Отворите главни мени
Црква Светог Димитрија у Великом Трнову.
Четворојеванђеље цара Ивана Александра.

Трновска школа је термин који означава културноисторијски период у Бугарској за време Другог царства (1185–1396). Школа је тесно повезана са успоном и падом Бугарске.

Иако је Друго бугарско царство било потресено ратовима, устанцима, узурпацијама властољубивих феудалних господара, архитектура, уметност и књижевност, музика и духовни живот бележили су развој. Рестаурацијом Бугарског царства 1185. византијски утицај на бугарску уметност је престао, а уметност Првог бугарског царства настављена. Трновска уметничка школа развијала се не само у дворским школама око нове престонице Царства - Трнова, чије име носи. Битна одлика која Трновску школу чини различитом од византијске уметности јесте богатство декоративних тенденција.

Падом Видина после победе Турака у Никопољској бици 1396. пало је Друго бугарско царство а са њом и његова уметност. Културна достигнућа која су у 14. веку била видљива у свим областима људског стваралаштва, допринела су бугарском уделу европске цивилизације.

ИсторијаУреди

 
Бугарска под Иваном Асеном.

Средином 12. века бугарски цареви су васпоставили политичку и војну моћ, која им је на културном пољу омогућила градњу бројних цркава, манастира и дворова широм Царства. Трново је у средњем веку важило за једно од најзначајнијих ходочасних места на Балканском полуострву. За савременике Трново у исто време било Јерусалим, Рим и Константинопољ. Бројне реликвије светаца, међу којима светог Саве, светог Димитрија Солунског, свете Петке, светог Ивана Рилског биле су похрањене овде, у грађевинама подигнутим специјално у ту сврху. У 13. и 14. веку врхунац су достигли и сликарство и украшавање књига. Њихови представници прекорачили су правила традиционалног иконописања.

Надирањем Осланлија бугарски писари, архитекте, сликари и грађевинари склонили су се из Трнова, Видина, Добруџе у околне земље (Србију, Влашку, Молдавску, Трансилванију и Русију) и извршили знатан утицај на њихов културни развој (нпр. Константин Филозоф код Срба). Само неколико ремек дела (грађевина, икона, рукописа) из периода процвата бугарске културе преживело је вишевековну владавину Османлија. Многа од њих налазе се изван Бугарске.

ЛитератураУреди

  • Assen Cilingirov: Die Kunst des christlichen Mittelalters in Bulgarien : 4. bis 18. Jh. ; Architektur, Malerei, Plastik, Kunsthandwerk. Beck. München: 1979. ISBN 978-3-406-05724-3.
  • Gerhard Ecker: Bulgarien. Kunstdenkmäler aus vier Jahrtausenden von den Thrakern bis zur Gegenwart. DuMont Buchverlag, Köln 1984.
  • Gerald Knaus: Bulgarien. Beck, München 1997, S. 53.
  • Vera P. Mutafchieva: Bulgarien. Ein Abriss. Verlagshaus Anubis, Sofia. 1999. ISBN 978-954-426-195-5.
  • Hans-Joachim Härtel, Roland Schönfeld: Friedrich Puste Verlag, Regensburg. 1998. ISBN 978-3-7917-1540-7. стр. 64-67..

О архитектуриУреди

  • Aleksandar Popow, Jordan Aleksiew: Царстващият град Търновград. Археологически проучвания. Наука и изкуство, София 1985.
  • Маргарита Коева: 2000 години християнство. Православни храмове по българските земи (XV - средата на ХХ в.), Акад. изд. проф. Марин Дринов, 2002
  • Reinhardt Hootz: Kunstdenkmäler in Bulgarien. Ein Bildhandbuch. Deutscher Kunstverlag. München: 1983. ISBN 978-3-422-00383-5.
  • Nikolaj Owtscharow: Tarnovgrad - die zweite Weltstadt nach Konstantinopel. In: Geschichte Bulgariens. Kurzer Abriss. Lettera Verlag, Plowdiw. 2006. ISBN 978-954-516-584-9.

Додатна литератураУреди

  • Донка Петканова: Старобългарска литература IX-XVIII век Унив. изд. Климент Охридски 1992.
  • Gerhard Podskalsky: Theologische Literatur des Mittelalters in Bulgarien und Serbien 815-1459. Beck. München: 2000. ISBN 978-3-406-45024-2.
  • Konstantin Manasses: Die slavische Manasses-Chronik. nach der Ausg. von Joan Bogdan / mit e. Einl. von Johann Schröpfer. Fink, München 1966.
  • Иван Дуйчев, Летописта на Константин Манаси. Фототипно издание на Ватиканския препис на среднобългарския превод, София 1963.
  • Пеньо Русев : Естетика и майсторство на писателите от Евтимиевата книжовна школа. BAN, Sofia 1983.
  • Емил Георгиев: Литературата на Втората българска държава.