Пољски улани

Улани (пољ. ułani, тур. oğlan - младић) су лака коњица наоружана дугим копљем и сабљом.[a] Настали су у 13. и 14. веку код Монгола, а у 16. веку појављују се у пољској и литванској војсци као посебна врста лаке коњице. Због брзине кретања и силине удара брзо су се прочули, па се јединице улана најпре узимају у службу као најамници, а од средине 18. века[b] формирају у скоро свим европским државама, задржавајући своју традиционалну униформу: пољску шапку [c] и тамноплаву блузу са два реда дугмади (тзв. уланка). Име су задржали само у Немачкој, Русији и Аустрији, а у осталим европским земљама улане су називали "копљаницима"(lanciers).[1]

У Први светски рат неке европске државе ушле су са великим бројем уланских јединица. Немачка је имала 25, Аустроугарска 17, а Русија 19 пукова. Јадинице су се постепено расформирале јер су, изложене јакој паљби аутоматског оружја, постале неприкладне за борбу.[1]

НапоменеУреди

  1. ^ Касније и карабином.
  2. ^ Први улански пук у Пруској формиран је 1741, у Аустрији 1784, а у Русији 1803.
  3. ^ Пољска шапка је слична модерној официрској шапки Војске Србије, али има вишу круну и уместо окуглог има четвртасто теме, такозвана четири рога.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 222, том 10. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди