Универзитет уметности у Београду
Универзитет уметности у Београду је државни универзитет у Србији. Основан је 1957. године као Уметничка академија како би објединио четири академије. Године 1973. постаје универзитет и усваја данашњи назив.[4]
 | |
| Бивше име | Уметничка академија (1957—1973) |
|---|---|
| Тип | државни |
| Оснивање | 10. јун 1957. |
| Буџет | 12,6 милиона € (2020)[1] |
| Ректор | Мирјана Николић |
| Академско особље | 483 (2018/19)[2] |
| Број студената | 2.527 (2018/19)[3][2] |
| Преддипломци | 1.629 (2018/19)[2] |
| Постдипломци | 466 (2018/19)[2] |
| Докторанди | 432 (2018/19)[2] |
| Локација | Београд, Србија 44° 49′ 05″ N 20° 27′ 03″ E / 44.81806° С; 20.45083° И |
| Веб-сајт | www |
 | |
Историјат
уредиПрва заједница академија уметности (музичких, драмских, ликовних и примењених) формирана је 10. јуна 1957. године, када је Народна скупштина Народне Републике Србије донела Закон о Уметничкој академији, као заједници уметничких академија. Две деценије касније, 21. маја 1973. године, уметничке академије прерастају у факултете уметности, а Уметничка академија постаје Универзитет уметности, други самостални београдски универзитет.
Сами факултети Универзитета имају нешто дужу традицију.
Високо уметничко образовање почиње утемељењем првих високих школа – 31. марта 1937. године донета је Уредба о формирању Музичке академије (са драмским одсеком) и Уметничке академије (на којој су изучаване дисциплине ликовних уметности), именовани су чланови стручних комисија и започела је израда наставних планова и програма, избор наставног кадра и припрема за пријем прве генерације студената на јесен 1937. Оснивањем ове две високе уметничке школе крунисани су напори многих прегалаца који су радили на поставци уметничког образовања у нас. Од првих идеја о уметничким школама (Димитрија Јовановића, из 1845, о оснивању „живописног училишта“, затим приватне музичке школе Милана Миловука, која је деловала при Београдском певачком друштву почев од 1853. и Глумачке школе Алекса Бачванског при Народном позоришту у Београду, која је почела да ради 1869) до формирања високошколских институција протекао је дуг пут развоја уметничке педагогије и остварени су значајни резултати. Континуирани рад постижу тек Српска цртачка и сликарска школа, основана 1895. године (она 1905. мења име и постаје Уметничко-занатска школа), Мокрањчева Српска музичка школа, основана 1899. године и Музичка школа „Станковић“, основана 1911. Њима се после Првог светског рата прикључују Уметничка школа и Државна позоришна школа са глумачким и балетским одсеком.
У циљу развоја филмског стваралаштва Комитет за кинематографију Владе ФНРЈ и Председништво Владе ФНРЈ 5. маја 1947. године доносе одлуку о отварању Високе школе за филмску глуму и режију. Крајем 1948. године (26. новембра) основана је Академија за примењену уметност. Академија за позоришну уметност основана је Уредбом Владе ФНРЈ од 11. 12. 1948. године. У то време интензиван развој доживљава и Музичка академија на којој се оснивају нови одсеци и повећава број студената.
Влада ФНРЈ 1950. године доноси решење о спајању Академије за позоришну уметност и Високе школе за филмску глуму и режију у Академију за позоришну уметност. Од 22. 12. 1962. године Академија за позоришну уметност добија назив Академија за позориште, филм, радио и телевизију, а 1973. она постаје Факултет драмских уметности.
Универзитет уметности у Београду данас промовише уметничку креативност и разноврсност као обележје националне културе Србије. Великим спектром студијских програма из уметничких области, наставним кадром, као и уметничком делатношћу Универзитет уметности у Београду и даље представља културни центар шире од граница Балкана. Уклопљени у европски Болоњски наставни процес допринећемо развоју европског универзитетског уметничког образовања.
Ректор у периоду 2009-2015 била је Љиљана Мркић Поповић, а потом Зоран Ерић. Жене ректори овог универзитета биле су Даринка Матић Маровић, Радмила Бакочевић, Милена Драгићевић Шешић и Љиљана Мркић Поповић.[5]
Организација
уредиУниверзитет уметности у Београду обједињује четири уметничка факултета:
Управа
уреди
Од оснивања Уметничке академије (1957. године) као помоћ ректору у раду учествују и проректори, формирајући радно тело - Ректорат. Ректорат разматра сва питања која су делатности Универзитета. Ректорат се састаје једном недељно.
Данашњи Ректорат чине ректор мр Зоран Ерић, ред. проф. Факултета музичке уметности и проректори: др ум. Милета Продановић, ред. проф. Факултета ликовних уметности, мр Растко Ћирић, ред. проф. Факултета примењених уметности, Драган Петровић, ред. проф. Факултета драмских уметности, као и студент-проректор Катарина Ивакић.
Референце
уреди- ^ „ЗАКОН О БУЏЕТУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА 2020. ГОДИНУ” (PDF). parlament.gov.rs. Народна скупштина Републике Србије. Приступљено 20. 2. 2020.
- ^ а б в г д „Високо образовање 2018/2019.” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of Serbia. Приступљено 21. 12. 2019.
- ^ „Уписани студенти, 2018/2019. школска година” (PDF). stat.gov.rs (на језику: српски). Statistical Office of the Republic of Serbia. 25. 6. 2019. Приступљено 30. 6. 2019.
- ^ „History of the University”. University of Arts in Belgrade. Архивирано из оригинала 6. 10. 2011. г. Приступљено 2010-05-26.
- ^ Немам одговор за „таблоидизацију“ („Политика“, 26. јул 2015)
