Трепанација лобање у средњовековној Војводини
Трепанација лобање у средњовековној Војводини посебна је врста операције која се вршила на глави живог човека, пробијањем костију лобање нарочитим сврдлом, како би особа над ким се та операција изврши или оздравила или умрла од трајне „бољоглаве“ која је настала услед какве повреде у завади или пада са висине.[1] Шароњање је, у зависности од умешности видар, преживљавало између две трећине и три четвртине пацијената.[2]
 Трепанациони отвори на 8 лобања из Мокрина налажени су на фронталним, паријеталним и темпоралним костима. Величина им је варирала и кретала се од 1 до 10 cm. Интересантно је да је на тако малом броју пронађених лобања било толико различитих облика трепанационих отвора (елиптичан, крушколик, округао, јајолик или полумесечаст). Ове интервенције су врше не на старијим особама оба пола, чешће на мушкарцима. |
Анализе људских лобања не пружају увек податке о разлозима вршења ових операција у од касног палеолита до касног средњег века, али је сигурно да са гледишта историје медицине, трепанације уочене на лобањама са археолошких локалитета сведоче о постојању својеврсне, народне медицинске праксе, која сеже много даље у прошлост него што нам на то указују писани извори.[3]
Најстарији материјални докази о трепанацијама лобање у средњовековној Војводини потичу из аварског периода (7–8. век), са археолошког локалитета Стара Моравица, северна Бачка. У Банату, лобање са трепанацијама откривене су на два локалитета – Манастириште – Мајдан,северни Банат, две лобање из периода од 11. до 15. века и Преко Слатине – Омољица, јужни Банат, лобања са некрополе из 12 до 13. века. У Срему је документован један налаз на локалитету у Сремској Митровици из периода од 13. до 16. века.[3]
Општа разматрања уреди
Са разликама у начинима извођења у зависности од периода и проучаване културе, трепанација се практикује од касног палеолита у готово свим деловима света и још увек се користи у савременој медицини.[4]
У области Карпатског басена симболичне трепанације су карактеристичне за период досељавања Мађара, али са примањем хришћанства овај обичај постепено нестаје.[5][6]
На простору централног и западног Балкана откривен број лобања са трепанацијом је релативно мали. На локалитетима у Србији пронађено је свега десетак. Конкретно, некропола бронзаног доба код Мокрина дала је осам лобања,[7] затим следи једна лобањаиз Криве Реке, датована у гвоздено доба, [8] као и једна или две лобање са Виминацијума из римског периода.
Археолози у Србији су, својевремено,тврдили да су наилазили на трепаниране лобањена појединим средњовековним локалитетима –посебно у Војводини – међутим, ниједна од тих лобања, антрополошки обрађена[9][10]
Видари у средњовековној Војводини, који су овај занат преузели од видра са других простора Балканског полуострава или Европе, олако су се одлучивали на шароњање (нарочито у забитим крајевима), код повреде главе, падавице, махнитања и главобоље.[11] Начине ли отвор на лобањи, они су очекивали да ће ту изаћи болест, а и нечастиви. Сам захват слично се радио и у другим крајевима (нпр. у прошлости Перуа, Француске).[12][13][14]
У Историји медицине постоји схватање да доказ о постојању вештине трепанације лобање (како се данас то стручним језиком зове), у било којој цивилизацији, или друштвеном раздобљу, треба узети као доказ постојања развијене хирургије. Па се присталице народне, или етномедицине, и данс често користе њом како би доказале своју стручност. Али остаје питање: који су били разлози за обављање таквог захвата у средњем веку, јер недостају медицинска објашњења: шта то на можданим опнама и мозгу народни видар види?[1]
Материјални докази уреди
- Бронзано доба
Најстарији примери овог вида хирургије у Србији потичу из Војводине са локалитета из бронзаног доба у Мокрину (општина Кикинда, северни Банат), где су Фаркаш и Липтак уочили трагове трепанација на осам лобања. Сматра се да су оне вршене ради отклањања последица повреда проистеклих из честих борби током раног бронзаног доба.[3]
- Средњи век
Из средњовековног периода са територије Војводине, потиче пет лобања са трепанацијама – три из Баната и по једна из Бачке и Срема.[3]
Најстарија средњовековна лобања са трепанацијом на левој теменој кости, откривена је на некрополи аварског периода (7–8. век) у Старој Моравици (локалитет Коплало, општина Бачка Топола).[а]
Из периода 11. до 15. век са траговима трепанације потичу две лобање откривене истраживањем гробља на налазишту Манастириште у Мајдану (општина Нови Кнежевац, северни Банат).[б]
На локалитету 85 у Сремској Митровици, из гроба 159, који се датује у период 13. до 16 века, потиче лобања жене са елипсоидном трепанацијом на левој паријеталној кости, вероватно извршене у циљу излечења од последица повреда, чији трагови постоје на неколико места на лобањским костима.[5]
Напомене уреди
- ^ Aрхеолошка ископавања је водио Петер Риц, археолог, виши кустос Градског музеја Суботица, док је антрополошку анализу извршио др Геза Цекуш.[3]
- ^ Подаци добијени на основу систематских археолошких истрживања које води Звонимир Недељковић, археолог Међуопштинског завода за заштиту споменика културе у Суботици.[3]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б Брана Димитријевић Сведочења о шароњању (трепанацији лобање) у народу, „Задужбина“ децембар 2006.
- ^ Дробњаковић, Боривоје (1932). Гласник Етнографског музеја у Београду, књ. 7: Bulletin du Musée Ethnographique de Belgrade, tome 7. Etnografski muzej u Beogradu. стр. 145. GGKEY:E64D2URHD9K.
- ^ а б в г д ђ Неда Димовски, Средњовековне трепанације у Војводини, Историја Здравства Историјски архив Суботице, Еx pannonia, стр. бр.19 стр. 109-111.
- ^ Charles Gross, A Hole in the Head. More Tales in the History of Neuroscience, Cambridge 2009, рр. 8
- ^ а б Наташа Миладиновић-Радмиловић, Феномен трепанације на примеру лобање из Сремске Митровице, у: Рад музеја Војводине, 50, 2008, стр. 175, 181.
- ^ Јordan Jordanov, Br. Dimitrova and Sp. Nikolov, Symbolic Trepanations of Skulls from the Middle Ages (IXth то Xth Century) in Bulgaria, у: Acta Neurochirurgica 92, 1988, рр. 15.
- ^ Farkas, gy., liptàk, P. 1971 Antropološko istraživanje nekropole u Mokrinu iz ranog bronzanog doba. Mokrin, toм XI, ured. M. Girić, Smithsonian Institution – Washington, ADj – Beograd.
- ^ Mikić, Ž. 1980 Ilirska lobanja iz Krive Reke – trepanacijski i patološki tragovi. Glasnik antropološkog društva Jugoslavije 17: 163–170.
- ^ Миладиновић, Н. 2006 Физичко-антрополошка ана ли за остеолошког материјала из германских гробова са локалитета 85 у Сремској Митровици. ГСАД 22: 409–434.
- ^ Милошевић, П. 1994 Античко здравство и медици на на тлу данашње Војводине. У: Историја медицине и здравствене културе на тлу данашње Војводине,I том: 63–123. Ур. академик Берислав Берић. Нови Сад: Матица Српска и Српска академија наука и уметности, огранак у Новом Саду. 2001 Археологија и историја Сирмијума. Нови Сад: Матица Српска
- ^ Reljin I. Pregled istorije srednjovekovne medicine. Novi Sad: Litostudio; 2008.
- ^ Živković G. Predanja o lečenju epilepsije u narodu Zaječara i okoline u XIX veku. Razvitak 1980; 1: 81-6.
- ^ Pražić B. Kratak pregled povijesnog razvoja psihijatrije. Saopćenja 1987; 33 (30 Suppl 1-2): 163-77.
- ^ Слободанка Илић-Тасић, Епилепсија у средњовековним земљама,Медицински факултет, Крагујевац, (2012).Докторска дисертација