Википедија

Тровање шкољкама са дијарејом

Тровања шкољкама са дијарејом (акроним DSP од енг. Diarrheal shellfish poisoning) у већина случајева је резултат конзумирања храном токсичних шкољкаша као што су дагње. Овај синдром је једна од познатих интоксикација узрокованих морским биотоксинима који не само да угрожава здравље отрованих већ изазива и велику забринутост у индустрији шкољкаша, због обустављања активности сакупљања дагњи и других шкољака.

Тровања шкољкама са дијарејом
Специјалностиургентна медицина
Симптомимучнине, повраћање, дијареје и болова у стомаку
Трајањеод 30 минута до неколико сати, а потпуни опоравак у року од 3 дана.
Лечењесимптоматско и подржавајуће

Епидемиологија уреди

Ова врста тровања је пријављене у Европи, Азији, Северној Америци, Јужној Африци, Аустралији и Новом Зеланду.[1]

Вале П. (2012) известио је да је контаминација португалских шкољкаша токсинима узрочницима појава тровања шкољкама са дијарејом која се понавља сваке године, настаје под утицајем метеоролошких параметара који непосредно утичу на цветање узрочника, токсичних микроалги, које припадају роду Dinophysis.[2]

Етиопатогенеза уреди

Тровања шкољкама са дијарејом је благо тровање. Чини се да је главни узрочник окадаична киселина (иако су умешани и други), коју производе динофлагелати (микроалге) које уносе шкољке које се хране филтратом (нпр остриге, дагње, шкољке) које концентришу токсин и потом се конзумирају.

Акумулација токсина у било којој врсти шкољки је још увек мало позната. Ове токсине производе динофлагелати који припадају родовима Dinophysis и Prorocentrum, чак и ако се први род сматра главним извором, док су врсте Prorocentrum недоступне за дагње које се хране суспензијом.[3] Међу организме који стварају ове токсине су следећи морски динофлагелати:

  • Dinophysis acuta, D. caudate, D. fortii, D. norvegica, D. mitra, D. rotundata, D. sacculus, D. fortii, D. miles, D. norvegica, tripos,
  • Prorocentrum lima, P. arenarium, P. belizeanum, P. cassubicum, P. concavum, P. faustiae, P. hoffmannianum, P. maculosum,
  • Protoceratium reticulatum,
  • Coolia sp.,
  • Protoperidium oceanicum, P. pellucidum,
  • Phalacroma rotundatum.
 
Окадаинска киселина

Токсини код тровања шкољкама са дијарејеом су полиетарска једињења са карактеристичним хемијским структурама груписана у четири структурне класе:[4]

  •  
    Јесотоксин
    окадаинска киселина (okadaic acid (OA)) сложени дериват C 38 масне киселине њени деривати (динофизистоксин или dinophysistoxin or DTX);
  • пектенотоксин (pectenotoxin (PTX));
  •  
    Азаспирацид
    азаспирацид (azaspiracid (AZA)).

Међу осталим поменутим класама, прво се веровало да су пектенотоксин и јесотоксин релевантни у овом синдрому због њиховог заједничког појављивања у шкољкама са окадаинском киселином, али нису умешани у људске болести,[5] док азаспирацид изазива облик тровања који карактеришу мучнина, повраћање, дијареја и грчеви у стомаку.

Што се тиче токсина из групе липофилне окадаинске киселине, која је снажан инхибитор протеин фосфатаза 1 и 2А у ћелијама сисара. Изазива дијареју инхибирајући протеине који контролишу излучивање натријума у ћелијама ​​црева. Како су растворљиви у мастима они лако пролазе кроз ћелијску мембрану одређујући инхибицију серин и треонин фосфо-протеин фосфатаза.[6]

Пектенотоксини су циклични полиетри морског порекла и PTX-2 је главни токсин те групе. Они су повезани са случајевима дијареје и другим симптома сличним онима изазваним окадаинском киселином и њеним дериватима.[7] Они ометају актин у цитоскелету и могу изазвати заустављање ћелијског циклуса и смрт ћелије.[8]

Јесотоксин и његови аналози су полиетерски токсини који производе динофлагелати Protoceratium reticulatum, Lingulodinium polyedrum и Gonyaulax spinifera. Чак и ако су повезани са ДСП групом, они не изазивају дијареју или инхибицију протеинских фосфатаза.[9] и њихови симптоми су још увек непознати код људи.[10] Може изазвати двоструко повећање калцијума у ​​неуронима малог мозга. Изазива и моторичку дискординацију због кортикалних промена у малом мозгу.

Азаспирациди су полиетарски токсини који садрже азот који се састоје од јединственог спиралног прстена који садржи хетероциклични амин и део алифатичне карбоксилне киселине. Чак и ако је идентификован 21 различит аналог, АЗА1, АЗА2 и АЗА3 су најважнији у зависности од појаве и токсичности.[6]

Клиничка слика уреди

Симптоми узроковани ОА групом који су углавном благи укључују:

  • дијареју или пролив који је доминантан симптом који се јавља у 92% случајева,
  • мучнину у 80% случајева,
  • повраћање у 79% случајева,
  • бол у стомаку у 53% случајева,
  • грозницу у 10% случајева.[11]

Симптоми почињу након 30 минута и трају до неколико сати након конзумирања контаминираних шкољки. Потпуним опоравком настаје у року од 3 дана.[12]

Терапија уреди

Лечење је симптоматско и подржавајуће. Нису пријављени случајеви смрти код тровања шкољкама са дијарејом.

Превенција уреди

Прекид продаје дагњи ​​и рано јавно објављивање појаве тровања шкољкама веома су ефикасне мер у контроли избијања тровање шкољкама са дијарејом. ( Цхен ет ал., 2013 ).

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ Lee TC, Fong FL, Ho KC, Lee FW. The Mechanism of Diarrhetic Shellfish Poisoning Toxin Production in Prorocentrum spp.: Physiological and Molecular Perspectives. Toxins (Basel). 2016 Sep 22. 8 (10):[Medline]. [Full Text].
  2. ^ Vale P. (2012). Two simple models for accounting mussel contamination with diarrhoetic shellfish poisoning toxins at Aveiro lagoon: control by rainfall and atmospheric forcing. Estuar. Coast. Shelf Sci. 98 94–100. 10.1016/j.ecss.2011.12.007
  3. ^ Nielsen L. T., Hansen P. J., Krock B., Vismann B. (2016). Accumulation, transformation and breakdown of DSP toxins from the toxic dinoflagellate Dinophysis acuta in blue mussels, Mytilus edulis. Toxicon 117 84–93.
  4. ^ Berti M., Milandri A. (2014). “Le biotossine marine,” in Igiene Degli Alimenti eds Schirone M., Visciano P. (Bologna: Edagricole; ) 163–198. [
  5. ^ Li A., Ma J., Cao J., McCarron P. (2012). Toxins in mussels (Mytilus galloprovincialis) associated with diarrhetic shellfish poisoning episodes in Cina. Toxicon 60 420–425. 10.1016/j.toxicon.2012.04.339
  6. ^ а б EFSA (2008a). Scientific Opinion of the Panel on Contaminants in the Food Chain on a request from the European Commission on Marine Biotoxins in Shellfish – Okadaic acid and analogues. EFSA J. 589 1–62.
  7. ^ Poletti R., Milandri A., Pompei M. (2003). Algal biotoxins of marine origin: new indications from the European Union. Vet. Res. Commun. 27 173–182. 10.1023/B:VERC.0000014136.98850.b1
  8. ^ Espiña B., Louzao M. C., Ares I. R., Cagide E., Vieytes M. R., Vega F. V., et al. (2008). Cytoskeletal toxicity of pectenotoxins in hepatic cells. Br. J. Pharmacol. 155 934–944. 10.1038/bjp.2008.323
  9. ^ Paz B., Daranas A. H., Norte M., Riobó P., Franco J. M., Fernández J. J. (2008). Yessotoxins, a group of marine polyether toxins: an overview. Mar. Drugs 6 73–102. 10.3390/md20080005
  10. ^ Visciano P., Schirone M., Tofalo R., Berti M., Luciani M., Ferri N., et al. (2013). Detection of yessotoxin by three different methods in Mytilus galloprovincialis of Adriatic Sea, Italy. Chemosphere 90 1077–1082. 10.1016/j.chemosphere.2012.09.012
  11. ^ „Harmful Algal Blooms” (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-11. 
  12. ^ Trainer V. L., Moore L., Bill B. D., Adams N. G., Harrington N., Borchert J., et al. (2013). Diarrhetic shellfish toxins and other lipophilic toxins of human health concern in Washington State. Mar. Drugs 11 1815–1835. 10.3390/md11061815

Литература уреди

  • Chan TY. Ciguatera fish poisoning in East Asia and Southeast Asia. Mar Drugs. 2015 Jun 2;13(6):3466–78.
  • Friedman MA, Fleming LE, Fernandez M et al. Ciguatera fish poisoning: treatment, prevention and management. Mar Drugs. 2008;6:456–79.
  • Hungerford JM. Scombroid poisoning: a review. Toxicon. 2010 Aug 15;56(2):231–43.
  • Isbister GK, Kiernan MC. Neurotoxic marine poisoning. Lancet Neurol. 2005 Apr;4(4):219–28.
  • Palafox NA, Buenoconsejo-Lum LE. Ciguatera fish poisoning: review of clinical manifestations. J Toxicol Toxin Rev. 2001 May;20(2):141–60.
  • Schnorf H, Taurarii M, Cundy T. Ciguatera fish poisoning: a double-blind randomized trial of mannitol therapy. Neurology. 2002 Mar 26;58(6):873–80.
  • Sobel J, Painter J. Illnesses caused by marine toxins. Clin Infect Dis. 2005 Nov 1;41(9):1290–6.

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тровање_шкољкама_са_дијарејом&oldid=27442143”