Улрих Цвингли
Улрих Цвингли (нем. Ulrich Zwingli; , 1. јануар 1484 — , 11. октобар 1531) је био вођа реформације у Швајцарској.[1] Рођен је у време када се рађао швајцарски патриотизам и када је критикован швајцарски систем најамника. Школовао се на универзитетима у Бечу и Базелу, центрима хуманизма.[2] Док је служио као пастор у Гларусу и касније у Ајнсиделну наставио је да изучава дела хуманиста а на њега је нарочити утисак оставило дело Еразма Ротердамског.
Улрих Цвингли | |
|---|---|
 Улрих Цвингли, швајцарски црквени реформатор, портрет у уљу који је 1531. израдио Ханс Аспен. Данас се овај портрет чува у Музеју уметности у швајцарском граду Винтертурму. | |
| Датум рођења | 1. јануар 1484. |
| Место рођења | Wildhaus |
| Датум смрти | 11. октобар 1531. (47 год.) |
| Место смрти | Kappel am Albis |
| Супружник | Anna Reinhart |
Године 1519. постао је свештеник у Гросминстеру у Цириху где је проповедао идеје о реформи католичке цркве.[3] У првој јавној контроверзи 1522. године критиковао је неке елементе праксе католика током ускршњег поста.[4] У својим радовима нападао је корумпираност у црквеној хијерархији, свештеничке бракове и постојање ликовних представа у богослужбеним објектима. Године 1525. увео је нов начин вршења литургије уместо дотадашње мисе.[1] Сукобљавао се са радикалним реформаторским крилом које су оличавали анабаптисти.
Реформација се проширила Швајцарском али су се неки кантони успротивили остајући верни католицизму. Цвингли је оформио лигу реформаторских кантона која је поделила Конфедерацију по верском принципу. Године 1529. рат између две стране је избегнут у последњем тренутку. У међувремену Цвинглијеве идеје привукле су пажњу Мартина Лутера у других реформиста.[1] Они су се састали на Марбуршком састанку али нису успели да се у потпуности усагласе.
Године 1531. Цвинглијева алијанса је извела неуспешну блокаду католичких кантона. Ови кантони су одговорили нападом у тренутку када Цирих није био спреман. Цвингли је погинуо у борби када му је било 47 година.[3] Његово учење одиграло је велику улогу у формирању реформаторских теолошких начела и данас је битан елемент протестантизма.
Живот
уредиРане године (1484–1518)
уреди
Улрих Цвингли рођен је 1. јануара 1484. у Вилдхаусу, у долини Тогенбург у Швајцарској, у породици сељака, као треће дете од деветоро деце. Његов отац, Улрих, имао је водећу улогу у администрацији заједнице (Амтман или главни локални судија).[5] Цвинглијеву основну образовање обезбедио је његов ујак, Бартоломеј, свештеник у Весену, где је вероватно упознао Катарину фон Зимерн.[6] Са десет година, Цвингли је послат у Басел да стекне средњешколско образовање, где је учио латински под магистратом Грегори Бинзлијем. Након три године у Базелу, кратко је боравио у Берну код хуманисте, Хенрија Волфлина. Доминиканци у Берну покушали су да убеде Цвинглија да се придружи њиховом реду и могуће је да је примљен као искушеник.[7] Међутим, његов отац и ујак нису одобравали такав курс и он је напустио Берн не завршивши студије латинског језика.[8] Уписао се на Бечки универзитет у зимском семестру 1498. године, али је, према евиденцији универзитета, искључен. Међутим, није извесно да је Цвингли заиста избачен, јер се он поново уписао у летњем семестру 1500. године; његове активности 1499. су непознате.[9] Цвингли је наставио студије у Бечу до 1502. године, након чега је прешао на Универзитет у Базелу где је 1506. године магистрирао уметност.[10]
Цвингли је заређен у Констанцу, седишту локалне бискупије, а своју прву мису обавио је у свом родном граду, Вилдхаусу, 29. септембра 1506. Као млади свештеник студирао је мало теологије, али се то тада није сматрало необичним. Његово прво црквено место било је пастирство града Гларуса, где је остао десет година. У Гларусу, чији су војници кориштени као плаћеници по Европи, Цвингли се укључио у политику. Швајцарска конфедерација била је умешана у разне кампање са суседима: Французима, Хабсбурговцима и Папском државом. Цвингли се чврсто поставио на страну Римске столице. Заузврат, папа Јулије II почастио је Цвинглија тако што му је обезбедио годишњу пензију. Он је преузео улогу капелана у неколико кампања у Италији, укључујући битку код Новаре 1513. Међутим, одлучујући пораз Швајцараца у бици код Марињана изазвао је промену расположења у Гларусу у корист Француза, а не папе. Цвингли, папски партизан, нашао се у тешком положају и одлучио је да се повуче у Ајнзиделн у кантону Швиц. До тада се већ уверио да је плаћеничка служба неморална и да је швајцарско јединство неопходно за било која будућа достигнућа. Неки од његових најстаријих сачуваних списа, попут Вола (1510) и Лабиринта (1516), напали су систем плаћеника користећи алегорију и сатиру. Његови земљаци су представљени као врли људи унутар француског, царског и папског троугла.[11] Цвингли је остао у Ајнзиделну две године током којих се потпуно повукао из политике у корист црквених активности и личних студија.[12][13]
Цвинглијево време као пароха у Гларусу и Ајнзиделну карактерише унутрашњи раст и развој. Он је усавршио свој грчки језик и почео је да проучава хебрејски. Његова библиотека садржавала је преко триста свезака из којих је могао да се ослања на класична, патристичка и сколастичка дела. Он је размењивао је сколастичка писма са кругом швајцарских хуманиста и почео да проучава Еразмијеве списе. Цвингли је искористио прилику да га упозна док је Еразмус боравио у Базелу између августа 1514. и маја 1516. Цвинглијево окретање релативном пацифизму и његов фокус на проповедање могу се пратити до утицаја Еразмија.[14]
Крајем 1518. место Leutpriestertum (народног свештеника) Гросминстера у Цириху је упражњено. Каноници фондације која је управљала Гросминстером препознали су Цвинглијеву репутацију као доброг проповедника и писца. Његова веза са хуманистима била је одлучујући фактор, јер је неколико канона било наклоњено Еразмијевој реформи. Осим тога, његово противљење Французима и плаћеничкој служби поздравили су политичари из Цириха. Канони су 11. децембра 1518. изабрали Цвинглија за свештеника, а 27. децембра трајно се преселио у Цирих.[15][16]
Референце
уреди- ^ а б в „Ulrich Zwingli”. Christian History | Learn the History of Christianity & the Church (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-29.
- ^ „Huldrych Zwingli | Biography, Reforms, Theology, & Legacy”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-29.
- ^ а б „Ulrich Zwingli (1484-1531)”. Musée protestant. Приступљено 2021-01-29.
- ^ „Zwingli United Church of Christ about Ulrich Zwingli”. www.zwingli.org. Архивирано из оригинала 08. 02. 2021. г. Приступљено 2021-01-29.
- ^ Potter 1976, стр. 6
- ^ „Katharina von Zimmern”. frauen-und-reformation.de. Архивирано из оригинала 31. 3. 2016. г. Приступљено 25. 10. 2014.
- ^ Gäbler 1986, стр. 24; Potter 1976, стр. 9 Potter mentions this possibility. Gäbler states that Zwingli did not refute later claims by opponents that he had been a monk in Bern.
- ^ Gäbler 1986, стр. 24; Potter 1976, стр. 9
- ^ Gäbler 1986, стр. 25. The word exclusus (expelled) was added to his matriculation entry. Gäbler notes that without a date and reason, it does not conform to what was customary at the time.
- ^ Gäbler 1986, стр. 26
- ^ Stephens 1986, стр. 8; Potter 1976, стр. 35, 37
- ^ Gäbler 1986, стр. 29–33
- ^ Potter 1976, стр. 22–40
- ^ Gäbler 1986, стр. 33–41
- ^ Gäbler 1986, стр. 43–44
- ^ Potter 1976, стр. 45–46
Литература
уреди- Bainton, Roland H. (1995), Here I Stand: A Life of Martin Luther, New York: Meridian, ISBN 0-452-01146-9.
- Cameron, Euan (1991), The European Reformation, New York: Oxford University Press, ISBN 0-19-873093-4.
- Chadwick, Owen (2001), The Early Reformation on the Continent, Oxford: Oxford University Press, ISBN 0-19-926578-X.
- Estep, William Roscoe (1986), Renaissance and Reformation, Grand Rapids, MI: Wm. B. Eerdmans, ISBN 0-8028-0050-5.
- Furcha, E. J., ур. (1985), Huldrych Zwingli, 1484–1531: A Legacy of Radical Reform: Papers from the 1984 International Zwingli Symposium McGill University, Montreal: Faculty of Religious Studies, McGill University, ISBN 0-7717-0124-1.
- Gäbler, Ulrich (1986), Huldrych Zwingli: His Life and Work, Philadelphia: Fortress Press, ISBN 0-8006-0761-9.
- Greenslade, S. L., ур. (1975), The Cambridge History of the Bible, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-29016-3.
- Locher, Gottfried W. (1981), Zwingli's Thought: New Perspectives
, Leiden: E.J. Brill, ISBN 90-04-06420-6. - Old, Hughes Oliphant (1998), The Reading and Preaching of the Scriptures in the Worship of the Christian Church, Volume 4, Grand Rapids, Michigan: Wm. B. Eerdmans Publishing, ISBN 978-0-8028-4775-1.
- Potter, G. R. (1976), Zwingli , Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-20939-0.
- Rilliet, Jean (1964), Zwingli: Third Man of the Reformation, London: Lutterworth Press, OCLC 820553.
- Steinmetz, David Curtis (2001), Reformers in the Wings: From Geiler Von Kaysersberg to Theodore Beza, Oxford: Oxford University Press, ISBN 0-19-513048-0.
- Stephens, W. P. (1986), The Theology of Huldrych Zwingli, Oxford: Clarendon Press, ISBN 0-19-826677-4.
- Stephens, W. P. (1992), Zwingli: An Introduction to His Thought, Oxford: Oxford University Press, ISBN 0-19-826363-5.
- Stephens, W. Peter (2004), „The theology of Zwingli”, Ур.: Bagchi, David V. N.; Steinmetz, David Curtis, The Cambridge Companion to Reformation Theology, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-77662-7.
- Wandel, Lee Palmer (1990), Always Among Us: Images of the Poor in Zwingli's Zurich, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 0-521-52254-4.
- Burnett, Amy Nelson and Campi, Emidio (eds.). A Companion to the Swiss Reformation, Leiden – Boston: Brill, 2016. ISBN 978-90-04-30102-3
- Blackburn, William M. (1868), Ulrich Zwingli, the Patriotic Reformer: A History, Philadelphia: Presby. Board of Publications.
- Christoffel, Raget (1858), Zwingli: or, The Rise of the Reformation in Switzerland, Edinburgh: T & T Clark.
- Fleischlin, Bernhard (1903), Studien und Beiträge zur schweizerischen Kirchengeschichte. Bd. III: Zwingli, Luzern: J. Schill.
- Gordon, Bruce (2002), The Swiss Reformation , Manchester: Manchester University Press, ISBN 978-0-7190-5118-0.
- Grob, Jean (1883), The Life of Ulric Zwingli, New York: Funk & Wagnalls.
- Hottinger, Johann Jacob (1856), The Life and Times of Ulric Zwingli, Harrisburg: T.F. Scheffer.
- Jackson, Samuel M. (1900), Huldreich Zwingli, the Reformer of German Switzerland, 1484–1531, New York: G.P. Putnam's.
- Simpson, Samuel (1902), Life of Ulrich Zwingli, the Swiss Patriot and Reformer, New York: Baker and Taylor.
- Im Hof, U.: Geschichte der Schweiz, 7th ed. Kohlhammer Verlag, 1974/2001. ISBN 3-17-017051-1.
- Schwabe & Co.: Geschichte der Schweiz und der Schweizer, Schwabe & Co 1986/2004. ISBN 3-7965-2067-7.
- Gordon, Bruce. The Swiss Reformation. University of Manchester Press, 2002. ISBN 978-0-7190-5118-0.
- Miller, Andrew. Miller's Church History. 1880. Chapter 41.
- Gilbert, W.: Renaissance and Reformation Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2006). University of Kansas, Lawrence, Kansas: Carrie, 1998.
- Luck, James M.: A History of Switzerland / The First 100,000 Years: Before the Beginnings to the Days of the Present, Society for the Promotion of Science & Scholarship, Palo Alto 1986. ISBN 0-930664-06-X.
- Ranan, David. Double Cross – The Code of the Catholic Church. Theo Press Ltd, 2006. ISBN 978-0-9554133-0-8
- Burnett, Amy Nelson and Campi, Emidio (eds.). A Companion to the Swiss Reformation, Leiden - Boston: Brill, 2016. ISBN 978-90-04-30102-3
- Guerra, C, Harich-Schwarzbauer, H, and Hindermann, Judith Johannes Atrocianus - Text, Übersetzung, Kommentar. Hildesheim: Georg Olms Verlag, 2018. ISBN 978-3-4874225-5-8
Спољашње везе
уреди
- Biography of Anna Reinhard, wife of Zwingli in Leben magazine from a seminary of the Reformed Church in the United States
- Website of the Zwingli Association and Zwingliana journal
