Универзитет у Источном Сарајеву
Универзитет у Источном Сарајеву је државни универзитет у Лукавици. Универзитет у Источном Сарајеву је дио пријератног Универзитета у Сарајеву који је основан 1949. године и баштини традицију Сарајевске богословије основане 1882. године.[3]
Тип | државни |
---|---|
Оснивање | 14. септембар 1992. |
Буџет | 14 милиона € (2015)[1] |
Ректор | Милан Кулић |
Број студената | 6.070 (2023/24)[2] |
Локација | Лукавица, Република Српска, Босна и Херцеговина 43° 49′ 25″ С; 18° 22′ 29″ И / 43.8237° С; 18.3747° И |
Веб-сајт | www |
Универзитет у Источном Сарајеву заузео је прво мјесто међу универзитетима у Босни и Херцеговини према посљедњем извјештају SCImago Institutions Rankings (SIR).[4]
Називи
уреди- Универзитет у Сарајеву (1949—1992)
- Универзитет у Сарајеву Републике Српске (1992)
- Универзитет у Српском Сарајеву (1992—2006)
- Универзитет у Источном Сарајеву (2006—данас)
Историја
уредиСарајевска богословија као матица Универзитета
уредиУниверзитет у Источном Сарајеву баштини и традицију првих високошколских институција основаних у БиХ. То се, прије свега, односи на Сарајевску богословију, која је основана још 1882. године и која, као прва српска висока школа у БиХ, представља својеврсну матицу Универзитета у Источном Сарајеву.
Послије Другог свјетског рата Сарајевска богословија није наставила рад зато што су јој просторије национализоване и одузете. Савремена историја Сарајевске богословије почиње 1991. године, када је Синод Српске православне цркве донио одлуку да се покрене процес реституције имовине Сарајевске богословије и да се оснује духовна академија у Сарајеву. Због грађанског рата у БиХ реализација те одлуке пролонгирана је до 1994. године, када је у Фочи, тадашњем Србињу, основана Духовна академија Светог Василија Острошког, која исте године почиње са извођењем наставе као чланица Универзитета у Источном Сарајеву.
Универзитет у Сарајеву Републике Српске
уредиУниверзитет у Источном Сарајеву, под именом Универзитет у Сарајеву Републике Српске, основан је 14. септембра 1992. године одлуком Народне скупштине Републике Српске. Том одлуком потврђене су раније одлуке власти Републике Српске према којима је Универзитет у Источном Сарајеву сукцесор Универзитета у Сарајеву (1949—1992), којег је, усљед избијања грађанског рата у БиХ, 1992. године морало да напусти више стотина наставника и сарадника, као и више хиљада студената српске националности. Слична ситуација била је и на другим универзитетима у БиХ, који су се налазили на територији муслиманско-хрватске федерације, данас Федерације БиХ, посебно на универзитетима у Мостару и у Тузли. Захваљујући ентузијазму и патриотизму српских наставника и сарадника са поменута три универзитета, као и израженој вољи народа и власти Републике Српске, основани су факултети и академије у Палама, Зворнику, Бијељини, Брчком и у Требињу, те ревитализована васпитно-образовна, научна, истраживачка, духовна и умјетничка дјелатност у свим већим општинама у источном дијелу Републике. Данас ти факултети и академије чине темеље и стубове интегрисаног Универзитета у Источном Сарајеву.
Поједини факултети у саставу Универзитета основани су сукцесивно од 1992. године када су основани Медицински факултет, Правни факултет и Виша педагошка школа која је представљала претечу Филозофском факултету који је основан 1950. године у Сарајеву. У Универзитет у Источном Сарајеву интегрисана је традиција и искуство и Пољопривредно-шумарског факултета, који је основан 1940. године као засебан факултет Универзитета у Београду. Годину дана касније отвара се Технички факултет (1949.), а исте године званично са радом је отпочео Универзитет у Сарајеву. 1975. године Електротехнички факултет уселио у нову зграду у Лукавици.[5] На основу тога Универзитету у Источном Сарајеву с правом припада богата традиција и историја данашњег Универзитета у Сарајеву. Већина професора и асистената са Универзитета у Источном Сарајеву радили су прије рата на јединственом Универзитету у Сарајеву. Број студената прије рата кретао се око 30 000 (око 22 000 редовних и 8000 ванредних).
У складу са болоњским процесом, чија је примјена започела 2006. године, Универзитет у Источном Сарајеву од академске 2007/08. године представља интегрисани универзитет, на коме, у десет универзитетских центара, према подацима са уписа за школску 2018–19. студира укупно око 8,000 студената на 38 студијских програма. Данас ова високошколска институција представља генератор развоја локалних заједница у којима егзистирају организационе јединице Универзитета. Истовремено, примјењујући основне постулате међународне сарадње, коју развија са великим бројем институција у региону, Европи и свијету, Универзитет у Источном Сарајеву данас је стратешки важан фактор развоја и гарант будућности Републике Српске.[6]
Организација
уреди- У Брчком
- Економски факултет
- Студијски програм рачуноводство и финансије
- Срудијски програм менаџмент
- Економски факултет
- У Бијељини
- Факултет пословне економије
- Студијски програм спољна трговина, порези и царине
- Студијски програм финансије, банкарство и осигурање
- Студијски програм пословна информатика
- Педагошки факултет
- Студијски програм разредна настава
- Студијски програм предшколско образовање
- Студијски програм техничко образовање и информатика
- Правни факултет
- Пољопривредни факултет
- Студијски програм: пољопривреда — три смјера: општи, биљна производња и сточарство
- Факултет пословне економије
- У Добоју
- Саобраћајни факултет
- Студијски програм друмски и градски саобраћај
- Студијски програм жељезнички саобраћај
- Студијски програм телекомуникације и поштански саобраћај
- Студијски програм логистика
- Студијски програм ваздушни саобраћај
- Студијски програм саобраћајнице
- Студијски програм информатика у саобраћају
- Студијски програм моторна возила
- Саобраћајни факултет
- У Зворнику
- Технолошки факултет
- Студијски програм хемијско процесно инжењерство
- Студијски програм прехрамбено инжињерство
- Студијски програм инжењерство заштите животне средине
- Студијски програм електрохемијско инжињерство
- Студијски програм управљање технологијама
- Студијски програм биологија
- Технолошки факултет
- У Источном Новом Сарајеву
- Електротехнички факултет
- Студијски програм електроенергетика
- Студијски програм аутоматика и електроника
- Студијски програм рачунарство и информатика
- Студијски програм телекомуникације
- Пољопривредни факултет
- Студијски програм: пољопривреда — три смјера: општи, биљна производња и сточарство
- Машински факултет
- Студијски програм машинство — три смјера: производно машинство, инжењерски дизајн и термодинамика и процесно машинство
- Музичка академија
- Студијски програм вокално инструментални
- Одсјек за соло пјевање
- Одсјек за клавир
- Одсјек за хармонику
- Одсјек за гудачке инструменте — виолина
- Одсјек за гудачке инструменте — виола
- Одсјек за дувачке инструменте — флаута
- Класа гитара
- Студијски програм музичко, педагошко теоријски
- Одсјек за општу музичку педагогију
- Одсјек за црквену музику и појање
- Одсјек за композицију
- Студијски програм вокално инструментални
- Електротехнички факултет
- У Палама
- Економски факултет
- Студијски програм економија
- Студијски програм туризам и хотелијерство
- Правни факултет
- Филозофски факултет
- Студијски програм филозофија
- Студијски програм социологија
- Студијски програм новинарство
- Студијски програм историја
- Студијски програм педагогија
- Студијски програм разредна настава
- Студијски програм психологија
- Студијски програм српски језик и књижевност
- Студијски програм руски и српски језик и књижевност
- Студијски програм општа књижевност и библиотекарство
- Студијски програм општа књижевност и театрологија
- Студијски програм енглески језик и књижевност
- Студијски програм њемачки језик и књижевност
- Студијски програм кинески и енглески језик и књижевност
- Студијски програм географија
- Студијски програм математика и рачунарство
- Студијски програм математика и физика
- Студијски програм политикологија и међународни односи
- Факултет физичког васпитања и спорта
- Студијски програм спорт
- Студијски програм физичко васпитање
- Економски факултет
- У Фочи
- Православни богословски факултет
- Студијски програм православна теологија општи смјер
- Студијски програм православна теологија практични смјер
- Студијски програм црквено сликарство и умјетност
- Медицински факултет
- Студијски програм медицина
- Студијски програм стоматологија
- Студијски програм здравствена њега
- Студијски програм специјална едукација и рехабилитација
- Православни богословски факултет
- У Требињу
- Академија ликовних умјетности
- Студијски програм ликовне умјетности
- Факултет за производњу и менаџмент
- Студијски програм индустријско инжењерство за енергетику
- Студијски програм индустријски менаџмент
- Академија ликовних умјетности
- У Сребреници
- У Власеници
- Пољопривредни факултет
- Студијски програм шумарство
- Пољопривредни факултет
Празници
уредиСлава Универзитета у Источном Сарајеву је 24. маја, Свети Ћирило и Методије.
Ректори
уредиОд оснивања Универзитета у Источном Сарајеву функцију ректора обављали су сљедећи истакнути професори:[7]
- проф. др Војислав Максимовић (1993—2000)
- проф. др Бориша Старовић (2000—2005)
- проф. др Митар Новаковић (2005—2014)
- проф. др Радослав Грујић (2014—2017)
- проф. др Стево Пашалић (2017—2019)
- проф. др Милан Кулић (2019—данас)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Стихијско гашење Универзитета у Источном Сарајеву”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 13. 11. 2016.
- ^ „ENROLLED STUDENTS” (PDF). rzs.rs.ba. Приступљено 12. 6. 2024.
- ^ Универзитет у Источном Сарајеву, историјат, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ „University Rankings - Bosnia and Herzegovina 2022”. www.scimagoir.com. Приступљено 2022-05-17.
- ^ „Историјат ЕТФ-а у Источном Сарајеву”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2010. г. Приступљено 09. 10. 2010.
- ^ Званична страница Универзитета у Источном Сарајеву, Приступљено 27. 4. 2013.
- ^ https://www.ues.rs.ba/la/o-univerzitetu-2/istorijat/