Туркијски језици
Туркијски језици (турски језици или турскотатарски језици[2]), језичка су породица од најмање 35[3] језика, које говоре туркијски народи од југоисточне Европе и Средоземља до Сибира и западне Кине, а било је приједлога да је дио алтајске макропородице језика.[4][5]
туркијски језици | |
---|---|
турски језици турскотатарски језици | |
Географска распрострањеност | централна Азија, северна Азија, југозападна Азија, источна Европа и југоисточна Европа |
Језичка класификација | једна од светских примарних језичких породица (према неким изворима део је алтајске макропородице језика)
|
Прајезик | пратуркијски језик |
Подподела | |
ISO 639-5 | trk |
Глотолог | turk1311[1] |
Географска распрострањеност различитих група туркијских језика:
|
Турскијске језике говори око 170 милиона људи као матерњи језик, а укупан број говорника туркијских језика, укључујући оне који их говоре као други језик, је преко 200 милиона.[6][7][8] Туркијски језик са највећим бројем говорника је турски језик, који се говори већином у Анадолији и дијелом на Балканском полуострву, док турски као матерњи језик говори око 40% говорника туркијских језика.[5]
Особина туркијских језика је самогласничка хармонија, аглутинација, као и недостатак граматичког рода.[5]
Придев турски се односи на народ Турке и њихов језик, док се туркијски односи на ширу групу сродних народа и језика.
Туркијски језици се много не разликују, тако да постоји одређен степен разумевања међу свим говорницима. Често су границе између језика више политичке него лингвистичке природе.
Ови језици су распрострањени у југоисточној Европи, западној, централној и северној Азији – од Балкана до Кине. Кроз имигрантске заједнице, туркијски језици су присутни у централној и западној Европи.
Класификација
уредиТуркијски језици:[9]
- Југозападни туркијски језици (огуски)
- Печенешки језик †
- Западни огуски
- Источни огуски
- Јужни огуски
- Афшарски језик
- Ирански туркијски језици (кашкајски, сонкорски, ајналски итд)
- Саларски језик
- Аргујски језик
- Северозападни туркијски језици (кипчачки)
- Кипчачки језик †
- Западни кипчачки (кумански језици)
- Кумански језик †
- Кумички језик
- Карачајско-балкарски језик
- Кримско татарски језик
- Кримчачки језик (језик кримских Јевреја Кримчака)
- Караимски језик (језик кримских Јевреја Караима)
- Северни кипчачки (волшко уралски)
- Јужни кипчачки (аралско каспијски)
- Казашки језик
- Каракалпачки језик
- Киргиски језик
- Ногајски језик
- Ферганско кипчачки језик (кипчачко узбечки језик) †
- Југоисточни туркијски језици (карлучки)
- Западни карлучки
- Источни карлучки
- Североисточни туркијски језици (сибирски)
- Северни сибирски
- Западни сибирски
- Јужни сибирски
- Сајански туркијски
- Јенисејски туркијски
- Хакаски језик
- Фујуско киргиски језик
- Шорски језик
- Западно југурски језик (западно ујгурски, жуто ујгурски)
- Чулимски туркијски
- Алтајски туркијски
- Алтајски језик (дијалекти: тубански, кумандински, челкански, телеутски, теленгитски и алтај-кижи)
- Огурски језици
Најважнији туркијски језици
уредиТри најраспрострањенија туркијска језика су:
- Турски 60 мил. говорника (матерњи језик), укупно 70 мил.: Турска, балканске државе, западна и Средња Европа (имигранти)
- Азерски 30 мил. говорника: Азербејџан и северозападни Иран
- Узбечки 24 мил. говорника: Узбекистан, северни Авганистан, Таџикистан и западна Кина
Остали већи туркијски језици:
- Казашки 11 мил. говорника: Казахстан, Узбекистан, Кина, Русија
- Ујгурски 8 мил. говорника: кинеска провинција Синкјанг
- Туркменски 6,8 мил. говорника: Туркменистан, северни Иран
- Киргиски 3,7 мил. говорника: Киргистан, Казахстан, кинески Туркестан
- Чувашки 1,8 мил. говорника: европска Русија
- Башкирски 2,2 мил. говорника: Башкирија
- Татарски 1,6 мил. говорника: (6,6 милиона припадника народа) централна Русија и западни Сибир
Сродност са другим породицама језика
уредиТуркијски језици имају одређених сличности са монголским, тунгуским, корејским и јапанским језицима. Због ових сличности неки лингвисти су предлагали хипотезу о постојању алтајске макропородице језика, али данас ову хипотезу одбацује већина лингвиста.[10][11] Такође су због сличности „алтајских језика” са уралским језицима, ови језици сматрани делом хипотетичке уралско-алтајске макропородице језика.[12][13][14] Међутим, ни за једну од ових хипотеза не постоји довољно доказа, а данас се постојање сличности између ових језика објашњава постојањем дуготрајног контакта између њих.
Основне речи у туркијским језицима
уредиСрпски | Старотурски | Турски | Азерски | Туркменски | Татарски | Казахски | Узбечки | Ујгурски |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
мајка | ana | anne/ana | ana | änä | ana | ana | ona | ana |
рука | qol | kol | qol | kol | qul | qol | qo'l | kol |
улица | yol | yol | jol | ýol | yul | jol | yo'l | yol |
земља | torpaq | toprak | torpaq | topraq | tufraq | topıraq | tuproq | tupraq |
крв | qan | kan | qan | gan | qan | qan | qon | qan |
пепео | kül | kül | kül | kül | köl | kül | kul | kül |
вода | su | su | su | suw | su | suw | suv | su |
бело | ağ | ak | ağ | ak | aq | aq | oq | aq |
црно | qara | kara | qara | garä | qara | qara | qora | qara |
црвено | qızıl | kızıl | qızıl | gyzyl | qızıl | qızıl | qizil | qizil |
плаво | göy | gök | göy | gök | kük | kök | ko'k | kök |
Опште карактеристике
уреди- Репертоар од 20–30 сугласника, 8 самогласника, једноставна структура речи без нагомилавања сугласника
- Неки туркијски језици (туркменски, јакутски) разликују дужине вокала
- Самогласничка хармонија у говорном и (обично) у писаном језику
- Аглутинативна творба речи и деклинација која се постиже додавањем суфикса
- Придеви се не деклинирају
- Не постоје облици за множину
- Одсуство члана
- Одсуство граматичког рода
- Ред речи је субјекат-објекат-глагол
Референце
уреди- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Turkic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ др Слободан Зечевић. Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 36: Bulletin du Musée Ethnographique de Belgrade. Етнографски музеј у Београду. стр. 22. ISSN 0350-0322.
- ^ Dybo A.V., "Chronology of Türkic languages and linguistic contacts of early Türks", Moskow, 2007, p. 766, [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2005) (In Russian)
- ^ Gordon, Raymond G. (2005). „Ethnologue: Languages of the World, Fifteenth edition. Language Family Trees – Altaic”. Приступљено 18. 3. 2007.
- ^ а б в Katzner, Kenneth (март 2002). Languages of the World, Third Edition. Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd. ISBN 978-0-415-25004-7.
- ^ Brigitte Moser, Michael Wilhelm Weithmann, Landeskunde Türkei: Geschichte, Gesellschaft und Kultur, Buske Publishing, 2008, pp. 173
- ^ Deutsches Orient-Institut, Orient, Vol. 41, Alfred Röper Publushing, 2000, pp. 611
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 16. 1. 2014. г. Приступљено 25. 7. 2015.
- ^ Johanson, Lars (1998), "The History of Turkic"
- ^ Vovin, Alexander. “The End of the Altaic Controversy In Memory of Gerhard Doerfer.” Central Asiatic Journal, vol. 49, no. 1, 2005, pp. 71–132.
- ^ Georg, Stefan, et al. “Telling General Linguists about Altaic.” Journal of Linguistics, vol. 35, no. 1, 1999, pp. 65–98.
- ^ Sinor 1988, стр. 710
- ^ George van DRIEM: Handbuch der Orientalistik. Volume 1 Part 10. BRILL 2001. Page 336
- ^ M. A. Castrén, Nordische Reisen und Forschungen. V, St.-Petersburg, 1849
Литература
уреди- Katzner, Kenneth (март 2002). Languages of the World, Third Edition. Routledge, an imprint of Taylor & Francis Books Ltd. ISBN 978-0-415-25004-7.
- Johanson, Lars. (1998). „The History of Turkic”. Ур.: Johanson, Lars; Csató, Éva Ágnes. The Turkic Languages. London, New York: Routledge. стр. 81—125. Архивирано из оригинала 08. 04. 2011. г. Приступљено 11. 11. 2016.
- Akhatov G. Kh. 1960. "About the stress in the language of the Siberian Tatars in connection with the stress of modern Tatar literary language" .- Sat *"Problems of Turkic and the history of Russian Oriental Studies." Kazan. (језик: руски)
- Akhatov G.Kh. 1963. "Dialect West Siberian Tatars" (monograph). Ufa. (језик: руски)
- Baskakov, N.A. 1962, 1969. Introduction to the study of the Turkic languages. Moscow. (језик: руски)
- Boeschoten, Hendrik & Lars Johanson. 2006. Turkic languages in contact. Turcologica, Bd. 61. Wiesbaden: Harrassowitz. ISBN 3-447-05212-0
- Clausen, Gerard. 1972. An etymological dictionary of pre-thirteenth-century Turkish. Oxford: Oxford University Press.
- Deny, Jean et al. 1959–1964. Philologiae Turcicae Fundamenta. Wiesbaden: Harrassowitz.
- Dolatkhah, Sohrab. 2016. Parlons qashqay. In: collection "parlons". Paris: L'Harmattan.
- Dolatkhah, Sohrab. 2016. Le qashqay: langue turcique d'Iran. CreateSpace Independent Publishing Platform (online).
- Dolatkhah, Sohrab. 2015. Qashqay Folktales. CreateSpace Independent Publishing Platform (online).
- Johanson, Lars & Éva Agnes Csató (ed.). 1998. The Turkic languages. London: Routledge. ISBN 0-415-08200-5.
- Johanson, Lars. 1998. "The history of Turkic." In: Johanson & Csató, pp. 81–125.[2] Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2011)
- Johanson, Lars. 1998. "Turkic languages." In: Encyclopædia Britannica. CD 98. Encyclopædia Britannica Online, 5 sept. 2007.[3]
- Menges, K. H. 1968. The Turkic languages and peoples: An introduction to Turkic studies. Wiesbaden: Harrassowitz.
- Öztopçu, Kurtuluş. 1996. Dictionary of the Turkic languages: English, Azerbaijani, Kazakh, Kyrgyz, Tatar, Turkish, Turkmen, Uighur, Uzbek. London: Routledge. ISBN 0-415-14198-2
- Samoilovich, A. N. 1922. Some additions to the classification of the Turkish languages. Petrograd.
- Schönig, Claus. 1997–1998. "A new attempt to classify the Turkic languages I-III." Turkic Languages 1:1.117–133, 1:2.262–277, 2:1.130–151.
- Starostin, Sergei A., Anna V. Dybo, and Oleg A. Mudrak. 2003. Etymological Dictionary of the Altaic Languages. Leiden: Brill. ISBN 90-04-13153-1
- Voegelin, C.F. & F.M. Voegelin. 1977. Classification and index of the World's languages. New York: Elsevier.
Спољашње везе
уреди- Карта географске распрострањености туркијских језика (ен.)
- Интернет презентације о туркијским језицима Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2008)
- Turkic Languages Verb Comparison
- Turkic Inscriptions of Orkhon Valley, Mongolia Архивирано на сајту Wayback Machine (2. октобар 2017)
- Turkic Languages: Resources – University of Michigan
- Map of Turkic languages
- Classification of Turkic Languages Архивирано на сајту Wayback Machine (8. април 2011)
- Online Uyghur–English Dictionary
- Туркијски језици на сајту Curlie (језик: енглески)
- Turkic language vocabulary comparison tool / dictionary
- A Comparative Dictionary of Turkic Languages Open Project
- The Turkic Languages in a Nutshell Архивирано на сајту Wayback Machine (12. новембар 2020) with illustrations.
- Swadesh lists of Turkic basic vocabulary words (from Wiktionary's Swadesh-list appendix)
- Conferences on Turkic languages processing: Astana, Kazakhstan, 2013, Istanbul, Turkey, 2014 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. фебруар 2021), Kazan, Tatarstan, 2015