Википедија

Тјенцин

Тјенђин[1] (кин. 天津, Tiānjīn - „царев газ“) је трећи највећи град у Народној Републици Кини после Шангаја и Пекинга. Према процени из 2009. у граду је живело 3.666.320 становника.[2], а у ширем подручју око 11.760.000 (подаци из 2008. године). Налази се на северу Кине, 120 km југоисточно од Пекинга и 50 km од Бохајског мора. Кроз град протиче река Хај. Водећа је лука у северној Кини и други по величини индустријски град у земљи.[3] Битни су и универзитети, Тјенђин и Нанкај.

Тјенђин
кин. 天津, Tiānjīn
Tianjin montage.jpg
Колаж градских знаменитости Тјенђина
Административни подаци
Држава Кина
Становништво
Становништво‍
 — 2018.12.491.300
 — густина1.047,93 ст./km2
Агломерација (2009.)15.621.200
Географске карактеристике
Координате39° 08′ 00″ С; 117° 11′ 00″ И / 39.133333° С; 117.183333° И / 39.133333; 117.183333
Површина11.920 km2
Тјенђин на мапи Кине
Тјенђин
Тјенђин
Тјенђин на мапи Кине
Поштански број300000 - 301900
Позивни број22
Регистарска ознака津A, B, C, D, F, G, H, J, K, L, M, N, Q, R
Веб-сајт
www.tj.gov.cn

ГеографијаУреди

 
Мапа слива реке Хај
 
Сателитски снимак Тјенђина из 2011.

Тјенђин је лоциран дуж западне обале Бохајског залива, наспрам провинција Шандунг и Љаонинг преко воде, граничи се са Пекингом 120 km (75 mi) на северозападу, и изузев истока, окружен је са свих страна Хебејом. Са латитудом у опсегу од 38° 34' до 40° 15' N, и лонгитудом у опсегу од 116° 43' до 118° 04' E, укупна површина је 11.860,63 km². Град има 153 km дугу обалу и 1.137,48 km дугу копнену границу.[4] Он лежи на северном крају Великог кинеског канала, који га повезује Жутом реком и Јангцекјангом. Општина је углавном равна и мочварна у близини обале, а брдовита на крајњем северу, где Јан планине улазе у северни Тјенђин. Највиша тачка општине је Ђудинг врх (九顶山) у округу Ђи на северној граници са Хебејом, на надморској висини од 1.078,5 m (3.538 ft).

Река Јај се формира унутар општине Тјенђин на ушћу реке Ција (子牙河), реке Дађинг (大清河), реке Јунгдинг, Северног великог канала, и Јужног великог канала, а ушће у Тихи океан је исто тако унутар општине, у Тангу дистрикту. Главни резервоари су Бејдаганг резервоар на екстремном југу (у Даганг области) и Јућао резервоар на екстремном северу у Ђи округу.

КлимаУреди

Тјенђину климу под утицајем монсуна са четири сезоне, која је типична за источну Азију (Кепенова класификација клима BSk на граници са Dwa), са хладним, ветровитим, веома сувим зимама што одражава утицај огромног Сибирског антициклона, и топлим, влажним летима, услед монсуна. Пролеће у граду је суво и ветровито. Повремено се јављају пешчане олује које дувају са Гоби пустиње, које могу да трају по неколико дана. Месечна просечна 24-часовна термпературе је у опсегу од −34 °C (−29,2 °F) у јануару до 26,8 °C (80,2 °F) у јулу, са годишњим просеко од 12,90 °C (55,2 °F). Са месечни просеком могуће сунчаности у опсегу од 48% у јулу до 61% у октобру, град прима 2.522 сати јаке сунчане светлости годишње. Међутим услед ниска годишња укупна количина падавина од 511 mm (20,1 in), скоро три четвртине чега се јавља у јулу и августу, град леђи у полусувој зони, при чему су делови општине влажно континентални (Копен BSk/Dwa, респективно).[5]

Екстерми температура су у опсегу од −229 °C (−380 °F) до 40,5 °C (105 °F).[6]

Клима Тјенђинa (1981–2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 14,3
(57,7) 		20,8
(69,4) 		30,5
(86,9) 		33,1
(91,6) 		40,5
(104,9) 		39,6
(103,3) 		40,5
(104,9) 		37,4
(99,3) 		34,9
(94,8) 		30,8
(87,4) 		23,1
(73,6) 		14,4
(57,9) 		40,5
(104,9)
Максимум, °C (°F) 2,0
(35,6) 		5,7
(42,3) 		12,2
(54) 		20,9
(69,6) 		26,5
(79,7) 		30,2
(86,4) 		31,3
(88,3) 		30,5
(86,9) 		26,6
(79,9) 		19,9
(67,8) 		10,6
(51,1) 		3,8
(38,8) 		18,35
(65,03)
Просек, °C (°F) −3,4
(25,9) 		−0,1
(31,8) 		6,4
(43,5) 		14,7
(58,5) 		20,5
(68,9) 		24,8
(76,6) 		26,8
(80,2) 		25,9
(78,6) 		21,1
(70) 		14,1
(57,4) 		5,2
(41,4) 		−1,2
(29,8) 		12,9
(55,22)
Минимум, °C (°F) −7,4
(18,7) 		−4,4
(24,1) 		1,7
(35,1) 		9,3
(48,7) 		15,1
(59,2) 		20,0
(68) 		22,9
(73,2) 		22,2
(72) 		16,7
(62,1) 		9,4
(48,9) 		1,1
(34) 		−5
(23) 		8,47
(47,25)
Апсолутни минимум, °C (°F) −18,1
(−0,6) 		−22,9
(−9,2) 		−17,7
(0,1) 		−2,8
(27) 		4,5
(40,1) 		10,1
(50,2) 		16,2
(61,2) 		13,7
(56,7) 		6,2
(43,2) 		−2,2
(28) 		−11,4
(11,5) 		−16,2
(2,8) 		−22,9
(−9,2)
Количина падавина, mm (in) 2,5
(0,098) 		3,6
(0,142) 		8,1
(0,319) 		22,1
(0,87) 		36,8
(1,449) 		79,7
(3,138) 		149,8
(5,898) 		124,1
(4,886) 		44,7
(1,76) 		26,5
(1,043) 		10,8
(0,425) 		2,8
(0,11) 		511,5
(20,138)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 1,6 2,0 3,1 4,5 5,9 7,8 11,1 9,4 6,0 4,7 2,9 2,0 61
Релативна влажност, % 57 54 51 50 55 64 75 76 69 64 61 59 61,3
Сунчани сати — месечни просек 170,1 170,2 202,4 223,8 249,0 226,9 206,4 204,4 205,3 196,1 163,0 157,6 2.375,2
Сунчано време — месечни проценти 59 59 56 58 60 57 48 53 60 61 57 57 57,1
Извор: China Meteorological Administration[7][8]

ИсторијаУреди

СтановништвоУреди

Према процени, у граду је 2009. живело 3.666.320 становника.

Кретање броја становника
1990. 2000. 2009.
3.693.938[2] 3.771.900[2] 3.666.320[2]

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

Партнерски градовиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Правопис српскога језика (2010), стр. 202, т.228. Ради се о изузетку од правила (по којима би било Тјенђин), тј. устаљеној транскрипцији коју не треба мењати.
  2. ^ а б в г „China: largest cities and towns and statistics of their population”. www.world-gazetteer.com. 17. 12. 2012. Архивирано из оригинала 27. 12. 2012. г. 
  3. ^ Енциклопедија Британика, српско издање из 2005. године
  4. ^ 天津地理位置、行政区划、人口民族概况 (на језику: кинески). Chinagate. 30. 11. 2007. Приступљено 17. 7. 2012. 
  5. ^ Peel, M. C. and Finlayson, B. L. and McMahon, T. A. (2007). "Updated world map of the Köppen-Geiger climate classification". Hydrol. Earth Syst. Sci. 11: 1633–1644.
  6. ^ „Extreme Temperatures Around the World”. Приступљено 28. 8. 2010. 
  7. ^ 中国气象局 国家气象信息中心 (на језику: кинески). China Meteorological Administration. јун 2011. Архивирано из оригинала 10. 7. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2010. 
  8. ^ 中国气象数据网 - WeatherBk Data. China Meteorological Administration. Приступљено 9. 11. 2018. 
  9. ^ Corfield, Justin (2013). „Sister Cities”. Historical Dictionary of Pyongyang. London: Anthem Press. стр. 196. ISBN 978-0-85728-234-7. 
  10. ^ „International Exchange”. List of Affiliation Partners within Prefectures (на језику: енглески). Council of Local Authorities for International Relations (CLAIR). Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2015. 
  11. ^ „Twinnings”. www.larnaka.org.cy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 08. 04. 2017. г. Приступљено 7. 4. 2017. 
  12. ^ „jonkoping.se”. Архивирано из оригинала 22. 8. 2016. г. 

ЛитератураУреди

  • Miscellaneous series, Issues 7-11. United States Department of Commerce, Bureau of Foreign and Domestic Commerce, 1912.
  • Walravens, Hartmut. "German Influence on the Press in China." - In: Newspapers in International Librarianship: Papers Presented by the Newspaper Section at IFLA General Conferences. Walter de Gruyter, January 1, 2003. ISBN 9783110962796.
  • Also available at() the website of the Queens Library - This version does not include the footnotes visible in the Walter de Gruyter version
  • Also available in Walravens, Hartmut and Edmund King. Newspapers in international librarianship: papers presented by the newspapers section at IFLA General Conferences. K.G. Saur, 2003. ISBN 9783598218378.
  • Mathieu Gotteland, Les forces de l'ordre japonaises à Tientsin, 1914-1940 : Un point de vue français, Éditions universitaires européennes, 2015.
  • O. D. Rasmussen (1925). Tientsin: An Illustrated Outline History. University of Michigan: Tientsin Press. OCLC 2594229. 
  • Donati, Sabina (јун 2016). „Italy's Informal Imperialism in Tianjin During the Liberal Epoch, 1902–1922”. The Historical Journal. 59 (2): 447—468. doi:10.1017/S0018246X15000461. 
  • Maurizio Marinelli, Giovanni Andornino, Italy's Encounter with Modern China: Imperial dreams, strategic ambitions, New York: Palgrave Macmillan, 2014.
  • Maurizio Marinelli, "The Triumph of the Uncanny: Italians and Italian Architecture in Tianjin", In Cultural Studies Review, Vol. 19, 2, 2013, 70-98.
  • Maurizio Marinelli, "The Genesis of the Italian Concession in Tianjin: A Combination of Wishful Thinking and Realpolitik". Journal of Modern Italian Studies, 15 (4), 2010: 536-556.

Спољашње везеУреди

 
Тјенцин на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тјенцин&oldid=25477756”