Томиславград
Томиславград (раније Дувно) градско је насеље и сједиште истоимене општине у Кантону 10, у Федерацији БиХ, у западном дијелу Босне и Херцеговине. Налази се на сјеверозападу Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Томиславграду је пописано 5.760 лица.[1]
Томиславград | |
|---|---|
 Панорама Томиславграда | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Кантон 10 |
| Општина | Томиславград |
| Становништво | |
| — 2013. |  5.760 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 43′ 04″ С; 17° 13′ 36″ И / 43.71785° С; 17.22654° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Томиславград Томиславград на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 80240 |
| Позивни број | 034 |
У римско доба назив града био је Делминиум, а у средњовјековној далматинско-хрватској и босанској краљевини назив је био Жупањац. За вријеме османске владавине град се звао Седиџедид и Жупањ-поток. У Аустроугарској враћен је назив Жупањац. Краљ Александар Карађорђевић поводом хиљадугодишњице крунисања краља Томислава 1925. по први пут даје име Томиславград. Од 1945. назив града је Дувно, да би се 1990. вратио назив Томиславград.
Историја Уреди
Праисторијско доба Уреди
На Дувањском пољу континуирано се живи од најстаријих времена до данас. Најстарији становници су били Дaлмати, припадници илирског племена. Центар илирског племена био је град Daelminium, који се налазио на планини Либу, између села Конгоре и Борчана. Након дуготрајног и чврстог отпора Дaлмате су покорили Римљани почетком 1. века.
Римско доба Уреди
Покоравањем Делмата почетком 1 вијека овим просторима завладали су Римљани. Они су саградили нови град. Римски Daelminium, који је био важна раскрсница путева. Владавина Римљана одржала се све до доласка Словена.
Долазак Словена Уреди
Почетком 7. века Дувањско поље населила су словенска племена. Римски Daelminium постао је центар велике жупе, због чега су становници овог краја тај древни град прозвали Жупањац.
Дувањско поље било је у раном средњем веку мјесто многих догађаја значајних за општу историју.
Османско доба и владавина Аустроугарске Уреди
Турци улазе у Босну први пут крајем 14. века. Босна је, иако тешко доступна земља, била врло атрактиван и богат плен, што су истовремено сматрали и Угари. Османска власт ће се у Дувну и Босни усталити тек крајем 15. века, службено након пада Босне 1463. године и трајала је све до доласка Аустријанаца 1878. године.
Након Берлинског конгреса европских сила 1878. године долази до окупације Босне и Херцеговине, чиме Дувно постаје дио Аустроугарске Монархије, у којој остаје до 1918. године.
Послије потписивања Дејтонског споразума, Општина Томиславград у цјелини, ушла је у састав Федерације БиХ.
Становништво Уреди
.jpg)
| Састав становништва – насељено мјесто Томиславград | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013. | 1991.[2] | 1981.[3] | 1971.[4] | 1961.[5] | |||
| Укупно | 5 587 (100,0%) | 5 012 (100,0%) | 4 231 (100,0%) | 3 265 (100,0%) | 1 986 (100,0%) | ||
| Хрвати | 4 575 (81,89%) | 3 164 (63,13%) | 2 528 (59,75%) | 1 809 (55,41%) | 1 032 (51,96%) | ||
| Бошњаци | 950 (17,00%) | 1 472 (29,37%)1 | 1 248 (29,50%)1 | 1 167 (35,74%)1 | 637 (32,07%)1 | ||
| Неизјашњени | 21 (0,376%) | – | – | – | – | ||
| Срби | 16 (0,286%) | 219 (4,370%) | 214 (5,058%) | 241 (7,381%) | 246 (12,39%) | ||
| Албанци | 11 (0,197%) | – | 25 (0,591%) | 4 (0,123%) | 4 (0,201%) | ||
| Остали | 6 (0,107%) | 62 (1,237%) | 13 (0,307%) | 22 (0,674%) | 7 (0,352%) | ||
| Муслимани | 3 (0,054%) | – | – | – | – | ||
| Црногорци | 2 (0,036%) | – | 2 (0,047%) | 6 (0,184%) | 5 (0,252%) | ||
| Босанци | 2 (0,036%) | – | – | – | – | ||
| Непознато | 1 (0,018%) | – | – | – | – | ||
| Југословени | – | 95 (1,895%) | 201 (4,751%) | 16 (0,490%) | 55 (2,769%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Референце Уреди
- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 9. 5. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva Republike Bosne i Hercegovine 1991. (str. 106/7)” (PDF). fzs.ba. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva FNR Jugoslavije 1961.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 25. 4. 2017.
Спољашње везе Уреди
- https://web.archive.org/web/20070325213609/http://www.tomislavgrad-online.com/
- http://www.slobodan-milosevic.org/documents/reports/Serbian/3-IZ-A.htm — Дувањски Срби, извештај свештеника СПЦ