Транспозаза
Транспозаза је ензим са класификационим бројем EC 2.7.7. У геному има улога да се везује за крај транспозона и катализује померање транспозона до другог дела генома. Овај механизам се назива "изрежи и споји" механизам или репликативни транспозициони механизам.
Транспозаза се као појам први пут јавља при клонирању ензима који је неопходан за транпозицију транспозона Тн3 .[1] Постојање транспозона је постулирала Барбара Маклинток током 1940-тих, док је изучавала наслеђивање кукуруза. Молекуларна база транспозиције описана је знатно касније. Маклинток је открила да делови хромозома мењају своје позиције, прелазећи из једног хромозома у други. Репозиционирање тих транспозона омогућава изражавање других гена за пигмент.[2] Транспозиција код кукуруза узрокује промене боје; док код других организама, као на пример код бактерија, она може да узрокује настанак отпорности на антибиотике. Транспозиција је такође важна при креирању генетичке разноврсности унутар врста и адаптабилности на променљиве животне услове.[3]
Гени који кодирају транспозазе су широко распрострањени у геномима већине организама и убрајају се међу најзаступљеније познате гене.[4]
Референце уреди
- ^ Heffron, Fred; McCarthy, Brian J.; Ohtsubo, Hisako; Ohtsubo, Eiichi (1979). „DNA sequence analysis of the transposon Tn3: Three genes and three sites involved in transposition of Tn3”. Cell. 18 (4): 1153—1163. PMID 391406. S2CID 17775137. doi:10.1016/0092-8674(79)90228-9.
- ^ „RCSB PDB-101”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2009. г. Приступљено 15. 03. 2021.
- ^ Reznikoff, William S. (2003). „Tn5 as a model for understanding DNA transposition”. Molecular Microbiology. 47 (5): 1199—1206. PMID 12603728. doi:10.1046/j.1365-2958.2003.03382.x.
- ^ Aziz, Ramy K.; Breitbart, Mya; Edwards, Robert A. (2010). „Transposases are the most abundant, most ubiquitous genes in nature”. Nucleic Acids Research. 38 (13): 4207—4217. PMC 2910039
. PMID 20215432. doi:10.1093/nar/gkq140.
