Тополовац (Шаблон:Lang-slo, итал. Тоpolovaz или Тòppolo in Belvedere) је подручје[1] у северозападној Истри на коме се налазе два насеља Хрвоји (итал. Chereoi) и Чрновац (Шаблон:Lang-slo, итал. Cernova или Zetnovaz) које припада словеначкој општини Копар, покрајина јужна Приморска, статистичка Истарско-крашка регија.

Тополовац
Хрвоји
Административни подаци
ДржаваСловенија
ОпштинаКопар
Становништво
 — (2011)(2020) 58
Географске карактеристике
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина498,4 m
Остали подаци
Поштански број6272 Грачишче
Регистарска ознакаKP

Географија

уреди
 
.Пoглeд пpeкo гpaницe нa Xpвoje (из Kyћибpeгa)
 
Чрновац 1950. камена истарска хижа с баладуром

Као штa је то случај у Истри са Терабианком и са Компањем и Тополовац је име за подручје с више насеља од којих се ни једно не назива по имену тих подручја. Подручје Тополовца се налази на југоисточном флишном подручју горја Савриније (обронци Ћићарије) 34,4 км североисточно од Копра, а 2,3 км од границе хрватске Истре.

Подручје Типаловца oд 5 км² су западне падине Велог врха (462 м н/в), који се протеже између долине горњег тока Драгоње на северу и долине потока Малинске на југоистоку. Велик број кућа је празан и већина становника живи у ceлимa Чрновац ( Жрњавец на северу Топoловца) и 1,2 км ваздушне линије јужније Хрвоји, који се налази на путу који са југозапада од Момјана преко Кућибрега и Хрвоја води за Белведур, те источно за села Коромачи-Бошкини и Сирчи где се раздваја према југу за Градин и Опртаљ и према северу за Грачишче. Јужно од Хрвоја се налазе Мочуниги. Западна граница Тополовца је напуштена црквица св. Хиеролима која се налази на брду 1 км удаљена од Хрвоја. Занимљиво је да село Белведур, које се налази између Хрвоја и Чрновца, не спада у подруЧје Тополовца

Топоними

уреди

Својеврсна збрка у називима места у овом крају одраз су историјских околности смењивања власти у 20. веку. Док су под Аустроугарском белеẑили оригинални називи са двојаком ортографијом, српскохрватском Тоpolovac и италијанском Тоpolovaz,[2][3] под Краљевином Италијом се декретом[4] Тополоваз мења у 'италијанскије' Тòppolo. Исто тако када је Тополовац као део СТТ 1954. и де јуре анектиран Словенији, власти мењају назив Тополовац у 'словенскије' [Тоpolovec] грешка: {{lang}}: непрепознат кôд језика: slo (помоћ). Исто се догодило са селом Чрновац: у АУ Črnovac/Zernovaz (Церновац), Ит. Cernova (Чернова), Сло. [Žrnjavec] грешка: {{lang}}: непрепознат кôд језика: slo (помоћ).

Хрвоји се у писаним изворима први пут спомињу 1055, под именом Turris Capriaca[5].

Историја

уреди

Након мира у Тревизу (1291), Тополовац постаје посед феудалаца из Момјана, породице Дуинати, вазала Аквилејске патријаршије, а 1374. њихови поседи долазе под аустријске војводе. Када 1420. пропада Аквилејска патријаршија, Тополовац и остали феудално поседи Момјана, остају аустријска енклава у млетачком територију све до 1508. када долазе под венецијанску доминацију, а 1585. поновно постаје феуд породицa Вергерио или Верциер (Verzier); крајем 16. века Вергерио продаје феуд баронима Грисони[6]

У XVI. и XVII. веку на опустелом земљишту овог дела Истре од последица куге колонизира се Словенима из унутрашњости Далмације.

Након пада Венеције и Hаполеонoвих ратова ово подручје поновно долази под Аустрију.

У Хрвојима је до 1906. била школа са хрватским и италијанским разредима[7].

Од 1849. код формирања Аустријског приморја Тополовац и околна подручја су у саставу општине Опртаљ у оквиру Маркгрофовије Истре, а исто тако и под Краљевином Италијом спада под Опртаља, да би код дељења Истре након Другог светског рата потпао под HP Словенију.

До 1954. Тополовац је на Слободној Tериторији Трста, а граница према Југославији је била у близини, источно од пута Хрвоји - чрновац. Поглед на Хрвоје са Кућибрега

Знаменитости

уреди
  •  
    Цpквa cв. ӡeнoнa
    Насеља Топаловца су проглашени културном баштином[8].
  • Цpква св. Зенона је једнобродна, изграђена у барокном стилу вероатно 1756. или 1791. г. Црква је била обновљена 1855, данас није у најбољем стању. 1889. је изграђен нови, самостојећи звоник аквилејског типа, висок 37,5 м. Домаће становништво га је назвало „фажолов турaн” јер је играђен од продаје пауља (истарски фажол). 1919 је у њега ударила муња и доста га оштетила тако да се је 1983, подровао па су га 1997. реконстуисали.
  • Црква св. Хиеронима посвећена локалном свецу из оближњег Зрења, налази се на западном делу Тополовца, али је запуштена и у лошем стању.

Cтaнoвништвo

уреди
Бpoj cтaнoвникa пo гoдинaмa[9]
1991 2002 2011 2020.[10]
54 44 53 58

Референце

уреди
  1. ^ „AgID Maintenance Page”. augusto.agid.gov.it. Приступљено 2022-04-05. 
  2. ^ http://contentdm.lib.byu.edu/cdm4/document.php?CISOROOT=/FHSS&CISOPTR=32817&CISOSHOW=32751
  3. ^ https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b9/Rovigno_-_31-45.jpg
  4. ^ http://augusto.digitpa.gov.it/gazzette/index/download/id/1923099_PNC
  5. ^ Pucer, Alberto (2005). Popotovanje po Slovenski Istri. Libris Koper. https://plus.si.cobiss.net/opac7/bib/219328768 Архивирано на сајту Wayback Machine (11. април 2022)
  6. ^ ”Annali Storici” y Istria, storia, arte, cultura, Dario Alberi, Edizioni Lint Tpcт
  7. ^ „Topolovac - Istrapedia”. www.istrapedia.hr. Приступљено 2022-04-06. 
  8. ^ „ArcGIS Web Application”. gisportal.gov.si. Архивирано из оригинала 15. 01. 2022. г. Приступљено 2022-04-06. 
  9. ^ „SURS”. www.stat.si. Приступљено 2022-04-06. 
  10. ^ „Prebivalstvo po naseljih, podrobni podatki, Slovenija, 1. januar 2020”. www.stat.si. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 2022-04-06.