Трипериодни систем

Трипериодни систем је периодизација људске преисторије (са неким преклапањем историјских периода у неколико регија) у три временска периода:[1] камено доба, бронзано доба и гвоздено доба;[2] иако се концепт може односити и на друге трипартитне подјеле историјских временских периода. У историји, археологији и физичкој антропологији, трипериодни систем је методолошки концепт усвојен током 19. вијека према којем се артефакти и догађаји из касне преисторије и ране историје могу широко распоредити у препознатљиву хронологију. Кристијан Јирген Томсен, директор Краљевског музеја нордијских антиквитета у Копенхагену од 1825 до 1865, првобитно је развио ову категоризацију у периоду 1816—1825. као резултат хронолошке класификације збирки музеја — резултирало је широким секвенце са артефактима направљеним сукцесивно од камена, бронзе и гвожђа.

Грнчарија из Ђомон периода, јапанско камено доба.
Сунчева кола из Трундхолма, из периода скандинавског бронзаног доба.
Кључеви куће из Пећине писама.

Систем се допао британским истраживачима етнологије — прихватили су га да би успоставили расне секвенце за британску прошлост на основу типова лобање. Иако краниолошка етнологија која је формирала њен први научни контекст нема савремену научну вриједност, релативна хронологија каменог, бронзаног и гвозденог доба остаје у употреби у општем јавном контексту,[3][4] а трипериодни концепт је у основи преисторијска хронологија Европе, Средоземља и Блиског истока.[5]

Структура одржава културни и историјску позадину средоземне Европе и Блиског истока. Убрзо је прошао даље подјеле, укључујући подјелу каменог доба Џона Лабока из 1865. на палеолит, мезолит и неолит.[6] Схема, међутим, има мало или нимало користи за успостављање хронолошких оквира у подсахарској Африци, већем дијелу Азије, Америке и неким другим областима; и има мали значај у савременој археолошкој или антрополошкој дискусији за ове регије.[7]

ПериодизацијаУреди

„Трипериодни систем” периодизацијe праисторије се састоји из три доминантне епохе:

Генерални описУреди

 
Бронзани мачеви, Зрењанински музеј

Злато и бакар били су први метали откривени још у неолиту. Ови метали налазе се у рекама, стенама, површини земље. Вероватно је праисторијски човек, сасвим случајно открио како се топи метал. Наложио је ватру у коју је упала бакарна руда, а потом када се ватра угасила и бакар охладио, човек је у охлађеном пепелу пронашао грумуљице метала. Становници Мале Азије су у 6 миленијуму п. н. е. први савладали вештину издвајања метала из руде. Зидали су пећи од глине високе око два метра, у којима су топили руду и правили калупе који су служили за обликовање истопљеног метала. Топљење руде и даља обрада метала представљају почетак развоја металургије. Међутим, бакар се није показао као најбољи метал. Сечива су се лако кривила и тупила јер је бакар мекан метал, тако да се и даље највише користило оружје од камена. Људи су тражећи начин да побољшају својства бакра, открили бронзу, мешавину бакра и калаја. Калај је у то време био веома редак и скуп метал и само неки су могли да га приуште и можда намерно, мажда сасвим случајно неко је помешао бакар и калај, можда да би повећао количину метала и направио бронзу.

Кад је откривена легура бронзе око 3500 год. п. н. е. то је била својеврсна револуција металургије, која је повећала ефикасност оружја јер је бронза тврђи метал. Бронзано доба почело је око 3000 год. п. н. е. То је уједно и крај неолита и праисторије уопште. Од тада почиње историјско доба, односно стари век, јер се тада јављају први писани историјски извори. Бронзано доба је завршено око 1200 год. п. н. е., пошто је преовладала употреба оруђа и оружја од још тврђег метала — гвожђа.

Гвожђе је откривено на једном од многобројних грчких острва богатих рудом бакра. Сматра се да је један ковач наишао на црвени прах и одлучио да види шта ће се десити ако покуша да га истопи. Прва обрада гвожђа је вероватно успела после много труда јер је гвожђе врло тврдо, а и данас то је један од најзначајнијих метала у употреби. Тада је почело гвоздено доба, доба у којем и данас живимо. Пошто је гвоздено оруђе довело до смањења времена утрошеног на производњу хране и предмета који су неопходни за живот, човек је почео да у слободно време усавршава своје занате: копање руде, обраду метала, израду посуђа од керамике и слично. У ово доба настали су први градови и државе, заједнице људи које имају уређене законе и организовано друштвено уређење. Развој друштва је допринео настанку друштвених слојева. Аристократи (племство) су постали конкуренти за владара државе.

Критицизам моделаУреди

Најважнија спрега шире примене система три периода лежи у чињеници да је изрстао у Европи из тежње да се објасне историјски подаци са овог континента и из западне Азије. Међутим, развој познавања историје других делова света, социјално-технолошки развој паралелан са Евроспким у Америци, Аустралазији и Африци тражи шири, мултикултурални приступ објашњењу развоја људске цивилизације.

РеференцеУреди

  1. ^ Lele, Ajey (2018). Disruptive Technologies for the Militaries and Security (на језику: енглески). Springer. стр. xvi. ISBN 978-981-13-3384-2. Приступљено 10. 2. 2022. »Some [researchers] have related the progression of mankind directly (or indirectly) based on technology-connected parameters like the three-age system (labelling of history into time periods divisible by three), i.e. Stone Age, Bronze Age and Iron Age. At present, the era of Industrial Age, Information Age and Digital Age is in vogue.« 
  2. ^ Kipfer, Barbara Ann (2000). Encyclopedic Dictionary of Archaeology (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. стр. 564. ISBN 978-0-306-46158-3. Приступљено 10. 2. 2022. »Three-Age system: The division of human prehistory into three successive stages – Stone Age, Bronze Age, and Iron Age – based on the main type of material used in tools of the period. […] The Ages are only developmental stages, and some areas skipped one or more of the stages. At first entirely hypothetical, these divisions were later confirmed by archaeological observations.« 
  3. ^ Morse, Michael A. (1999). „Craniology and the Adoption of the Three-Age System in Britain”. Proceedings of the Prehistoric Society (на језику: енглески). 65: 1—16. ISSN 2050-2729. doi:10.1017/S0079497X00001924. 
  4. ^ Richards, Julian (24. 1. 2005). „Three-age system”. www.bbc.co.uk (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2022. 
  5. ^ „Three-age System”. Oxford Reference (на језику: енглески). doi:10.1093/oi/authority.20110803104443590. Приступљено 10. 2. 2022. 
  6. ^ „John Lubbock's „Pre-Historic Times” is Published : History of Information”. www.historyofinformation.com (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2022. 
  7. ^ „About the three Age System of Prehistory Archaeology”. Actforlibraries.org (на језику: енглески). Приступљено 10. 2. 2022. 

Спољашње везеУреди

  • The Metal Ages Encyclopaedia Britannica Online. (језик: енглески)