Отворите главни мени
Трем на романичкој капели Ст. Христифора у граду Каналес де ла Сиера у покрајини Риоха, Шпанија
Портик на здању Броудланд хаус у граду Ромси у Хемпширу, Енглеска

Трем је наткривени простор, галерија или ходник код кога једну уздужну страну обликује затворена површина (зид, стена), а другу низ стубова или пиластера који носе кровну конструкцију. Најчешће је део грађевине, али може бити и самостална архитектонска целина.[1] Као део грађевине пре тако да се отвара према спољашњем простору и налази се на улазу зграде и може да се протеже њеном целом дужином.

Као посебна врста трема јавља се портик (лат. porticus) — трем који има кров подржан стубовима. Обично води ка улазним вратима грађевине.[2]

У српском народном неимарству трем се најчешће називао ајат.[3]

ИсторијаУреди

У архитектури античких народа као архитектонски елемент појавио се као комуникацијски простор за шетњу, одмор, састанке или трговање у топлијим крајевима или крајевима са великим бројем дана са падавинама током године. Тремове су имале и сакралне и световне грађевине у Египту, Кини, Индији и Јапану, а затим у класичној Грчкој и Риму. Преузели су га и старохршћански, византијски и исламски неимари. У старохришћанској архитектури из трема се у романици и готици развио клаустар код манастира. Слична архитектонска решења налазе се и у ренесанси, бароку и класицизму (перистил у приземљу палата, лође, колонаде, објекти у оквиру вртне архитектуре).[1]

Слични по функцијама са тремом су балкон, веранда или лођа у савременој архитектури. Тремови су обично једноставне конструкције и правоугаони или квадратни али могу да буду и кружних и завојитих облика.

Трем у народном неимарству у СрбијиУреди

 
Трем код моравске куће. Јанићева кафана у Остружници

Трем или ајат као архитектонски елемент примењује се и у народном неимарству. Најчешће дрвене ограде и стубови трема често су богато изрезбарени.[1]

У народном неимарству код Срба трем као архитектонски елеменат јавља се код моравске куће или моравке. Моравска кућа се гради најчешће у долини Мораве али и у целој источној Србији. Појава овог типа куће последица је миграционих кретања. Ове области населило је становништво Косова и Метохије а једним делом и Македоније. Досељеници су донели не само форму и облик куће већ и начин грађења. Kуће моравског простора су углавном бондручаре. Просторна организација почива на дводелној кући са два одеqења и подужним тремом. Трем на подужној страни чини особеност овога типа куће и једно од њених обележја. Трем се у даљем развоју предваја у два дела: у ајат који остаје при земљи и доксат који је изнад тла и служи као мирнији и издвојени простор за седење и одмор. Касније ће доксат прерасти у ново одељење у развоју дводелне куће.[4]

Трем (ајат, дивана) је, према Александру Дероку, отворена просторија куће под кровом.[3] То је „практичан и нужан простор за рад и живот сељаков, он врши везу између куће и дворишта; на њему се ради много који посао лети а ноћу се лети може на нејму и спавати, он је најзад, и као нека врста отвореног предсобља”. Трем није део који је додат основи куће већ представља једну од просторија обухваћених четвороуглом основе. Покривен је истим кровом, али је једна страна остављена са отворена према спољашњем простору, са дрвеним ступцима као носачима кровне конструкције. Трем може бити у равни дворишта или одигнут на један или више степеника. Може се пружати целом једном страном куће или само делимично.[5] Тремови који се пружају целом дужином куће преовлађују, на пример, код војвођанских кућа, а јављају се често и код моравске куће.

Поред тога што је део просторног развоја моравске куће он је и снажан елеменат њеног ликовног обележја. У почетку грађен у гредном систему са стубовима и јастуцима од дрвета у каснијем времену на овај систем се додају, на разне начине, лучне испуне. У даљој тежњи за ликовним ефектима, ови полукружни луци добијају преломне линије тако да постају китњасте аркаде.[4] У неким случајевима трем је комбинован са уласком у подрум. У таквим случајевима обично се користи чак и благ пад терена и улаз у подрум је постављен са ниже стране. Изнад таквог улаза поставља се један део трема, ткакозвани доксат или дивана.[5]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 „trijem”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 24. 10. 2018. 
  2. ^ Чинг, Френсис Д. К. (2006). Визуелни речник архитектуре. Београд: Грађевинска књига. стр. 77. ISBN 86-395-0466-0. 
  3. 3,0 3,1 Stanimirović, Jovanović 2010, стр. 131
  4. 4,0 4,1 Petrović, Božidar. „Tradicionalno i savremeno graditeljstvo u Srba”. Arhitektura. Приступљено 29. 10. 2018. 
  5. 5,0 5,1 Дероко 1968, стр. 31

ЛитератураУреди

  • Stanimirović, Mirko; Jovanović, Goran (2010). „LOĐA KAO ULAZNA ZONA STANA”. nauka + praksa. 13. 
  • Дероко, Александар (1968). Народно неимарство. Београд: САНУ. 

Спољашње везеУреди