Универзитет у Атини
Национални и Каподистриасов универзитет у Атини (грч. Εθνικό και Καποδιστριακό Πανεπιστήμιο Αθηνών) без престанка ради од свога оснивања 1837. што га чини најстаријим универзитетом у земљи. Познатији по краћем имену Универзитет у Атини. Реч Каподистриасов у пуноме називу додат је у част грчког државника Јоаниса Каподистријаса (грчки:Ιωάννης Καποδίστριας). Данас је Универзитет у Атини други највећи универзитет у Грчкој након Аристотеловог универзитета у Солуну са седиштем у периферији Централне Македоније на северу земље.
| Εθνικό και Καποδιστριακό Πανεπιστήμιο Αθηνών | |
 | |
| лат. Universitas Atheniensis | |
| Тип | јавни |
|---|---|
| Оснивање | 3. мај 1837. |
| Оснивач | краљ Ото Грчки |
| Ректор | Мелетиос Атанасиос Димопулос |
| Академско особље | ~2.000 |
| Административно особље | ~1.300 |
| Број студената | 105.000 (2015) |
| Преддипломци | 40.000 |
| Постдипломци | 14.200 |
| Број факултета | 9 |
| Локација | Зографу, Атина,  Грчка |
| Кампус | Урбан, предграђе |
| Боје | Плава и бела |
| Афилијације | UNIMED |
| Веб-сајт | www |
Историја уреди
Универзитет у Атини је основан 3. маја 1837. године одлуком грчког краља Ота по коме је добио и име Отонов универзитет (Οθώνιον Πανεπιστήμιον). Универзитет у Атини био је први универзитет у Грчкој основан по завршетку Грчког рата за независност и један је од најстаијих универзитета у југоисточној Европи. Универзитет је и друга најстарија савремена академска институција у земљи након Јонске академије на острву Крфу. Универзитет је приликом оснивања био подељен на теолошки, правни, медицински и хуманистички (укључујући математику и примењене науке) факултет. У првој години постојања на иуниверзитету је радило 33 професора, а похађало га је укупно 52 редовних студената и 75 слушалаца. Универзитет је иницијално био смештен у резиденцији архитеката Стаматиса Клеантиса (Σταμάτιος Κλεάνθης) и Едуарда Шуберта (Eduard Schaubert) у згради у којој се данас налази универзитетски музеј, на северним обронцима Акропоља.
У новембру 1841. године универзитет се преселио у нову централну зграду коју је пројектовао дански архитекта Христијан Хансен. Зграда је пројектована у неокласицистичком стилу са намером да "комбинује монументалну величанственост са једноставношћу на нивоу људских димензија" и да гради облик основе у облику слова Н. Зграду је декорисао сликар Карл Рал који је формирао атинску трилогију коју чине Национална библиотека Грчке лево и зграда Атинске академије десно од зграде универзитета када се гледа са предње стране. Изградња централне зграде универзитета трајала је од 1839. до 1842-43. године. Изградња споредних крила зграде завршена је 1864. године. 1862. године Отонов универзитет преименован је у Национални универзитет након догађаја у којима је краљ напустио земљу. Институција је накнадно поново променила назив у данашњи пуни назив Национални и Каподистриасов универзитет у Атини.
До организационе промене у раду универзитета дошло је 1904. године када је Хуманистики факултет подељен на нови Хуманистички факултет и на Факултет природних наука у који су издвојена одељења за физику, математику и Школа за фармацију. 1919. године додато је одељење за хемију, а 1922. Школа фармације преименована је у Одељење за фармацију. Одређене измене учињене су и када је Стоматолошка школа додата у састав Медицинског факултета. У периоду од 1895. до 1911. године у просеку је 1,000 нових студената завршавало студије сваке године, а тај се број до почетка Првог светског рата повећао на око 2,000. Такав је пораст довео до увођења пријемних испита у академској години 1927-28. Од 1911. до 1932. године иституција је била подељена на Каподистриасов универзитет и на Национални универзитет да би потом две институције поново биле обједињене. Од 1954. године фиксан број студената који се у појединој години могу уписати на поједини факултет одређује Министрарсто просвете и религије, на основу предлога факултета. У 60-им годинама XX века почела је изградња новог универзитетског кампуса. 2013. године Сенат универзитета донео је одлуку о свим активностима у светлу одлуке Министарства просвете и религије о укидању 1,655 административних радних места на универзитетима широм земље. У изјави у поводу те одлуке Сенат је изјавио да је "било каква просветна, истраживачка и административна активност Универзитета у Атини објективно немогућа."[1]
Факултети и одељења уреди
Кампуси уреди
Главни кампус је у у Ано Исилији, Зографу. Тамо се налазе факултети науке, теологије и филозофије. Факултет наука о животу је у Гуди, а Факултет физичког васпитања и спортске науке у атинском предграђу Дафни. Факултети медија, образовања, економије, права и јавне управе налазе се у неколико зграда близу центра Атине, заједно са неколико административним одељењима. Универзитетска администрација је првобитно била смештена у историјском неокласицистичком здању у улици Панепистимију, али је касније премештена у главни универзитетски кампус.
Кампус Школе Независни факултети Ано Илисија Школа науке Школа теологије Школа филозофије Факултет метологије, историје и теорије науке Гуди Школа здравствених наука Центар Атине Школа права, економије
и политикологијеФакултет комуникације и медијских студија Факултет основног образовања Факултет образовања у раном детињству Факултет славистике Факултет турских и модерних азијских студија Дафни Факултет физичког васпитања и спортске науке
Референце уреди
- ^ „HISTORY AND PERSPECTIVES”. en.uoa.gr. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Tο υπερσύγχρονο κτήριο της Nομικής Σχολής” (на језику: грчки). kapodistriako.uoa.gr. 2006-02-01. Приступљено 2009-03-14.
- ^ „Школа науке, Универзитет у Атини”. Универзитет у Атини.
- ^ „Школа филозофије, Универзитет у Атини”. Универзитет у Атини.
