Дубровник у XVI веку (Београд 1973). Овај изузетно значајан век у односима између моћног царства и мале, али веома значајне медитеранске државе Т. Поповић сместио је у контекст ширих политичких прилика које су владале у Европи XVI века, у време стварања значајних апсолутистичких монархија и одржавања равнотеже међу њима. На западу то су биле Шпанија и Француска, на истоку Отоманско царство. На међи ова два цивилизацијска круга Дубровник је успео да опстане, неопходан и једнима и другима, јер је једини био способан да преузме улогу посредника у трговини између Османског царства и европских држава, и то пре свега због разгранате мреже својих колонија како на Балканском полуострву, тако и на Западу, као и због снаге своје морнарице. Својом књигом Т. Поповић је успео да покаже сву сложеност тих односа, почев од улоге Дубровника у турско-млетачком рату (1499–1503) до одјека аустро-турског рата (1593) у Дубровнику.

Иако су и други веома значајни радови Томе Поповића посвећени Дубровнику и Дубровчанима и њиховом значају како за историју српског народа, тако и за историју Европе превасходно у XVI веку (Dubrovnik za vreme Kiparskog rata 1569–1572 (1969); Трговачки односи Дубровника и Анконеу другој половини XVI века (1970); Дубровачка колонија у Смедереву од 1459. до краја XVI века (1970); Дубровачка колонија у Крушевцу (1972), Дубровачка архивска грађа о Београду II, III (1976, 1986); Дубровачка колонија у Нишу. Ниш у делима путописаца (1983), ова по територијалном опсегу мала, али важна медитеранска трговачка република није била искључиви предмет његовог научног интересовања. Од осталих његових радова и студија пре свега све мора скренути пажња на преглед привредних токова у XVI и XVII веку, објављеном у III тому Историје српског народа (1993), а затим и на радове посвећене догађајима у Београду у време аустријско-турског рата 1566. године (1960), управној организацији херцеговачког санџака у XVI веку (1960), словенским пребезима у Сенигаљи (1974), трговцима муслиманима у балканској спољној трговини у XV веку (1986), сеобама Срба у XVI и XVII веку (1990), балканској чаршији у XVI и XVII веку (1991), структури турског града (1997). Т. Поповић је приредио и изузетно интересантне мемоаре Нићифора Нинковића (1972), као и у историографској науци изузетно цењена писма Бартоломеу Борђанију 1593–1595 (1984).[1]

Рад на дубровачкој архивској грађи о Београду уреди

Посебан значај и пажњу заслужује рад Томе Поповића на објављивању стране архивске грађе о историји српског народа и његових градова. Непосредно после смрти Јорја Тадића, Поповић је наставио рад на публикацији дубровачке грађе о историји Београда, што је окончано објављивањем другог тома ове серије, 1976. године, који се фокусирао на период између 1572. и 1593. Тежиште рада ускоро у потпуности преузима у своје руке, објављујући и трећи том 1986. а чији је фокус био на период између 1593. и 1606. Значај објављене документације је прворазредан, пошто је омогућио реконструкцију прошлости привреде и живота у Београду са краја XVI и почетка XVII века.

 
Грађа о историји Београда, којом је Тома Поповић наставио рад Михаила Динића и Јорја Тадића

Други том, на коме је рад отпочео Јорјо Тадић, обухватио је 382 објављена документа. Поменути материјал био је праћен табеларним приказом задужења дубровачких трговаца из Београда у Дубровнику у периоду између 1572. и 1593. Трећи том, далеко обимнији од свих претходних, обухватио је 627 докумената, објављених на исти начин, заједно са табеларним приказом задужења дубровачких трговаца из Београда у Дубровнику у периоду између 1593. и 1606.

Писма Бартоломеу Борђанију уреди

 
Књига Писма Бартоломеу Борђанију 1593-1595 чији је приређивач Тома Поповић

Године 1984. у својој серији Споменици бр. CXXIV Српска академија наука и уметности објавила је Писма Бартоломеу Борђанију настала у периоду између 1593. и 1595, зборник докумената проистекао из труда и рада Томе Поповића. У укупно 505 објављених докумената (односно 481, пошто 24 писма представљају копије оригинала које је Борђани добио), заједно са критичким коментарима, сажет је део живота и рада Бартоломеа Борђанија, фирентинског велетрговца, поморског привредника и бродовласника који је 1592. постао главни ризничар Дубровачке републике, те најутицајни посредник између италијанских градова и фирентиске колоније у Сарајеву. Остао је познат и по томе што је 1599. саградио огроман трговачки брод Santa Crose (1600. поринут је у море с грушког бродоградилишта). Године 1606. почео је градити нови брод типа наве, назвавши га Santissima Nunciata et Santo Ioanni, познат међу Дубровчанима и као nava Borgianna. Године 1607. Борђани постао је држављанин Дубровачке републике, а 1613. био је примљен у дубровачку братовштину Лазарина. Тих година оженио се Дубровчанком. Умро је у Дубровнику 1631. године. Његовом смрћу, угасила се лоза Борђанија из Фиренце. [2]

Уложени труд Томе Поповића на објављивању ове грађе посебно је похваљен. Поред припреме огромног броја докумената, уз писање пратећих коментара, аутор је успео да дешифрује текст неколико писама која су, до тог тренутка, сматрана практично нечитљивим. Највећи број документара из ове збирке био је у облику ситне књиге, са печатима са илицијалима или породичним симболима узетим са грбова. Писма су распоређена према коресподентима (њих 93 чал), хронолошки, чиме је олакшан приступ материји. Коресподенти су долази са разних страна - из Фиренце, Анконе, Сарајева, Венеције, Београда, Новог Пазара итд. Уз то, Тома Поповић је написао и краћу биографију Бартоломеа Борђанија.[3]

Тома Поповић као хроничар отоманског града на Балкану уреди

 
Зборници радова са објављеним радовима Поповића

Посебну пажњу, током своје каријере, Тома Поповић посветио је развоју и животу српских градова под отоманско влашћу. Немали број његових радова бавио се изгледом и функционисањем ових градова, при чему је аутору посебну пажњу привлачио живот и рад дубровачких трговаца у Смедереву. Тако су радови Дубровчани у Смедереву, Латини у балканској чаршији, те посебно Дубровачка колонија у Смедереву од 1459. до краја XVI века поред обиља архивских података о свакодневном животу и раду Дубровчана пропраћени и табеларним приказом којим се документовало њихово присуство у граду. У радовима попут La “čarši” balkanique aux XVI et XVII siécles - Балканска чаршија XVI и XVII века тежио је да представи систем функционисања ових градова. Поред Смедерева и Београда, написао је и радове о Нишу, Пироту и Крушевцу. Општи поглед на питање српске градске и сеоске привреде обрадио је у поглављу Привреда у XVI и XVII веку : сеоска и градска привреда у оквиру III тому Историје српског народа.

Мемоари Нићифора Нинковића уреди

Године 1972. Тома Поповић приредио је за штампу мемоаре Нићифора Нинковића. Рукопис мемоара Нићифора Нинковића пронађен је у оставштини Симе Милутиновића Сарајлије. Народној библиотеци у Београду уступио га је, 1947. године, Милорад Милутиновић. Сам Нићифор Нинковић био је писар, учесник Првог српског устанка, дугогодишњи лични берберин кнеза Милоша Обреновића, познавалац више страних језика, лекар, пустолов и једна од најнеобичнијих појава српске књижевности 19. века.

Библиографија уреди

Монографије

  • Турска и Дубровник у XVI веку / Тома Поповић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1973. – 506 стр. ; илустр. : 24 cm.

Чланци у монографијама

  • Дубровачка колонија у Смедереву од 1459. до краја XVI века / Тома Поповић У: Ослобођење градова у Србији од Турака 1862-1867. године : Зборник радова приказаних на научном скупу одржаном од 22. до 24. маја 1967. год. у Београду поводом прославе 100-годишњице ослобођења градова. – Београд : САНУ, 1970. – Стр. 143-148.
  • Дубровачка колонија у Крушевцу у XVI веку / Тома Поповић У: Крушевац кроз векове : зборник реферата са Симпозијума одржаног од 4. до 9. октобра 1971. године у Крушевцу. – Крушевац : Народни музеј, 1972. – Стр. 73-79.
  • Економска подлога устанака крајем XVI и почетком XVII века / Тома Поповић. - Résumé. У: Симпозијум Ослободилачки покрети југословенских народа од XVI века до почетка првог светског рата. – Београд : Историјски институт, 1976. - Стр. 57–62.
  • Дубровачка колонија у Нишу / Тома Поповић У: Историја Ниша 1. Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године / главни уредник Даница Милић – Београд : Историјски институт ; Ниш : Градина ; Просвета, 1983. - Стр. 169–174.
  • Ниш у делима путописаца / Тома Поповић У: Историја Ниша 1. Од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године / главни уредник Даница Милић – Београд : Историјски институт ; Ниш : Градина ; Просвета, 1983. - Стр. 174–196.
  • Сеоба Срба у XVI веку и XVII веку / Тома Поповић У: Сеобе српског народа од XIV до XX века : зборник радова посвећен тристагодишњици Велике сеобе народа. - Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 1990. - Стр. 47-52.
  • La “čarši” balkanique aux XVI et XVII siécles / Toma Popović. – Bibliografija: str. 65. – Rezime: Balkanska čaršija XVI i XVII veka. U: La culture urbaine des Balkans / [redigé par Verena Han et Marina Adamović]. – Belgrade : Academie serbe des sciences et des arts, Institut des etudes balkaniques, 1991. – Str. 59-65.
  • Дубровчани у Смедереву, Латини у балканској чаршији / Тома Поповић. – Résumé: Les Ragusains a Smederevo, les Latins dans une čaršija balkanique У: Социјална структура српских градских насеља / уредници Јованка Калић, Милосав Чоловић. - Смедерево : Музеј у Смедереву ; Београд : Одељење за историју Филозофског факултета, 1992. - Стр. 139-148.
  • Привреда у XVI и XVII веку : сеоска и градска привреда. Рударство / Тома Поповић У: Историја српског народа. Књ. 3, т. 1, Срби под туђинском влашћу : 1537-1699 / написали Радован Самарџић, Рајко Л. Веселиновић, Тома Поповић. - Београд : Српска књижевна задруга, 1993. – 575-645 стр.
  • Привреда у XVI и XVII веку : сеоска и градска привреда. Рударство / Тома Поповић У: Историја српског народа. Књ. 3, Срби под туђинском влашћу : 1537-1699. Т. 1 / написали Радован Самарџић, Рајко Л. Веселиновић, Тома Поповић. - 2. изд. - Београд : Српска књижевна задруга, 1994. – 575-645.
  • Пирот од XV до XVII века / Тома Поповић У: Пиротска буна 1836. (са посебним освртом на ослободилачки покрет у Пироту и Понишављу од турског освајања до ослобођења 1877/78.), научни скуп, Пирот, 14-16. јуни 1996. ; одговорни уредник Борислава Лилић. - Пирот : Наша слобода, 1997. – Стр. 59-71.
  • Структура турског града - чаршија и махале / Тома Поповић. – Summary. У: Ислам, Балкан и велике силе (XIV-XX век) : Међународни научни скуп 11-13. децембар 1996. - Београд : Историјски институт САНУ, 1997. – Стр. 81-86.
  • Привреда у XVI и XVII веку : сеоска и градска привреда. Рударство / Тома Поповић У: Историја српског народа. Књ. 3, Срби под туђинском влашћу : 1537-1699. Т. 1 / написали Радован Самарџић, Рајко Л. Веселиновић, Тома Поповић. - 3. изд. - Београд : Српска књижевна задруга, 2000. – Стр. 575-645.

Чланци у часописима

  • О догађајима у Београду у време Аустријско-турског рата 1566. године / Тома Поповић. – Résumé. У: Годишњак града Београда. – ISSN 0436-1105. - Књ. 7 (1960), стр. 37-58.
  • Kad je sedište hercegovačkog sandžaka premešteno iz Foče u Pljevlje / Toma Popović. – Zusammenfassung. U: Prilozi za orijentalnu filologiju. – ISSN 0555-1153. - 10-11 (1961), str. 267-271.
  • Upravna organizacija hercegovačkog sandžaka u XVI veku / Toma Popović. – Zusammenfassung. U: Prilozi za orijentalnu filologiju. – ISSN 0555-1153. - 12-13 (1965), str. 75-120.
  • Уговор о делу сликара Николе Андријиног, Дубровчанина, склопљен у Анкони 10. јула 1572. године / Тома Поповић. У: Зборник за ликовне уметности / Матица српска. – ISSN 0543-1247. - 4, 4 (1968), стр, 263-264.
  • Dubrovnik za vreme Kiparskog rata (1569-1572) / Toma Popović. – Резюме.Summary. Résumé. У: Vojnoistorijski glasnik. – ISSN 0042-8442. - God. 20, br. 1 (1969), str. 135-191.
  • Ejnehanova kriza / Toma Popović. – Summary. U: Prilozi za orijentalnu filologiju. – ISSN 0555-1153. - 14-15 (1969), str. 51-71.
  • Spisak hercegovačkih namesnika u XVI veku / Toma Popović. – Summary. U: Prilozi za orijentalnu filologiju. – ISSN 0555-1153. - 16-17 (1970), str. 93-99.
  • Трговачки односи Дубровника и Анконе у другој половини XVI века / Тома Поповић. – Riassunto. У: Зборник Филозофског факултета (Београд). - ISSN 0350-848x. - Књ.11-1 (1970), стр. 443-462.
  • Dubrovnik i Ankona u jevrejskoj trgovini XVI veka / Toma Popović. – Summary. U : Zbornik / Jevrejski istorijski muzej. - ISSN 0353-0612. – Br. 1 (1971), str. 41-53.
  • Словенски пребези у Сенигаљи / Тома Поповић У: Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор. - ISSN 0350-6673. - Књ. 40, бр. 1-2 (1974), стр. 36-51.
  • Kraj katalonske trgovine u Dubrovniku i Dalmaciji / Toma Popović У: Jugoslovenski istorijski časopis. - ISSN 0350-2902. - 3-4 (1975), str. 19-32. Résumé.
  • Privredna politika ustaničke Srbije / Toma Popović У: Jugoslovenski istorijski časopis. - ISSN 0350-2902. - 3-4 (1976), str. 41-55.
  • Француски повереник у Београду 1593-1606. године / Тома Поповић. - Résumé. У: Историјски часопис. - ISSN 0350-2902. – Књ. 29-30 (1982-1983), стр. 171-180.
  • Трговци муслимани у балканској спољној трговини у XV веку / Тома Поповић. - Zusammenfassung. У: Историјски часопис. - ISSN 0350-0802. - Књ.33 (1986), стр. 57-82.
  • Фирентинци у Босни и Србији у XVI веку / Тома Поповић. - Белешке. - Résumé. У: Историјски часопис. - ISSN 0350-0802. - Бр.34 (1987), стр. 113-118.
  • Извоз балканског крзна у XVI веку / Тома Поповић. - Белешке. - Résumé. У: Историјски часопис. - ISSN 0350-0802. - Књ.35 (1988), стр. 45-53.
  • Извоз рибе и корала у XVI веку / Тома Поповић. - Белешке. - Résumé. У: Историјски часопис. - ISSN 0350-0802. - Књ.35 (1988), стр. 39-44.
  • Кордовани и монтонини у балканском извозу XVI века / Тома Поповић. - Résumé. - Белешке. У: Историјски часопис. - Књ. 36 (1989), стр. 65-79.
  • Јевреји и дубровачка царинска уредба из 1688. године / Тома Поповић. - Résumé. У: Историјски часопис. - ISSN 0350-0802. – Књ. 37 (1990), стр. 219-227.
  • Хасан-паша Предојевић / Тома Поповић. - Белешке. - Résumé. У: Историјски часопис. - ISSN 0350-0802. – Књ. 37 (1990), стр. 63-72.
  • Један турски извештај о Бици код Петроварадина од 3. до 5. августа 1716. године / Тома Поповић. У: Зборник Матице српске за историју. - ISSN 0352-5716. - 44 (1991), стр. 204-205.
  • Пословна књига Николе Миоше - дубровачког трговца у Млецима (1581-1591) / Тома Поповић. - Résumé. У: Историјски часопис. - ISSN 0350-0802. – Књ. 38 (1991), стр. 265-273.
  • Дубровачки Јевреји у трговини Турске и Италије крајем XVI века / Тома Поповић. - Белешке. - Summary. У: Историјски часопис. – ISSN 0350-0802. - Књ. 39 (1992), стр. 71-78.
  • Извоз балканског воска у XVI и XVII веку / Тома Поповић. - Белешке. - Summary. У: Историјски часопис. - ISSN 0350-0802. - 42/43 (1995/96), стр. 63-74.
  • Јован Томић, живот и дело / Тома Поповић. - Белешке. – The Summary. У: Историјски записи. – ISSN 0021-2652. - Год. 72, бр. 1/2 (1999), стр. 95-103.

Историјски извори

  • Жизниописанија моја : 1807-1842 / Нићифор Нинковић ; текст приредио Тома Поповић. - Нови Сад : Матица Српска, 1972. – 432 стр. ; илустр. : 24 cm. – (Библиотека Корист и разонода)
  • Нићифор Нинковић : галантни мемоари једног берберина / Радован Самарџић: стр. 7-29. - Биографија Нићифора Нинковића / Т.[ома] П.[оповић] : стр. 431-432.
  • Дубровачка архивска грађа о Београду. Књ. 2., 1572-1593 / Јорјо Тадић, Тома Поповић. - Београд : Историјски архив, 1976. - 395 стр. ; 24 cm.
  • Писма Бартоломеу Борђанију : (1593-1595) / [приредио] Тома Поповић. - Београд: Српска академија наука и уметности, 1984. - 249 стр. ; 33 цм. - (Споменик / Српска академија наука и уметности ; 124. Одељење историјских наука ; 3) На спор. насл. стр.: Lettere a Bartolomeo Borgianni. - Текст на срп. и итал. језику. - Штампано двостубачно. - Бартоломео Борђани / Тома Поповић: стр. 7-17. - Регистри.
  • Дубровачка архивска грађа о Београду. Књ. 3, 1593-1606 / [сакупио и приредио] Тома Поповић. - Београд. - Београд : Историјски архив, Историјски институт, 1986. - 515 стр. ; 24 cm.
  • Жизниописанија моја / Нићифор Нинковић ; приредио Тома Поповић. - Београд : Нолит, 1988. - 429 стр. ; 20 cm. - (Српска књижевност. Мемоари, дневници, аутобиографије)
  • Претеча модерне српске прозе / Милисав Савић:стр.401-415. - Биографска белешка / Весна Матовић:стр.422-424.

Прикази

  • Веселин Костић, Културне везе између југословенских земаља и Енглеске до 1700. године, Београд, САНУ, 1972, стр. 565 / Тома Поповић. У: Историјски часопис. - ISSN 0350-0802. – Књ. 21 (1974), стр. 282-284.
  • Један значајан научни скуп о првом српском устанку / Тома Поповић У: Историјски часопис. - ISSN 0350-0802. – Књ. 21 (1974), стр. 288-289.

Остало

  • Јорјо Тадић (1899-1969) / Тома Поповић У: Историјски часопис. – ISSN 0350-0802. - Књ. 18 (1971), стр. 7-11.
  • Филип де Парет. (Поводом студије Б. Храбака, Конзуларна служба Дубровчана у Александрији у XV и XVI столећу, Хисторијски зборник XXXI-XXXII, 1978-1979, 213-252) / Тома Поповић У: Историјски часопис. - ISSN 0350-0802. – Књ. 27 (1980), стр. 259-263.
  • Илустрована историја света / Самерсет Фрај ; превод Олга Ђекић. - Београд : "Вук Караџић", 1980. - 474 стр. : илустр. ; 26 цм. Превод дела: History of the World / Somerset Fry. - Предговор / Тома Поповић: стр. 7-9. - Кратак преглед историје југословенских народа / Радован Самарџић: стр. 440-474.
  • Радован Самарџић (1922-1994) / Тома Поповић У: Историјски часопис. – ISSN 0350-0802. - Књ. 42-43 (1995-1996), стр. 499-502.
  • Босна и Херцеговина : од средњег века до новијег времена : међународни научни скуп, 13-15. децембар 1994. / одговорни уредник Славенко Терзић ; редакциони одбор Милан Васић, Славко Гавриловић, Милорад Екмечић, Десанка Ковачевић-Којић, Чедомир Попов, Тома Поповић, Владимир Стојанчевић, Славенко Терзић. - Београд : Историјски институт САНУ ; Нови Сад : Православна реч, 1995 (Београд : Студио дизајн). - 470 стр., [2] стр. с таблама, [6] пресавијених листова с геогр. картама : илустр. ; 25 цм. - (Зборник радова / Историјски институт Српске академије наука и уметности ; књ. 12)

Референце уреди

  1. ^ Историјски часопис Књ. XLVIII (2001), стр. 245–252)
  2. ^ Anali Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku, Vol. No. 22-23, 1985, стр. 235–236.
  3. ^ Institut za istoriju, Prilozi br. 21, Sarajevo, 1985, стр. 299-301.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тома_Поповић&oldid=27544216”