Удар грома у Ајфелову кулу

Удар грома је повреда изазвана атмосферским електрицитетом најчешће са тешким повредама или смртним исходом.

Природни електрицитет (удар грома), је импулс једносмерне струје, огромног напона и јачине.

То је краткотрајно пражњење статичког електрицитета које се одиграва између два облака или између облака и земље.

У току тог пражњења ослобађа се електрицитет од 1.200 до 200.000 А у 1/100 до 1/1.000 секунди.

При удару грома прелива се електрични ток из облака у земљу, и шири се и даље кроз тло.

ИсторијатУреди

Муње и громови су природни феномени за које су везана бројна сујеверја, народни обичаји, али и многа научна истраживања, која су резултовала бројним иновацијама у овој области.

Ова фасцинантна природна појава овековечена је и у бројним уметничким делима, сликара, фотографа, филмских режисера.

ЕтиологијаУреди

Муње настају у олујним облацима (кумулонимбусима) који се стварају у областима нестабилне атмосфере коју карактерише појава успона нестабилне ваздушне масе топлог ваздуха и велика влажност ваздуха. У таквим условима, најчешће лети у послеподневним или вечерњим часовима.

Гром настаје краткотрајним пражњењем атмосферског електрицитета између облака и Земље, напона од сто милиона волти, јачине више хиљада ампера, у кратком времену од 1-100 милисекунди, и нагло загревање ваздуха до 30.000ºЦ, због чега настаје грмљавина. У ствари, муња и гром су исте појаве, само је муња визуелни приказ (који због веће брзине светлости први настаје) а гром њена звучна манифестција и јавља се са закашњењем (због знатно мање брзине звука). Муња има јак светлостни ефекат у виду искривуданих линија или трака (линијска и тракаста муња) или у облику лопте (лоптаста муња), или севања (муња севалица). Грмљавина има и јак звучни и механички учинак.

  • Удар грома може бити;
  • директан
  • посредан.
  • у затвореном простору кад се особа налази у додиру
  • на удаљености варничења (мање од 1 м) од проводника или укључених електричних апарата.
  • Специфичности повређивања произлази из физичке природе грома:
  • Гром садржи једносмерну струју која је мање штетна од наизменичне
  • време контакта са телом је краткотрајно
  • струја пролази углавном површином тела.
  • повреде су механичке и топлотне

Људи, који се у тренутку олује и грмљавинске активности налазе на отвореном, долазе у опасност удара грома. Директан удар грома у човека, који има отпор тела између 500 и 1000 ома, узрокује, (због брзог раста протока електричне струје), високи напон у телу реда величина око 100 kV. Тај високи напон узрокује напонски пробој по површини тела, преко којег тече највећи део електричног тока, изазивајући повреде и друга оштрећења у организму.

ПатофизиологијаУреди

Енергија која се празни при удару грома није претерано велика, (неколико стотина киловат сати), али при удару грома, који се дешава у хиљадитом делу секунде, настаје врло велики напон у врло велики токовима (више од 200 кА). Међутим ти токови су толико јаки да у делићу секунде могу да истопе танке металне жице, а друге материјале да загреју до горења или експлозије. Уколико гром удари у влажне предмете (нпр. влажно дрво, стабло или влажну стену), вода са тих предемета се због загревања брзо претвара у пару, која под притиском доводи до експлодирања или се механичких оштећења тих предмета, често и без пожара.

Промене које настају у телу разликују се од оних изазваних техничком струјом. Повреде грома прати кретање већег дела енергије по површини тела и кроз одећу а мањи део кроз тело па због тога углавном доминира механичко-топлотни ефекат. Повреде на кожи су у облику стрелне ране, а опекотине које прате ове повреде настају секундарно као последица паљења одеће или предмета у одећи. Остали механизми оштећења као и механизми смрти су исти као у оштећењима струјом.

ЛабораторијаУреди

Биохемијске анализе показују пораст активности ензима (ЦПК, ЛДХ и трансаминаза), пораст слободног хемоглобина и миоглобина.

Клиничка сликаУреди

При удару грома појаве су исте као и при електричном удару. Особа се онесвети, а када дође к себи, не сећа се шта се догодило. Затим наступају грчеви мишића целог тела и бунцање, после чега остају одузети неки делови тела. Ако је удар грома био јак, смрт наступа од грчева мишића за дисање. Узрок овоме су појаве на мозгу услед ситних крварења и оштећења можданих ћелија.

Локалне променеУреди

Електрични ток који тече по површини или кроз тело може проузроковати:

  • Електричне опекотине (опекотине коже или органа које изазива електрични ток који тече по површини или кроз тело). Ове опекотине се не разликују битно од осталих опекотина и карактеришу их следећи знаци;
  • демаркација, која је јасна у односу на околно здраво ткиво,
  • округласто-елипсасти облик,
  • знаци запаљења,
  • одсуство бола.

Општи знациУреди

Карактеришу се пре свега честом појавом шока који настаје због;

  • Електричних грчева, (мишићна контракција узрокована електричним током):
  • Фибрилације (грчење мишића без координације)
  • Фибрилације срца (фибрилацију једне или више срчаних комора)
  • Фибрилација срчаних комора (фибрилација срца ограничена на коморе, узрокује сметње у циркулацији због несинхроног грчења срчаног мишића, након којих врло брзо настаје смрт.[2]
  • Респираторног застоја (праћеног хипоксијом).
  • Одсуство пулса,
  • Губитак свести,
  • Одсуство срчаних тонова,
  • Јака хипотензија, али је притисак још мерљив.
  • Смрт, као крајњи исход шока (насталог електричним ударом).

ПоследицеУреди

Теже повреде (изазване јачом енергијом удар грома) и које су праћене губљењем свести, могу изазвати компликације у виду; оштећења вида, повишен крвни притисак, отежано дисање и друге промене у централном нервном систему

Уколико не дође до смртног исхода, неке од горенаведених повреда, (повреде мишиће или живаца), се након неколико сати или дана спонтано губе, али се код повређеног јавља; главобоља, општа млаксалост, болови у мишићима и изражена раздражљивост

ТерапијаУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Benjamin Franklin: The Kite Experiment and the Invention of the Lightning Rod, Приступљено 1. 12. 2009.(језик: енглески)
  2. ^ Антић Р. Увод у електрокардиографску дијагностику, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника Београд, Београд, (1976). стр. 153

ЛитератураУреди

  • Ћосић П. В. Ургентна стања у интерној медицини, Научна књига Београд, (1987). стр. 227-229
  • Група аутора Упутство-подсетник. Ургентна стања у унтерној медицини, Катедра за ургентну медицину ВМА Београд, 2000.

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).