Трстењак рогожар

Трстењак рогожар (лат. Acrocephalus schoenobaenus) је птица селица из реда птица певачица која живи у тршћацима језера, река и мочвара.

Трстењак рогожар
Acrocephalus schoenobaenus 1 (Marek Szczepanek).jpg
Трстењак рогожар
Пев мужјака Трстрнјака рогожара
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
A. schoenobaenus
Биномно име
Acrocephalus schoenobaenus
Синоними

Motacilla schoenobaenus Linnaeus, 1758

ОписУреди

Дужина тела јој је од 11 до 13 cm. Птица је смеђе боје са црним штрафтама по горнјем делу тела. Чело и потиљак су црно обојени са благим светлим штрафтама а обрва је беле боје. Груди су светло крем боје и у зависности од годишњег доба могу бити благо прошарана танким тамносмеђим пругама. Код ове врсте не постоји разлика између полова. Пева чеврљајући без одрђене мелодије и имитира друге врсте рода Acrocephalus.[2]

Распрострањење и стаништеУреди

Гнезди се у централно, источној и северној Европи, као и у деловима западне и јужне Евреопе, и у западном делу северне и централне Азије, деловима Блиског Истока. Зиму проводи у субсахарској Африци. Станиште му представљају тршћаци прошарани жбунастом вегетацијом, који се налазе близу воде. Неке од интересантних држава где су налажене током лутања су: Џибути, Фарска острва, Гибралтар, Исланд, Лихтенштајн и Сејшели.[1] [3]

БиологијаУреди

Мужјаци заузимају територије које обележавају певањем и упарију се са једном, а неретко и са две женке. Гнездо гради у тршћацима близу земље ретко изнад воде. Облика је шолје и састоји се од спољашнјег грубог и унутрашнјег меког дела. Спољашњи део је повезан са 2-3 стабла трске и изграђено је од траве, лишћа трске и неретко паучине. Унутрашњи део је изграђен од финих власи траве, маховине, животинјске длаке и перја. Гнежђење започиње почетком априла. Храни се инсектима и њиховим ларвама, пужићима и осталим безкичмењацима.[1]

Трстењак рогожар у СрбијиУреди

У прошлости врло честа и распрострањена врста по барама и ритовима. Почетком 21. века гнезди се у свим регионима Србије. Популација се процењује као стабилна и броји 14.800-20.700 гнездећих парова.На подручју Војводине налази се више од 65% националне популације, неких 11.000- 13.500 Гнездећих парова. Ван периода гнежђења, на сеоби, бележен је широм земље. [4][5]

Мужјак трстењака рогожара пева са врха трске.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Acrocephalus schoenobaenus
  2. ^ Killian Mullerney, Lars Svensson, Dan Zetterström, Peter J. Grant: Collins Bird Guide The Most Complete Guide To the Birds of Britain and Europe. HarperCollins, London, 2009
  3. ^ BioRas - Biološka Raznovrsnost Srbije
  4. ^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
  5. ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди