Отворите главни мени

Травунија (лат. Tribunia) је српска историјска област, која је током раног средњовековног раздобља постојала као посебна удеона кнежевина у склопу српских земаља. Травунска кнежевина је током 9. и 10. века обухватала југоисточне делове данашње Херцеговине, најзападније делове данашње Црне Горе и крајњи јужни део данашње Далмације, укључујући и Конавле. Главни историјски извор за историју ове кнежевине су историографски списи византијског цара Константина VII Порфирогенита,[1] који је Травунију описао као једну од српских области:

Кнежевина Травунија
Dalmatian principalities, 9th century.png
Травунија у 9. веку
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Политика
Облик државе Кнежевина
 — Кнез
Историја
Историјско доба Средњи век
 — Оснивање 9. век
 — Укидање 12. век
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Simple Labarum.svg Византија Дукља Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg
Central and Eastern Europe around 950 AD.png Кнежевина Србија Рашка Serbia under Stefan Nemanja and Stefan the First-Crowned.jpg

„Земља Травуњана и Конављана је једна. Тамошњи становници воде порекло од некрштених Срба, који су ту живели од оног архонта који je пребегао цару Ираклију из некрштене Србије ... Архонти Травуније увек су били под влашћу архонта Србије.[2]


Границе и градови у ТравунијиУреди

 
Српске земље у 9. веку
 
Српске области и градови у 9. и 10. веку
 
Српске земље у 10. веку

Травунија се простирала од Дубровника до Бока Которске. На северозападу се граничила са Захумљем, на југоистоку са Дукљом, док јој је северни сусед била главна српска област Србија. У њој су се налазили утврђени градови:

Прошлост ТравунијеУреди

Од свог самог настанка владари Травуније били су потчињени врховном кнезу (архонту) свих Срба на Балкану кнезу Србије из породице Властимировића. Смрћу Часлава Клонимировића нестаје јединствене српске државе, а српске области, међу којима је и Травунија, подпадају под византијску власт и постају њени вазали. Дукљански владар Стефан Војислав након победе над Византијом у бици код Бара 1042. године, проширује своју власт на Травунију и Захумље. Када је Дукља 1077. године постала прва српска краљевина, у њеном саставу се налазила и Травунија, која након распада Дукље улази у састав Србије под Немањићима.

У повељама НемањићаУреди

  • У повељи краља Стефана Радoслава Дубровчанима у титулатури се наводи: "Стефан... вѣрньі краль всѣхь рашькихь земль и тревуниискиихь..."[3]
  • У повељи краља Стефана Владислава Дубровчанима у титулатури се наводи: "...Стефань Владиславь с помокию Божиовь краль всѣхь рашкихь земль и Диоклитие и Дальмацие и Тровоуние и Захльмѥ..."[4]

Владари ТравунијеУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Moravcsik 1967.
  2. ^ Ферјанчић 1959, стр. 61-63.
  3. ^ Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I, Београд 1929, стр. 11
  4. ^ С. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912, стр. 138

Извори и литератураУреди

ИзвориУреди

ЛитератураУреди