Снаге заштите Организације уједињених нација (енгл. United Nations Protection Force, франц. Force de Protection des Nations Unies), познатије као Унпрофор (енгл. UNPROFOR, франц. FORPRONU), биле су прве мировна снаге ОУН-а у Хрватској и Босни и Херцеговини током распада Југославије. Снаге су основане у фебруару 1992, а мандат им је окончан у марту 1995. године, с тим да је мирвна мисија престројена у три друге снаге (Унпредеп у Македонији и Ункро у Хрватској, док је мисија Унпрофора у БиХ реструктурирана до замијене мисијама НАТО-а и ЕУ у децембру 1995).

ЉудствоУреди

Унпрофор је имао приближно 39.000 припадника. Чиниле су га снаге из Аргентине, Аустралије, Бангладеша, Белгије, Бразила, Канаде, Колумбије, Чешке, Данске, Египта, Естоније, Финске, Француске, Њемачке, Гане, Индије, Индонезије, Ирске, Италије, Јордана, Кеније, Литваније, Луксумбурга, Малезије, Непала, Холандије, Новог Зеланда, Нигерије, Норвешке, Пакистана, Пољске, Португалије, Русије, Словачке, Шпаније, Шведске, Швајцарске, Туниса, Турске, Украјине, Уједињеног Краљевства и Сједињених Америчких Држава. Према подацима ОУН-а, било је 167 смртних случајева међу особљем Унпрофора током мандата снага. Од 167 умрлих, троје су били војни посматрачи, 159 били су припадници других војних задужења, један је био припадник цивилне полиције, двоје међународно цивилно особље, а двоје локално особље.

Заповједници Унпрофора су били:

  • Генерал-пуковник Сатиш Намбијар (Индија), од марта 1992. до марта 1993.
  • Генерал-пуковник Ларс-Ерик Валгрен (Шведска), од марта 1993. до јуна 1993.
  • Генерал Жан Кот (Француска), од јуна 1993. до марта 1994.
  • Генерал Bertrand Guillaume de Sauville de La Presle (Француска), од марта 1994. до марта 1995.
  • Генерал Bernard Janvier (Француска), од марта 1995. до јануара 1996.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762[1], 769[2], 779[3], 758[4] и 770[5].

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди