Томислав Кроња

Томислав Кроња (Шибеник, 12. новембар 1914Београд, 19. август 1972), лекар, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник санитетске службе ЈНА и начелник Војномедицинске академије.

ТОМИСЛАВ КРОЊА
Датум рођења(1914-11-12)12. новембар 1914.
Место рођењаШибеник
 Аустроугарска
Датум смрти19. август 1972.(1972-08-19) (57 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
Професијалекар
Члан КПЈ од1942.
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411971.
Чингенерал-потпуковник
Налчелник ВМА
Период1959. — 1971.
ПретходникИво Краљ
НаследникЂорђе Драгић
Одликовања
Орден братства и јединста
Орден народне армије
Орден за војне заслуге
Орден за војне заслуге
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Орден народне армије
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
Гроб на Новом гробљу

БиографијаУреди

Рођен је 12. новембра 1914. године у Шибенику. Основну школу и гимназију је завршио 1933. у Шибенику, а Медицински факултет 1940. године у Загребу.

Године 1941, када је отпочео Други светски рат у Југославији, као млад лекар се прикључио Народноослободилачком покрету (НОП), а 1942. године је ступио у редове Народноослободилачке војске. Током рата на функцији референта санитета у Севернодалматинском партизанском одреду и Другој далматинској ударној бригади, помоћник шефа Санитетског одсека Главног штаба НОВ и ПО Хрватске, начелника Санитетског одељења Четвртог хрватског корпуса и начелника Санитетског одељења Главног штаба НОВ и ПО Хрватске.

Поред руковођења санитетском службом у војним јединицама, активно је радио на на образовању и усавршавању партизанских санитетских радника. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1942. године.

После завршетка рата, 1945. године, као лекар је наставио професионалну каријеру у Југословенској народној армији (ЈНА). Упоредо са службом у армији, наставио је на стручном усавршавању — специјализовао је неуропсихијатрију и завршио студије психологије на Филозофском факултету у Загребу.

У ЈНА се налазио на функцијама — начелника санитетског одељења армије; управника Главне војне болнице ЈА, од маја до децемабра 1949; начелника санитетског одељења Команде Југословенског ратног ваздухопловства (ЈРВ); управник психијатриске болнице „Врапче“ у Загребу, од 1953. до 1954. и начелника Војномедицинске академије (ВМА), од марта 1959. до фебруара 1971. године (најдуже се налазио на овој функцији). Пензионисан је 1971. године.

Био је ванредни професор Војномедицинске академије и ванредни професор из предмета психологија на Филозофском факултету у Нишу. Такође је био активан члан Светске здравствене организације за организацију здравствене службе.

Два пута се женио. Из првог брака са проф. Дором Кроњом, девојачко Бубаш, географом и партизанском болничарком имао је два сина - Милована Меду (1943—2002) и Радована Кроњу (1946). Од 1967. године био је у браку са економистом Миленом Кроњом, девојачко Ковачевић.

Преминуо је 19. августа 1972. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден братства и јединства, Орден народне армије и Орден за војне заслуге.

ДелаУреди

Проф др Томислав Кроња био је аутор и коаутор следећих стручних монографија и издања:

  • Медицински део у Народном учитељу Васе Пелагића, 1950-их година.
  • Ментална хигијена у војсци. Војномедицинска документација, Београд 1964. године.
  • Психолошка разматрања у руковођењу у армији. Војноизадвачки завод, Београд 1966. године.
  • Војни старешина и линост војника у миру и рату. Народна армија, Београд 1970. година (ову књигу посветио је мајци Анки, која је такође била партизански борац).
  • Психолошка припрема активних и резервних старешина са савремени рат. „Народна армија“, Београд 1970. година (коаутор са проф др Бранком Свећенским, санитетским пуковником).
  • Дневник једног психијатра. „Медицинска књига“, Београд-Загреб 1972. година.
  • Основи војне психологије. Војноиздавачки завод, Београд 1973. године.
  • Љубав, секс и породица. „Слобода“, Београд и „Дневник“, Нови Сад 1981. годин (коаутор са Драгомиром Младеновићем, Војином Матићем, Владиславом Клајном, Владетом Јеротићем и Ђорђем Богићевићем).

ЛитератураУреди