Трново (Источно Сарајево)

насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ

Трново је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Једна је од шест општина града Источно Сарајево. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Трново укупно је пописано 956 лица.[1]

Трново
Православна црква у центру Трнова
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ГрадИсточно Сарајево
ОпштинаТрново (Источно Сарајево)
Становништво
 — 2013.Пад 956
Географске карактеристике
Координате43° 39′ 56″ С; 18° 26′ 47″ И / 43.66558° С; 18.44643° И / 43.66558; 18.44643
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина820 m
Трново на карти Босне и Херцеговине
Трново
Трново
Трново на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број71220
Позивни број057
Веб-сајтwww.trnovo-rs.com

Географија

уреди

Само урбано подручје Трнова карактерише издужен облик, положен у правцу сјевер-југ. Смештено је у алувијалном проширењу ријеке Жељезнице, а протеже се од насеља Тошићи и Широкари на југу до улаза у кањонски дио којим је Трново на сјеверу одвојено од Федерације БиХ. Дужина урбаног подручја износи око 4,3 км, а његова просечна ширина је око 1,3 км, односно укупна површина урбаног подручја износи 567 ха. У ово подручје укључен је долински, равничарски дио ријеке Жељезнице просечне ширине око 500 м, те источне и западне падине њеног обода у појасу од 400 до 600 м са просечном надморска висином од 823 м. Тиме је у урбано подручје укључен и доњи дио слива десних притока Жељезнице, Љушта и Широкарница.

Историја

уреди

Митрополит Дабробосански Георгије Николајевић је на празник Малу Госпојину, 8. септембра 1886. године осветио нову цркву у Трнову, грађену од тврдог материјала.

Симо Соколовић, парох трновски, умро је 10. јануара 1889. године у Трнову, а сахрањен у Сарајеву, на Кошевском гробљу. Соколовић је био рођен 1830. године у Фочи, а рукоположен за свештеника 7. фебруара 1888. године. Пре тога је три деценије рачуновођа и деловођа црквене општине у Сарајеву. Тамо се јавља 1870. године као претплатник задарског "Србско-далматинског магазина" за 1870-1871. годину. Године 1889. било је упражњено место пароха у Трнову. Та парохија је имала у то време 2.739 "чељади" у 224 куће.[2] Покојни трновски поп Симо Соколовић је покренуо акцију док је био жив, да се у Трнову подигне српски православни парохијски дом. Соколовића је заменио поп Никола Николајевић, који је током 1891. године дом изградио до краја. Трошак је разрезан на парохијана, а 300 форинти је стигло од Земаљске владе у Сарајеву. Градњу је контролисао Јанковић, управитељ испоставе. Освећење парохијског дома уследило је 2. септембра 1891. године.[3] Године 1892. сарајевски парох Петар Максимовић премештен на парохију Трнову, у Сарајевском протопрезвирату. Претходни парох Николајевић је отишао у Жепче. Парох је био Милорад Јелић. У то време црквена општина није имала непокретног поседа. Парохија Трново имала је у саставу 22 села, са 224 куће и 2.739 душа. Светосавска беседа је одржана у Трнову 1899. године.

20. век

уреди
 
Срушене куће у Трнову након рата у БиХ.

За време Првог свјетског рата оштећен је звоник и однета су звона. Звоник је поправљен 1920, а звоно је купљено 1921. године. За време Другог свјетског рата Нијемци су цркву претворили у коњушницу. Уништили су црквену архиву, књиге и иконе на иконостасу. По завршетку рата 1945. године црква је враћена у првобитно стање. Проблеми су наступили са новом комунистичком влашћу, која је забрањивала народу да долази у цркву. Црквена кућа је претворена у хотел, парохијски дом је заузела Удба, црквено земљиште национализовано и на њему подигнут задружни дом као и костурница партизанским борцима.[4] Трново је током рата у БиХ, баш као и у претходним ратовима, претрпјело доста штете. Овде је током 1992. године страдало 124 српских цивила и један православни свештеник, а парохијски дом и сама црква су запаљени.[5]

Мањи дио насеља Трново припао је Федерацији БиХ након Дејтонског споразума.

Спорт

уреди

Трново је сједиште фудбалског клуба Жељезница.

Становништво

уреди
Састав становништва – насељено мјесто Трново
2013.[6]1991.1981.[7]1971.[8]
Укупно956 (100,0%)2 099 (100,0%)1 403 (100,0%)765 (100,0%)
Срби705 (73,74%)939 (44,74%)737 (52,53%)506 (66,14%)
Бошњаци234 (24,48%)1 078 (51,36%)1552 (39,34%)1233 (30,46%)1
Хрвати7 (0,732%)14 (0,667%)8 (0,570%)17 (2,222%)
Црногорци3 (0,314%)13 (0,927%)7 (0,915%)
Муслимани2 (0,209%)
Неизјашњени2 (0,209%)
Југословени1 (0,105%)46 (2,192%)91 (6,486%)1 (0,131%)
Непознато1 (0,105%)
Остали1 (0,105%)22 (1,048%)2 (0,143%)
Словенци1 (0,131%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Види још

уреди

Напомене

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 1. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2013. 
  2. ^ "Дабро-босански источник", Сарајево 1889. године
  3. ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године.
  4. ^ „Црквена општина Трново - Српска православна црква”. Архивирано из оригинала 13. 6. 2019. г. Приступљено 10. 3. 2019. 
  5. ^ Обележено 25 година од страдања 124 српска цивила у Трнову („Политика”, 30. јул 2017)
  6. ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021. 
  7. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 10. 2015. 
  8. ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 10. 2015. 

Литература

уреди
  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе

уреди