Угличко језеро
Угличко језеро (рус. Угличское водохранилище) вештачко је језеро у европском делу Русије, настало преграђивањем корита реке Волге у њеном горњем делу тока.
| Угличко језеро | |
|---|---|
 Бродска предводница на језеру | |
| Локација | Јарославска област Тверска област |
| Координате | 57° 15′ 00″ С; 37° 50′ 00″ И / 57.25° С; 37.833333° И |
| Тип | вештачко језеро |
| Притоке | Волга, Медведица, Нерљ, Кашинка, Жабња |
| Отоке | Волга |
| Земље басена |  Русија |
| Макс. дужина | 146 km |
| Макс. ширина | 5 km |
| Површина | 249 km2 |
| Прос. дубина | 5 m |
| Макс. дубина | 22 m |
| Запремина | 1,24 km3 |
| Над. висина | 113 m |
| Насеља | Каљазин, Кимри |
| ДРВ | 08010100821410000000064 |
.jpg)  Угличко језеро | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Настало је преграђивањем корита реке Волге 1939. за потребе функционисања Угличке хидроелектране. Језеро се налази на просторима Угличког рејона Јарославске области и Кимерског, Каљазинског и Кашинског рејона Тверске области.
Максимална дужина језера је до 146 км, ширина до 5 километара, док је укупна површина ујезерене површине 249 км². Колебања нивоа воде у језеру се крећу до максимално 7 метара. Максимална дубина је 22 метра, у просеку око 5 метара. Запремина језера је 1,24 км³.
Најважније реке које се уливају у језеро су Медведица, Нерљ, Кашинка, Кимрка и Жабња. На обалама језера налазе се градови Каљазин и Кимри.
Воде из језера користе се за производњу електричне енергије, наводњавање, риболов и водени саобраћај.
На средини Угличког језера налази се познати Потопљени звоник, који представља последњи остатак руске православне цркве посвећене Светом Николи из XVII века.
Види још уреди
Спољашње везе уреди
- Угличка хидроелектрана
- Угличское водохранилище // Водоёмы Подмосковья: Справочник Московского общества «Рыболов-спортсмен» / Редактор-составитель И. Чухрай. М.: Советская Россия. 1969. pp. 64. 50.000 экз.
