Умка

насеље у општини Чукарица, град Београд

Умка је приградско насеље у градској општини Чукарица у граду Београду. Према попису из 2011. насеље Умка има 5272 становника.

Умка
Снимак Умке из ваздуха
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБеоградски
ОпштинаЧукарица
Становништво
 — 2011.Раст 5272
Географске карактеристике
Координате44° 40′ 25″ С; 20° 18′ 10″ И / 44.6735° С; 20.302833° И / 44.6735; 20.302833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина163 m
Умка на карти Србије
Умка
Умка
Умка на карти Србије
Остали подаци
Поштански број11260
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Градски саобраћај

уреди

До насеља Умка дневним линијама гсп-а може се доћи:

Демографија

уреди

У насељу Умка живи 4229 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,9 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 1795 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.058
1953. 2.368
1961. 3.731
1971. 5.393
1981. 5.618
1991. 5.005 4.847
2002. 5.292 5.449
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
5.083 96,05%
Југословени
  
42 0,79%
Црногорци
  
26 0,49%
Хрвати
  
13 0,24%
Македонци
  
13 0,24%
Бугари
  
4 0,07%
Муслимани
  
3 0,05%
Мађари
  
3 0,05%
Словенци
  
2 0,03%
Словаци
  
2 0,03%
Руси
  
2 0,03%
Чеси
  
1 0,01%
Украјинци
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
непознато(Роми)
  
25 0,47%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Култура и образовање

уреди

У насељу Умка налази се Основна школа „Доситеј Обрадовић”. Основана је 1886. године, садашњи назив по српском просветитељу и реформатору, Доситеју Обрадовићу носи од 1952. године.[6] Осим тога овде постоји Школа за основно и средње образовање „Свети Сава”.

У Умци је, као огранак Библиотеке „Лаза Костић“ са Чукарице радила и библиотека „Димитрије Туцовић”,[7]

Ондашња библиотека "Димитрије Туцовић", Умка, основана је 1952. године, добровољним прилозима грађана и ондашњих радних организација у књигама. Више пута је мењала место, јер није имала сталне просторије.

Од 1958. године  до априла 2007. године налазила се у пословном простору зграде (куће) у улици 13. октобра (бивша Пустеничка) бр. 30, која је некада припадала породици Војина Николића. Из те куће тј. просторије од 70м2 која се користила за обављање библиотечке делатности, Библиотека је морала да буде исељена на основу правоснажне одлуке II општинског суда у Београду од 2. фебруарa 2007. а поводом поступка денационализације имовине пок. Војина Николића.

До 1965. год. Библиотека је била самостална у својој делатности, са својим огранцима у Пећанима и у Руцкој, а од 1965. год. припојена је ондашњој општинској матичној библиотеци "Лазо Кочовић", Чукарица (од 1995. библиотека има назив „Лаза Костић“), у чијем је саставу тада била и Раковица све до 1975. године. Тада се  Раковица одвојила као општина, извршен је деобни биланс књижног фонда и део библиотечке мреже припао је раковичкој мрежи библиотека.

Oпшта интеграција општинских библиотека са Библиотеком града Београда извршена је 1989. године, тако да цео град Београд буде једна Библиотека, са централизованом набавком књига и другог библиотечког материјала.

Огранак је од 1. новембра 2004. био  привремено затворен за рад са чланством због опште неусловности за рад. Од тада, у непрекидној игри понављања, стрпљења, среће и мудрости, тражиле су се и проналазиле могућности за измештање библиотечког огранка на локацији насеља Умка, у складу са основним захтевима библиотечког стандарда који одређују радне услове и положај библиотеке у оквиру једног насеља.

То се окончало 1. априла 2021. Од тог датума је БГБ  у закупу просторије (куће) од 110 m2 која се користи за потребе огранка, на адреси Илије Бабића 11.

Библиотека је добила име "Борислав Радовић", Умка.

Предлог имена Библиотеци потекао је од Уроша Ристановића, песника са Умке. Он је   10. марта 2019. године на дан рођења песника Борислава Радовића покренуо  иницијативу  за поновно отварање библиотеке и њено преименовање у библиотеку ,,Борислав Радовић“. Синергијом даљих деловања остваривао се поступак повратка рада Библиотеке у насељу Умка.

На предлог (5.11.2021.) Владана Николића, начелника Одељења библиотека „Лаза Костић“, чланови Управног одбора БГБ, на LI седници УОБГБ, одлуком број 4558 од 1.12.2021. усвојили су предлог промене назива библиотечког огранка у Умци.[8]

Борислав Радовић је живео на Умци. Преминуо је у Београду, 26. априла 2018. Његова супруга,  Буба Радовић  била је библиотекар, специјалиста за старе књиге.

Градски превоз

уреди

Кроз насеље пролази више градских и приградских линија: 551, кроз Велику Моштаницу до Сремчице, 860 и 860Е, до Обреновца, 861А, до Обреновца преко Мале Моштанице, као и новоотворене линије: 553, која иде до насеља Руцка, на самом врху Умке, 860Б, до Барича и 860М, до Обреновца, кроз индустријску зону Барича.

Историја

уреди

Указом Краља од 20. октобра 1921. године насеље је добило статус варошице.

Захваљујући лепој плажи, блиским шумама Липовица и Дубоко, и добрим саобраћајним везама, село Умка је 1930-тих постало излетиште Београђана,[9] изграђено је неколико вила.[10] Посавина а.д. је 1935. направила фабрику трикотаже и рукавица, основала је и истоимени фудбалски клуб 1928.[11] Постојала је и фабрика кожа, трикотаже и рукавица "Шумадија А.Д." браће Албала.[12]

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „ГСП Београд, линија 551”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
  2. ^ „ГСП Београд, линија 553”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  6. ^ „OŠ “Dositej Obradović” – Umka (Čukarica)”. Edukacija - Osnovne škole. Приступљено 23. 05. 2018. 
  7. ^ „Biblioteka Laza Kostić”. Na vidiku.com. Приступљено 23. 05. 2018. 
  8. ^ „Библиотека "Лаза Костић" Чукарица”. званична презентација. Библиотека града Београда. Архивирано из оригинала 24. 05. 2018. г. Приступљено 23. 05. 2018. 
  9. ^ "Политика", 1. авг. 1937
  10. ^ "Време", 18. јул 1938, стр. 6 и стр. 10 (фото излетничког брода)
  11. ^ "Време", 31. јул 1938
  12. ^ "Политика", 19. јул 1936

Спољашње везе

уреди