Отворите главни мени

Тува или Тива (рус. Тува или Тыва, тув. Тыва), званично Република Тува или Тива, (рус. Республика Тува или Тыва[1][2], тув. Тыва Республика) је конститутивни субјект Руске Федерације[3] са статусом аутономне републике на простору јужног Сибира.Главни град републике је град Кизил.

Република Тува
Республика Тува или Тыва
Тыва Республика
Застава Туве
Застава
Грб Туве
Грб
Tuvans Horse riding.jpg
Химна:
Ја сам Тувин
Држава Русија
Федерални округСибирски
Главни градКизил
Површина168.600 km2
Становништво2014.
 — број ст.311.637
 — густина ст.1,85 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима
Tuva republic map.png

ЕтимологијаУреди

Република је добила име по титуларном народу Тувинцима који су и најбројнији народ у овој републици. Тувинци су народ туркијског порекла, традиционално будистичке вероисповести.

Првобитни народ који је насељавао ову територију познат је као Урјанхајци, које су Монголи звали Шумски људи. Временом је дошло до мешања овог народа са јужним туркијским народима и настао је тувински народ. Тувинци себе називају Тива (Тыва), а тако називају и своју матичну републику. Након проведеног референдума, од 2001. године у Русији су равноправна оба назива.[1][2]

ИсторијаУреди

НезависностУреди

Тува је била под влашћу кинеске Ћинг династије од 1758. до 1914. године (пре овога била је део разних монголских и туркијских каната).

У Кини 1911. године избија Синхајска револуција, са циљем да избаци династичну власт из тадашње Кине. Са тим циљем се појављује и тувински национализам, кога је подржавало Руско царство. Руски цар Николај II шаље војску у Туву 1912. године, а већ 1914. године Тува проглашава независност под називом Урјанкајска Република. Ипак, проглашена независност је кратко трајала и Тува се убрзо прикључује Русији као њен протекторат под назвом Урјанкајски крај. Руси подижу гладни град нове покрајине, назван Бјелоцарск.

КомунизамУреди

Године 1917. почиње грађански рат у Русији, а 1920. Црвена армија улази у Туву. Следеће године, тувински комунисти проглашавају Народну Републику Туву, коју је једино признавао Совјетски Савез. Иако је била комунистичка земља, будизам је проглашен као званична религија. Такође се радило и на смањивању руског утицаја, тако што се регулисала имиграција из Совјетског Савеза и ојачавали односи са новонасталом НР Монголијом. Ово су Совјети спречили тиме што су 1930. сменили власт у Туви са бољшевицима оданим Совјетском Савезу, који су убили или протерали 1/3 партије. Године 1944, Тува својевољно постаје део Совјетског Савеза, због чега је и дан данас део Руске Федерације.

Име главног града промењено је 1918. из Бјелоцарск у Хем-Белдир, а 1926. у данашње име.[4]

СтановништвоУреди

ПопулацијаУреди

Кретање броја становника
1989.2002.2010.
309.129305.510307.930

Етничка поделаУреди

Најбројнији народ у Туви су Тувинци, који чине 82% популације. Одмах иза су Руси са 16,3% популације. Постоје и остале етничке групе, углавном номадског порекла, али ниједна не прелази 0,5% целокупне популације.

Виталне статистикеУреди

2016. популација Туве повећала је се за 3,4‰. Просечан животни век је поприлично низак; мушкарци живе 59, а жене 73 године.

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди