Тровање бунара

Тровање бунара је ретотичка тактика превентивног представљања неповољних информација о противнику, с намером да се дискредитује или исмева све што се он припрема да каже. Тровање бунара представља коришћење логичке грешке аргумент против човека.

Термин у овом контексту је први користио енглески кардинал Џон Хенри Њуман у свом делу Apologia Pro Vita Sua (1864) у ком је бранио своје религијске ставове. Термин вуче корене још од античких времена када је тровање бунара била ратна пракса.

Ова логичка грешка има следећи облик:

  • Излагање неповољних информација о противнику, без обзира на то да ли су информације истините или лажне и да ли су релеватне или нису.
  • Следи имплицитни закључак да се том противнику не може веровати.

Поткатегорија овог олика је преписивање неповољних атрибуција свим будућим потенцијалним противницима са циљем да се унапред обесхрабри било каква дебата или критика изнесених тврдњи.

У овом случају има следећи облик:

  • Излагање неповољних дефиниција, биле оне истините или не, које спречавају неслагање или намећу афирмативну позицију.
  • Све тврдње које се у старту не слажу са изнесеним дефиницијама аутоматски се одбацују.

Овакво резоновање је погрешно. Говорник који наводи неповољне информације и дефиниције - а оне немају никакве везе с аргументом који ће противник изнети - нада се да се публика a priori неће сложити с његовим противником и да ће одбити све његове тврдње.

ПримериУреди

  • То је мој став о финансирању система јавног образовања и свако ко се не слаже са мном мрзи децу.

Свако ко се усуди да покуша да докаже зашто став није тачан ризикује да буде окарактерисан као да мрзи децу, иако то нема никакве везе са датим аргументом.

ЛитератураУреди

  • Стојадиновић, Предраг (2014). 50 Логичких грешака за које треба да знате. Смедерево: Хеликс. стр. 60—61. ISBN 978-86-86059-45-1.