Трумаи
Трумаи су један од староседелачких народа Бразила, који насељава „Староседелачки парк Шингу” у бразилској држави Мато Гросо.[2] Пре више од два века били су много бројнији него данас, али им је у 19. и 20. веку број драстично смањен, па их је до 1953. преостало само 25. У наредним годинама трумајско становништво се значајно увећало и до 2014. достигло је број од 258.[1]
| Укупна популација | |
|---|---|
| 258 (2014)[1] | |
| Региони са значајном популацијом | |
| Бразил (Мато Гросо) | |
| Језици | |
| трумајски[2] |
Историја уреди
Трумаи су један од последњих народа који је населио горњи ток реке Шингу, а населили су га тек у 19. веку.[1] Дошли су из области која се налази између река Шингу и Арагваја, а ову сеобу изазвао је напад неименованог непријатељског народа.[3] Дуго су насељавали 4 села на територији Староседелачког парка Шингу, то су Тера Прета, Боа Ешперанса, Штајнен и Тера Нова. Сва четири села су се налазила на пола пута између постаја Леонардо Вилас-Боас и Диауарум, у којима такође живи неколико породица. Данас живе у три села Боа Ешперанса, Штајнен и Трес Лагоас.
Трумаи су један од народа који је укључен у стандардни крос-културни узорак.
Сматра се да су они донели ритуал јавари („хопеп” на трумајском језику), који је, заједно са ритуалом кваруп, један од најзначајнијих фестивала у културном комплексу горњег Шингуа.[4]
Популација уреди
Пре више од два века били су веома бројни, а до средине 20. века им је због сукоба са Бразилцима (португалског порекла), другим староседеоцима и због ширења заразних болести на које нису имали природни имунитет број смањен на само 25 особа 1953. Од те године до 2014. трумајско становништво се значајно увећало и достигло је број од 258.[1]
| Година | Бројно стање становништва |
|---|---|
| 1938. | 43 |
| 1953. | 25 |
| 1966. | 26 |
| 1995. | 78 |
| 2002. | 120 |
| 2006. | 147 |
| 2014. | 258 |
Култура уреди
Трумаи се претежно баве земљорадњом, а углавном узгајају маниоку, паприке и пасуљ.[2]
Језик уреди
Трумајски језик није блиско сродан ни једном другом језику, те се сматра језичким изолатом.[2] Озбиљно је угрожен, јер га већина трумајске деце неупотребљава као матерњи језик, већ говоре португалским или језицима других староседелаца аветским и сујским.
Референце уреди
- ^ а б в г „Trumai”. Povos Indígenas no Brasil - pib.socioambiental.org. Приступљено 11. 7. 2019.
- ^ а б в г „Trumai”. Ethnologue. Приступљено 11. 7. 2019.
- ^ Socioambiental history page
- ^ Almanaque Socioambiental Parque Indígena do Xingu 50 anos (PDF) (на језику: Portuguese). São Paulo: Instituto Socioambiental. 2011. ISBN 978-85-85994-84-6. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 07. 2020. г. Приступљено 11. 07. 2019.
Литература уреди
- Guirardello-Damian R.; Trumai K.; Trumai T. (2017). „Trumai”. Ур.: Stenzel K. & Franchetto B. On this and other worlds: Voices from Amazonia (pdf). Berlin: Language Science Press. стр. 163—185. ISBN 978-3-96110-018-7. doi:10.5281/zenodo.1008781
.
