Отворите главни мени

Троцкизам је назив за марксистичку теорију према тумачењу руског револуционара Лава Троцкога, која је по њему добила име. Троцки је себе сматрао ортодоксним марксистом и бољшевиком-лењинистом, те је подржавао успоставу авангардне партије радничке класе. Његови су се политички ставови значајно разликовали од стаљинистичких, пре свега у инсистирању на перманентној револуцији насупрот концепту социјализма у једној земљи, за којег је сматрао да представља одступање од пролетерског интернационализма, као и у веровању да аутентична диктатура пролетаријата мора да се темељи на самоеманципацији радничке класе и масовној демократији, а насупрот јачању никоме одговорне бирократије која се развила у СССР-у после Лењинове смрти.[1][2]

Троцки, који је за време руске револуције био идеолошки и лично близак Лењину, играо је важну улогу у тим догађајима, па се понекад назива су-вођом револуције.[3] Своје виђење званичне марксистичко-лењинистичке идеологије је почео да формулише 1920-их након Лењинове смрти, али је због тога дошао у сукоб с другим партијским и револуционарним вођама, од којих је најјачи постао Стаљин. Ти су сукоби своју ескалацију добили када је Троцки избачен из КПСС, а његови ставови званично забрањени у СССР-у. Троцки је отишао у егзил, али је захваљујући угледу стеченом у револуцији и грађанском рату задржао део следбеника, поготово у иностранству, где је понекад долазило до раскола комунистичких партија на правоверне стаљинистичке и троцкистичке фракције.

Потоње су од 1938. године почеле да се организују у Четврту интернационалу; у међувремену је раскол између троцкиста и стаљиниста добио и своју насилну компоненту. Троцки је у СССР-у проглашен народним непријатељем, а наводна троцкистичка субверзија је 1936. године постала поводом за Велику чистку, као и крвави обрачун про-совјетских власти шпанске Републике са троцкистичким револуционарима из странке ПОУМ који је значајно допринео њеном поразу у грађанском рату. Убиство Лава Троцког 1940. године, као и Други светски рат су довели до маргинализације Четврте интернационале, и њеном распаду на неколико супротстављених група.

Иако је троцкизам дуго времена био маргинализован, са временом су поновно почеле да се појављују релативно значајне троцкистичке групе и покрети, пре свега крајем 1960-их у оквиру радикалних покрета тзв. Нове левице, а после завршетка Хладног рата је троцкизам код многих радикалних левичара преузео место компромитоване и одбачене комунистичке идеологије совјетског типа.

ИзвориУреди

  1. ^ cf for instance, Trotsky, Leon, The Permanent Revolution (1928) and Results and Prospects (1906), New Park Publications, London, (1962)
  2. ^ What is Trotskyism (1973) Ernest Mandel
  3. ^ Lenin and Trotsky were "co-leaders" of the 1917 Russian Revolution: http://www.icl-fi.org/english/wv/archives/oldsite/2004/RCP-823.htm

Види јошУреди

Додатна литератураУреди

  • Alex Callinicos. Trotskyism (Concepts in Social Thought) University of Minnesota Press, 1990.
  • Belden Fields. Trotskyism and Maoism: Theory and Practice in France and the United States Praeger Publishers, 1989.
  • Alfred Rosmer. Trotsky and the Origins of Trotskyism. Republished by Francis Boutle Publishers, now out of print.
  • Cliff Slaughter. Trotskyism Versus Revisionism: A Documentary History (multivolume work, now out of print).
  • David North In Defense of Leon Trotsky, Mehring Books, 2010.

Спољашње везеУреди