Трошарина (Београд)
Трошарина је насеље у београдској општини Вождовац.[1]
Трошарина | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Град | Београд |
| Општина | Вождовац |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 45′ 42″ С; 20° 29′ 00″ И / 44.761570° С; 20.483206° И |
  Трошарина Трошарина на карти Града Београда | |
Карактеристике уреди
Трошарина се налази на раскрсници улица Булевар ослобођења, Кружни пут Вождовачки, Војводе Степе и Црнотравска. Некада је била посебан пункт на коме се наплаћивала такса за улаз у град. Поред робе, на трошаринама контролисали су се и људи, јер није могао свако да уђе град. Посебно се обраћала пажња о особинама и сумњивој прошлости и онима који би својим понашањем и изгледом могли да наруше безбедност и углед престонице.[2]
У 19. веку на Трошарину се наплаћивао трошарина (порез за робу која је улазила у српску престоницу. Ту се се куповала и дрва по чему је ово насеље добило име[тражи се извор]. Подручје је полустамбеног типа и индустријске средине. Оно је обухватало и војну касарну „Степа Степановић“, на чијем месту је фебруара 2011. године започела изградња истоименог стамбено-пословног насеља, за око 13.000 становника.[3][4]
Према грађевинским плановима градских власти о изградњи саобраћајне и канализационе мреже, станова, обданишта, као и реконструкције путева, школа и домова здравља, потез од Славије до Трошарине би у народном периоду требало да буде једно од највећих градилишта у Београду.[5] Предвиђена је и изградња великог трговинско-пословног центра на пет хектара између улица Војводе Степе и Барањске. Центар под називом „Трошарина“ требало би да се простире на око 70.000 m². на три подземна нивоа и око 38.000 m² за гараже,[6] са енергетски ефикасним термотехничким системом.[7]
Саобраћај уреди
Простор служи као полазна тачка за неколико аутобуских линија ГСП-а: сезонска линија 400 (Вождовац—врх Авале).[8][9] , 401 (Вождовац—Пиносава)[10], 402 (Вождовац—Бели Поток)[11], 403 (Вождовац—Зуце), 405 (Вождовац—Глумчево брдо)[12], 407 (Вождовац-Бела Река)[13], 408 (Вождовац—Раља/друмине) и 503 (Вождовац—Ресник/Железничка станица)[14]
Извор уреди
- ^ „Стратегија одрживог развоја ГО Вождовац” (PDF). vozdovac.rs. Београд. 2010. Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 12. 2013. г. Приступљено 20. 9. 2013.
- ^ Рајко Недић (3. 12. 2009). „Да бар знамо на кога трошимо”. unijasprs.org.rs. Унија синдиката просветних радника Србије. Архивирано из оригинала 21. 09. 2013. г. Приступљено 20. 9. 2013.
- ^ Маја Керановић (20. 1. 2011). „Уместо касарне код београдске Трошарине ниче насеље за 13.000 људи”. blic.rs. Блиц. Приступљено 20. 9. 2013.
- ^ „Саопштење за медије”. gds.co.rs. Грађевинска дирекција Србије. 2011. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 20. 9. 2013.
- ^ „Београд је велико градилиште”. http://glassrbije.org/. Београд: Међународни радио Србија. 2013. Архивирано из оригинала 2. 7. 2013. г. Приступљено 20. 9. 2013. Спољашња веза у
|work=(помоћ) - ^ Д. М. (22. 5. 2010). „„Трошарина” четврти шопинг мол”. politika.rs. Политика. Приступљено 20. 9. 2013.
- ^ „41. конгрес и изложба о КГХ — У знаку одрживог развоја” (PDF). kgh-kongres.org. КГХ друштво. 30. 11. — 3. 12 2010. стр. 16. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 9. 2013. г. Приступљено 20. 9. 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=, |year= / |date= mismatch(помоћ) - ^ „Од 1. маја делимично се мења траса линије 49 и уводи сезонска линија 400”. beograd.rs. Град Београд — служба за информисање. 1. 5. 2013. Приступљено 21. 9. 2013.
- ^ „Линија 400”. gsp.rs. ГСП Београд. Архивирано из оригинала 21. 9. 2013. г. Приступљено 21. 9. 2013.
- ^ „Линија 401”. gsp.rs. ГСП Београд. Архивирано из оригинала 6. 6. 2012. г. Приступљено 21. 9. 2013.
- ^ „Линија 402”. gsp.rs. ГСП Београд. Архивирано из оригинала 6. 6. 2012. г. Приступљено 21. 9. 2013.
- ^ „Линија 403”. gsp.rs. ГСП Београд. Архивирано из оригинала 6. 6. 2012. г. Приступљено 21. 9. 2013.
- ^ „Линија 407”. gsp.rs. ГСП Београд. Архивирано из оригинала 6. 6. 2012. г. Приступљено 21. 9. 2013.
- ^ „Линија 408”. gsp.rs. ГСП Београд. Архивирано из оригинала 6. 6. 2012. г. Приступљено 21. 9. 2013.
