Отворите главни мени

Аутономна Покрајина Војводина је аутономна покрајина у Србији, која се налази на северном делу државе, у Панонској низији Централне Европе. Нови Сад је највећи град и административни центар Војводине, и други по величини град у Србији.[1] Војводина има преко 1,93 милиона становника (отприлике 21,56 % становништва Србије). Војводина има мултиетнички и мултикултурални идентитет,[2] са већим бројем механизама за промоцију мањинских права; постоји више од 26 етничких група у овој покрајини,[3][4] која има шест званичних језика.[5][6]

Већи део Војводине је равница, али има неколико планинских области, као што су Фрушка Гора, Вршачке планине, Тителски брег и Загајичка брда, као и песковитих подручја, као што су Делиблатска пешчара (са надимком „Европска Сахара") и Суботичка пешчара.

Такође има пуно водених површина у Војводини, укључујући реке, језера, баре и вештачке канале који се користе за пољопривредну производњу и водени саобраћај (најпознатији од њих је Канал Дунав-Тиса-Дунав). Главне реке у овом пределу су Дунав, Сава, Тиса, Бегеј, Тамиш, Караш, Босут итд, док су главна језера и баре Палићко језеро, Лудошко језеро, Лединачко језеро, Русанда и Обедска бара.

Лов и риболовУреди

 
Фрушка Гора – поглед са југа
 
Дунав у близини Футога

Ловишта у Војводини укључују пољопривредна земљишта и шуме. Главна пољопривредна ловишта у Војводини су смештена у близин Бечеја, Сенте, Кањиже, Новог Кнежевца, Ечке, Новог Милошева, Падеја, Кикинде, Аде и Сомбора. Главна шумска ловишта су у Посавини, Подунављу, на Фрушкој Гори, Вршачким планинама и у Делиблатској и Суботичкој пешчари. Животиње које се лове укључују зечеве, јелене, различите врсте птица, дивљих свиња, муфлона итд.

Главна риболовишта у Војводини су на Дунаву, код Апатина, Сомбора, Бачке Паланке и Новог Сада, на Сави код Сремској Митровици, на Босуту код Шида, на Обедској бари у Срему, на Палићком језеру у Бачкој, на Каналу Дунав-Тиса-Дунав, на Тиси и Тамишу, као и на језерима и каналима у јужном Банату, у близини Беле Цркве и Ковина.

ФестивалиУреди

Фестивали хранеУреди

Неки од главних фестивала хране у Војводини укључују следеће:

  • Бостанијада (фестивал лубенице) у Шашинцима (одржава се у августу)
  • Бостанијада (фестивал лубенице) у Ривици (одржава се у августу)
  • Бостанијада (фестивал лубенице) у Силбашу (одржава се у јулу)
  • Пилећи фестивал у Житишту (одржава се у септембру)
  • Гулашијада (фестивал гулаша) у Дебељачи (одржава се у мају)

Фестивали пићаУреди

 
Римски цар Проб (276–282) „отац“ производње вина у Војводини

Производња вина у Војводини има врло дугу традицију. Почела је са римским царем Пробом (276–282), који је рођен у Сирмијуму (модерна Сремска Митровица у Војводини) и који је засадио прве биљке Vitis vinifera на Фрушкој Гори.

Неки од главних фестивала вина у Војводини укључују следеће:

  • Дани вина у Малом Иђошу (одржава се у фебруару)
  • Дани винара и виноградара – Свети Винко у Суботици (одржава се у јануару)
  • Дани винара и виноградара – Свети Трифун у Суботици (одржава се у фебруару)
  • Дани бербе грожђа у Вршцу (одржава се у септембру)
  • Грожђебал у Сремским Карловцима (одржава се у септембру)
  • Дани вина у Ривици, почетком године[7]

Културно наслеђеУреди

Српски православни манастириУреди

 
Мапа са манастирима Српске Православне Цркве у Војводини
  • Беочин – Време оснивања је непознато. Први пут се спомиње у турским списима из 1566/1567. године.
  • Бешеново – Према легенди, манастир Бенешево је основа српски краљ Драгутин крајем 13. века. Најранији историјски запис о овом манастиру је из 1545. године.
  • Велика Ремета – Традиционално, оснивање овог манастира везано је за краља Драгутина. Најранији историјски запис о овом манастиру је из 1562. године.
  • Врдник-Раваница – Тачно време оснивања није познато. Записи сугеришу да је црква изграђена за време Митрополита Серафима, у другој половини 16. века.
  • Гргетег – Према традицији, овај манстир је основао Змај Огњени Вук (деспот Вук Гргуревић) 1471. године. Најранији историјски записи о овом манастиру су из 1545/1546. године.
  • Дивша – Верује се да је овај манастир основао деспот Јован Бранковић крајем 15. века. Најранији историјски записи о овом манастиру су из друге половине 16. века.
  • Јазак – Овај манастир је основан 1736. године.
  • Крушедол – Овај манастир су основали епископ Максим (деспот Ђорђе Бранковић) и његова мајка Ангелина између 1509. и 1516. године.
  • Кувеждин – Традиционално, оснивање се приписује Стефану Штиљановићу. Први поуздани извори у вези са њим су из 1566/1569. године.
  • Мала Ремета – Оснивање се традиционално приписује српском краљу Драгутину. Најранији историјски извори о овом манастиру су из средине 16. века.
  • Ново Хопово – Према традицији, манастир су изградили деспоти из породице Бранковића. Прво поуздано спомињање манастира је из 1641. године.
  • Привина Глава – Према легендама, манастир Привина Глава је основао човек под именом Прива, у 12. веку. Најранији историјски записи о овом манастиру су из 1566/1567. године.
  • Петковица – Према традицији, основала га је удовица Стефана Штиљановића, деспотица Јелена. Најранији историјски записи о овом манастиру су из 1566/1567. године.
  • Раковац – Према легенди написаној 1704. године, Раковац је наслеђе одређеног човека, Раке, дворанин деспота Јована Бранковића. Легенда каже да је Рака подигао манастир 1498. године. Најранији историјски записи о овом манастиру су из 1545/1546. године.
  • Старо Хопово – Према традицији, манастир је основао епископ Максим (деспот Ђорђе Бранковић). Поуздани подаци о манастиру су из 1545/1546. године.
  • Шишатовац – Оснивање овог манастира се приписује пребеглим монасима из српском манастира Жича. Поуздани подаци о животу овог манастира су из средине 16. века.
  • Ковиљ је манастир у општини Нови Сад. Реконструисан је између 1705. и 1707. године. Према легенди, манастир Ковиљ је основао први српски архиепископ Свети Сава у 13. веку.
  • Бођани је манастир у општини Бач. Основан је 1478. године.
  • Месић је манастир у општини Вршац. Основан је у 15. веку.
  • Манастир Војловица је манастир у општини Панчево. Основан је током времена деспота Стефана Лазаревића (1374–1427).
  • Манастир Свете Тројице у Кикинди. Изграђен је 1885–87. године као задужбина Меланије Николић-Гајчић.
  • Баваниште је манастир у општини Ковин. Основан је у 15. веку, а уништен 1716. године. Поново је изграђен 1858. године.
  • Средиште је манастир у општини Вршац. Основан је у 15. веку.

Остале важне знаменитостиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Милан Вранић, Војводина – туристички водич, Нови Сад, 1998.

Спољашње везеУреди