Отворите главни мени

Турија је насеље у Србији у општини Кучево у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 466 становника (без лица у иностранству). Према првим резултатима Пописа становништва 2011. "Укупно пописана лица" 761, "Укупан број становника" 471, "Лица у иностранству" 290, "Укупан број домаћинстава" 207, "Укупан број станова" 329.

Турија
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБраничевски
ОпштинаКучево
Становништво
 — 2011.Пад 466
Географске карактеристике
Координате44°31′17″ СГШ; 21°38′15″ ИГД / 44.521333° СГШ; 21.6375° ИГД / 44.521333; 21.6375Координате: 44°31′17″ СГШ; 21°38′15″ ИГД / 44.521333° СГШ; 21.6375° ИГД / 44.521333; 21.6375
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина171 м
Турија на мапи Србије
Турија
Турија
Турија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број12257
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Насеље Турија се налази северозападно од Кучева на удаљености од око 10 минута, тј. на око 8,5 километара (мерено од Основне школе "Вељко Дугошевић" или од Цркве Светих апостола Петра и Павла у Турији па до Општинске управе у Кучеву). Село је растуреног типа (са више засеока). У новије доба село се развија поред магистралног пута Кучево - Пожаревац. У селу се налази матична основна школа која носи име народног хероја Вељка Дугошевића и са подручним одељењем из Каоне има око 100 ђака.

Кроз насеље пролазе три важне саобраћајнице - магистрални пут Пожаревац-Кучево-Мајданпек-Неготин (некада М-24, сада државни пут IБ реда 33), регионални пут Турија - Ракова Бара - Кривача - Малешево, и даље до Голупца (некада Р-256, сада државни пут IIБ реда 376), и железничка пруга Беогад-Пожаревац-Кучево-Мајданпек-Бор и даље ка Неготину до Прахова, или ка Зајечару па преко Књажевца и Сврљига до Ниша. Ове саобрађајнице и географски положај, заједно са Поштом, Месном канцеларијом Турија, Месном заједницом "Турија" Турија, матичном Основном школом "Вељко Дугошевић" Турија, чини насеље малим локалним центром у општини Кучево.

У насељу се налази и Воденица Витомира Ђорђевића у Турији (Кучево). Иначе, Турија је позната по некада великом броју воденица и ваљаоница чији се остаци до дана данашњег могу видети. У Турији се налазе и пар омањих пећина, видиковац Стење (Стањ) где се могу наћи и поједини археолошки остаци из ранијих периода (римског периода) и на коме се налази омања пећина. Највиши врх је на брду/планини Ђула (нешто преко 500 метара).


ИмеУреди

Име села вероватно потиче од латинске речи Turis - кула. То указује на могућност постојања села још за време Римљана. Међутим, према Константину Јиречеку име села потиче од зоонима „тур“, назива за једну врсту изумрлог дивљег говечета.

По легенди село је добило име по девојкама које су чувале свиње. Девојке су занете разговорима изгубиле свиње, када су приметиле да су свиње нестале почеле су да их траже. Када је једна од девојака пронашла свиње, рекла је другој: „Ту рије, ту рије!..." По речима девојке која је пронашла свиње село је убрзо добило име Турија.

ДемографијаУреди

У насељу Турија живи 499 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47.0 година (46.3 код мушкараца и 47.6 код жена). У насељу има 197 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3.01.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.122
1953. 1.168
1961. 1.139
1971. 1.107
1981. 1.039
1991. 932 735
2002. 599 826
2011. 466 761
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
417 69,61 %
Власи
  
153 25,54 %
Румуни
  
9 1,50 %
непознато
  
12 2,00 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  2. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди