Трансформација учења уз ИКТ и кроз ИКТ: виртуелна окружења за учење

Информационо – комуникационе технологије, скраћено ИКТ, обухватају рачунарски хардвер и софтвер и средства електронске комуникације, која се користе за прикупљање, обраду, чување и размену информација, укључујући одговарајуће садржаје и услуге. У образовном процесу ИКТ се могу употребити као: средство за комуникацију и избор наставних садржаја; средство за креирање образовних садржаја; средство за унапређење процеса наставе и обуке; истраживачски инструмент; инструмент за подршку у вредновању и управљању.[1]

Виртуелна окружења нуде много потенцијала, користе импресивну технологију, ангажују људске способноси на начине немогуће уз помоћ других техника. Нуде могућност вежбања задатка у виртуелном свету на такав начин да вештине могу да се пренесу у реалном свету. Виртуелно окружење се обично описује као облик интеракције између човека и рачунара, која се састоји од рачунарско генерисане визуелне и аудио симулације у тродимензионалном простору, у којем корисници имају интерактивна искуства. Често се и називаји виртуелна реалност, виртуелни простор или виртуелни свет. Виртуелно окружење се може дефинисати и као електронски простор укоме се доживљавају реална искуства.

За разлику од традиционалне употребе ИКТ у настави, учење кроз урањање у виртуелно окружење може да ангажује ученике подједнако добро као најбоља видео игрица која им и те како држи пажњу. Подржава самоусмерено учење, искуствено учење, као и сарадничко учење. У виртеулни свет могу бити убачене симулације, решавање проблема, дискутовање, учествовање у различитим сарадничким пројектима, стварање нових садржаја и кратке игрице и интерактивне лекције које ће учинити учење несвакидашњим, изузетним доживљајем.

Значај примене ИКТ у образовању уреди

У образовању ИКТ доноси промене које су неминовне. Пре свега, као један од значаја примене информационе технологије у образовању, треба споменути употребу технологије како би се нешто одрадило брже и једноставније (одштампати тестове, поделити ученицима материјале за учење, приказати филм или презентацију и сл.). Међутим, суштина концепта примене ИКТ у образовном процесу јесте да се, захваљујући технологији, мењају улоге наставника и ученика, ресурси који се могу користити, природа наставникових инструкција. Наставници који треба да спроводе ове промене треба строго да воде рачуна о односима између технологије, метода и садржаја. ИКТ наставницима, али и ученицима, омогућава лакши приступ информацијама, потребних за израду школских задатака, повећава се очигледност наставних садржаја, коришћење рачунарских програма и развијане специфичних вештина у коришћењу истих.

У средиште наставног процеса ставља се ученик, који је постављен у позицију да активно учи, истражује и процењује информације до којих долази уз помоћ алата ИКТ, које касније користи у практичном раду, вежбањима, експериментима. Алати могу утицати и на боље коришћење времена на наставном часу, наставник их може користити у организовању активног учења, али и за повратну информацију о знању и разумевању одређених наставних садржаја својих ученика.

Ако се ученицима омогући да, уместо да слушају и пасивно примају пуно садржаја, сами откривају ствари, вратиће им се узбуђење и мотивација за учење. То им помаже да буду независни и креативни, а управо коришћење ИКТ у учењу то се може и постићи.

Образовни софтвер приказује садржај у разноврсним медијским форматима (звук, текст, видео, графика), омогућавајући тако ученицима да уче ангажујући различите видове интелигенције. Као резултат проилази чињеница да ученици могу да уче ефикасније користећи интелигенцију која је код њих најбоље развијена, али да развијају и друге типове интелигенције кроз искуство учења. Дакле, технологија помаже ученицима да уче на индивидуализован начин, у складу са њиховим способностима.

ИКТ у образовању утиче и на то да наставник негује сарадничко учење међу својим ученицима, а оно подразумева метод учења у ком се групни рад сматра начином за стицање знања. Постоји широк дијапазон ИКТ алатки за промовисање сарадничког учења, као што су електронска пошта, алатке за ћаскање на мрежи, видео конференције, блогови, заједнички радни простори и сл.

Настава уз ИКТ и кроз ИКТ уреди

ИКТ има велики потенцијал за иновацију и трансформацију образовања. Као алатка за учење, правилно употребљена, технологија може да постигне значајне образовне и педагошке резултате у школама и да обезбеди велике користи и ученицима и наставницима. Како би се технологија успешно интегрисала у наставу, наставници треба да користе одређене типове знања: знања садржаја/теме: знања о теми коју треба научити; технолошко знање: знање о ИКТ; педагошко знање: знање о пракси, процесима, стратегијама, методама поучавања и учења. Наставник који има способност да усклади ове односе може успешно примењивати ИКТ у образовању својих ученика.

Уз ИКТ алатке у настави наставници уче како да побољшају традиционалну наставу коришћењем мултимедијалних апликација у наставним предметима. Наставник треба да препозна ситуацију у којој ће бити корисно употребити ИКТ и да одабере одговарајуће алатке за одређене задатке.

Е-ресурси, алатке за продуктивност и комуникацију уреди

У алатке за продуктивност пре свега убрајамо програме за обраду текста (Word), апликације за визуелизацију и објављивање (као што су PowerPoint и Publisher), као и унакрсне табеле (Excel). Ове алатке створене су како би се подигла продуктивност малих предузећа, па су управо због тога добиле такав назив. Будући да је већина наставника упозната са радом на оваквим апликацијама, њихово интегрисање у свакодневну предавачку праксу може представљати добар први корак ка унапређењу и трансформацији учења кроз ИКТ.

Е-ресурси се односе на информације и ресурсе за учење на вебу, који су доступни у виду инструкција. Помоћу претраживача, као што су Google, Bing, Yahoo! и други, наставници и ученици могу наћи огромну количину информација, које се могу користити у образовне сврхе. Постоје веб портали од посебног интереса за наставнике, који служе за проналежење, креирање и дељење отворених образовних ресурса. То су дигитални материјали који могу да се користе у више наврата за наставу, учење, истраживање и још много тога. Они су доступни бесплатно, што омогућава олакшан пристум наставницима. Обухватају целокупне курсеве, материјале за курсеве, модуле, уџбенике, видео-снимке, тестове и остале алатке, материјале и технике које се користе као подршка за пристум знању. На интернету, такође, постоје огромне колекције референтних материјала који могу да се претражују. Наставници и ученици могу да трагају за информацијама и чињеницама у енциклопедијама, да погледају дефиницију речи у речнику, да нађу њен синоним у речнику синонима, да је преведу на други језик, да пронађу специфичне информације о некој земљи или да ту земљу пронађу на мапи света, или да добију приступ многобројним електронским књигама.

У наставку ћу навести неколико енциклопедија на мрежи:

Википедија: бесплатна енциклопедија која се чува и приказује на вебу, коју сараднички пишу добровољци широм света, што значи да било ко, ко има пристум интернету, може да напише чланак на Википедији или да има приступ већ постојећем чланку. Ова енциклопедија је доступна на 260 различитих језика.

Онлајн издање Енциклопедије Британика је поуздан извор великом броју информација, који користе универзитети широм света. Он укључује 32 тома Енциклопедије Британика, речник, речник синонима, чланке из новина и часописа и светски атлас. Ова енциклопедија је бесплатна седам дана, а после тога је потребно платити годишњу наплату да би се користиле њене услуге.

Encyclopedia.com: бесплатна енциклопедија на мрежи са више од 57.000 чланака из енциклопедије Columbia Encyclopedia. Чланци садрже везе за слике, као и за часописе и новинске чланке.

Треба споменути и речнике и речнике синонима, који могу да се користе бесплатно, као приручници, на вебу. Многи од њих садрже и додатне функције за наставнике и ученике.

Е-књига је књига објављена у дигиталном формату. Оне побољшавају приступност материјала за читање и олакшавају ученицима интеракцију са текстом. Софтвер за електронско читање омогућава интеракцију са текстом на традиционалне начине, као што су хватање белешки, истицање маркером, цртање, обележавање, али и на нове начине, као што је претраживање и интеракција са повезаним речницима.

Примена алатки за продуктивност у настави уреди

Након навођена неких од идеја како се алатке могу користити у образовању, треба споменути и њихову педагошку употребу. Алатке за продуктивност се у учионици могу користити на два начина: повећавајући ефикасност рада и као алатке за критичко размишљање, анализу података и креативно изражавање. С једне стране, оне помажу и наставницима и ученицима да буду ефикаснији у свакодневном раду, а када се користе креативно постају моћне алатке за учење и тада постају алатке за умни развој, критичко размишљање – које помажу ученицима да мисле своје главом, да повезују концепте и креирају ново знање.

Документи креирани помоћу програма за обраду текста, презентација, публикација и табела често комбинују текст, видео-снимке, слике, звукове и анимације, пружајући на тај начин подршку мултимодалним приступима учењу. Представљање садржаја у различитим медијским форматима омогућује ученицима да успешније користе сопствени стил учења. Наставници могу да представе садржај примењујући различите мултимедије, па тако ученици више не морају само да читају о одређеној теми, него могу и да виде и да чују садржај везан за њу. Уколико ученици производе сопствене мултимедије, утолико то има још већи утицај на учење, јер током таквих пројеката, поред стицања знања о садржају, ученици стичу и одређене вештине.[2]

У наставку ћу навести неке од предности коришћења алатки у настави. Алатка за обраду текста штеди време и енергију, јер се брзо и лако уносе модификације и корекције на већ написан документ; изглед документа је много атрактивнији, посебно уз доступне шаблоне; омогућено је лако дељење докумената, пошто наставници могу да размењују материјале копирајући их електронски или размењивајући их на мрежи; наставници помоћу ове алатке могу креирати припреме за час, припреме повратних информација за ученике који ће се штампати; пратеће материјале за час и сл.

Алатке за презентацију могу користити наставницима за увод, како би информисали ученике о циљевима лекције и обавили преглед претходно наученог материјала; током обраде лекције наставници могу помоћу презентација да уводе нове концепте и на крају часу презентација може послужити за преглед и резимирање знања. Презентације чине презентоване садржаје атрактивнијим, кроз визуелне, аудио и видео записе и помажу у конструкцији и систематизацији знања.

Алатке за објављивање публикација у штампаном и електронском облику повећавају креативност и поспешују сарадњу. Наставници и ученици могу креирати публикације као што су уџбеници, брошуре, визиткарте, флајери, разгледнице, честитке, позивнице и сл., тако што могу изабрати већ постојећи шаблон у програму или креирати сопствени дизајн публикације. Наставници могу креирати и радне листове за своје ученике, као и постере и графичке материјале које могу приказати у својој учионици и на тај начин учинити рад у школи интересантним и другачијим.

Учење уз ИКТ ван и унутар зидова учионице - комбиновано учење уреди

Комбиновано учење комбинује разноврсна окружења за учење и укључује традиционалне методе фронталног предавања у учионици, коришћење ресурса доступних на мрежи и сарадње на мрежи. Будући да ученици могу да приступе разноврсним ресурсима доступних у било које време и са било ког места, са различитих уређаја, комбиновано учење садржи и елемент мобилности. Постоје много предности комбинованог учења: додаје се креативна димензија окружењу у учионици, стимулишу се сва чула и додају нови и узбудљиви начини интеракције између наставника и ученика и, проширењем учења и комуникације на просторе изван учионице, допуњавају се лекције омогућавајући размену искуства и најновијих информација.

Виртуелна окружења за учење уреди

Виртуелно окружење за учење је колекција интегрисаних алатки које омогућавају учење управљање учењем на мрежи, обезбеђују механизам испоруке, праћење ученика, оцењивање и приступ ресурсима. Виртуелна окружења за учење укључују и сигурно радно окружење, простор на мрежи за ученике, којем они могу приступати преко сигурне интернет мреже. У овим окружењима за учење ученици могу да пронађу задатке и дигиталне садржаје, који одговарају наставном плану и програму рада наставника. Ученици, такође, у овом окружењу могу да доставе свој рад наставницима за оцењивање.

Виртуелна окружења за учење подржавају комуникацију између наставника и ученика, као и између ученика кроз синхроне алатке, као што је алат за ћаскање, и кроз асинхроне алатке, као што су дискусије. Поред тога, виртуелна окружења пружају и календаре, дневнике, распореде часова, и они се могу повезивати са садржајем наставних предмета.

Виртуелна окружења имају и алатке за формативно и сумативно оцењивање. Самопровера омогућава ученицима да обаве брзу проверу концепата и повратних информација, док квизови обезбеђују смернице за ученике и наставнике за области које ученици нису у потпуности разумели. Ученици и наставници могу да деле ресурсе, као што су чланци, белешке, слике, видео-снимци и презентације, у виртуелном окружењу за учење.[3]

Ученицима је пружена могућност да путем интернет мреже уче на забаван начин и то путем инструкционих игара, игара за решавање проблема, виртуелних излета и светова. Инструкционе игре се у различитим облицима могу наћи на интернету или у допунским материјалима који долазе уз уџбенике, на CD и DVD носачима. То су пустоловне игре, игре играња улога, квизови, игре речима, логичке игре и сл. Игре решавања проблема такође ангажују ученике на пољу критичког мишљења и осталих вештина мишљења. Овде је нагласак на развоју вештина.

Виртуелни излети пружају ученицима искуство стварног света уз помоћ рачунара, и омогућавају ученицима да прошире искуство ван зидова учионица, чак и када то није физичко изводљиво у стварном свету. Ученици могу да истражују места широм света, а да не изађу из учионице. Виртуелни светови су окружења у којима на хиљаде појединаца може истовремено да комуницира у тродимензионалном простору. Корисници су овим виртуелним световима представљени својим аватарима. Чланови могу да размењују поруке, обављају разговоре, изражавају своја осећања, идеје и слично.

Предности и недостаци виртуелних окружења у учењу уреди

Предности примене виртуелних окружења у учењу доносе различите могућности. У виртуелним окружењима ученици, иако су територијално удаљени, могу да комуницирају на једноставан начин путем електронске мреже. Пружена је могућност разних симулација и тренинга како би ученици могли из прве руке да искусе како нешто функционише. Интеракција је на највећем могућем нивоу. Пружају се различити облици комуникације, социјализација је један од примарних циљева и могућност дељења садржаја је од великог значаја. Различити облици рада омогућавају боље упознавање међу ученицима и на тај начин наставник добија увид у различита решења и различита мишљења својих ђака на дати проблем. Још једна важна предност примене виртуелних окружења јесте учење кроз игру. Коришћење рачунарских игара и игре уопште, за образовне сврхе, нуди различите презентације знања и ствара прилике за примену знања у виртуелном свету, чиме се подржава и олакшава процесе учења.

Када је реч о недостацима примене виртуелних окружења у образовању, један од главних недостака јесте неопходан приступ рачунару и интернету, као и проблем узроковани недовољним познавањем технологија за приступ виртуелним окружењима. Ученици, услед недовољног позвања технлогије, неће моћи да остваре добре резултате и тиме ће можда настојати да избегну коришћење таквих технологија и алата. Такође, један од недостатака јесте губитак људског контакта, говора тела (невербалне комуникације) и појава неразумевања. Неки ученици имају добре писмене вештине у комуникацији и приликом тестирања, али увек постоје и ученици којима ће недостајати одсуство усмених испита, лице у лице. Највећи недостатак јесте изолација од реалног света, где се корисник виртуелног окружења ослања више на интеракције које се одвијају у виртуелном свету него о искуствима у реалном свету.[4]

Осврт на тему уреди

У будућности ће нас све више очекивати спајање реалног и виртуелног окружења у циљу развоја виртуелних окружења за подршку учења. Она пружају подршку дељења аудио и видео записа, анимација, хиперлинкова и других врста података, а корисници нису ограничени ни временски, ни просторно. Информационо-комуникационе технологије (ИКТ) постале су важан покретач свакодневног живота и активности људи. Како је коришћење рачунара постала уобичајена, свакодневна активност, наставници треба да буду усмерени на то да се ИКТ уводе у учионице и наставу и да се њихов потенцијал максимално искористи у корист образовања ученика.

Наравно, успешна употреба рачунара у контексту образовања не зависи само од њихове доступности, већ и од тога на који начин ће их наставници користити у настави, колико су упознати са радом на рачунарима. Наставници који спроводе ове промене треба да воде рачуна и о односима између технологије, метода и садржаја, односно треба да бирају одговарајуће алатке за одговарајуће наставне садржаје и задатке. Када је наставник у стању да доведе ове односе у савршени склад, неминовно је да ће настати значајни образовни и педагошки резултати у школама и да ће они обезбедити велике користи и ученицима и наставницима.

Упркос манама које долазе са укључивањем технологије у образовање младих, не треба занемарити чињеницу да живимо у времену у ком се она развија огромном брзином и постаје део нашег свакодневног живота. Многа истраживања показала су да млади већи део свог времена проводе управо користећи услуге које технологија пружа и због тога сматрам да их треба научити како то време да проведу корисно, истовремено учећи и забављајући се. Знања стечена на овакав начин свакако да ће бити успешнија и дуготрајнија. Ништа не може заменити улогу живе речи наставника, али представљање садржаја у различитим медијским форматима, користећи различите мултимедијалне апликације, омогућује ученицима да уче на другачији начин и утичу на то да се традиционална настава побољша и да се напокон у школама унесе радост и креативност у раду и учењу.

Литература уреди

  • Ристић, М., Мандић, Д. (2017): Образовање на даљину. Београд. Учитељски факултет.
  • Берецки, Е., Хуња, М. (2012): Школа будућности 2. Београд. ЧИГОЈА ШТАМПА за MICROSOFT SOFTWARE D.O.O.
  • Извршна агенција за образовање, културу и аудио-визуелне медије (2011): Кључни подаци о учењу и иновацијама кроз ИКТ у школама у Европи 2011.
  • Корићанин, Е. (2012): Развој виртуелних окружења и примена у електронском облику. Чачак. Факултет техничких наука.

Референце уреди

  1. ^ Ристић, М., Мандић, Д. (2017): Образовање на даљину (10)
  2. ^ Берецки, Е., Хуња, М. (2012): Школа будућности 2 (151)
  3. ^ Берецки, Е., Хуња, М. (2012): Школа будућности 2 (189)
  4. ^ Корићанин, Е. (2012): Развој виртуелних окружења и примена у електронском облику (6)