Управа града Београда (1929—1941)
Управа града Београда је назив за административно подручје Краљевине Југославије (1929—1941) и Србије под немачком окупацијом (1941).
| Управа града Београда | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан, Средња Европа | ||
| Земља |  Краљевина Југославија (1929—1941) Србија (1941)
| ||
| Главни град | Београд | ||
| Становништво | 288.938 (1931) | ||
| Друштво | |||
| Званични језици | српско-хрватско-словеначки (1929—1941) српски и немачки (1941) | ||
| Религија | православље, католицизам | ||
| Валута | Југословенски динар (1929—1941) Српски динар и немачка рајх марка (1941) | ||
| Владавина | |||
| Облик владавине | административно подручје | ||
| Титула владара | управник | ||
| Оснивање | 1929. | ||
| Престанак | 1941. | ||
| Статус | Бивше административно подручје | ||
| Догађаји | |||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| Портал:Историја | |||
ИсторијаУреди
Поделом Краљевине Југославије на бановине 1929. године, формирана је засебна административно-територијална јединица под називом „Управа града Београда“, која је обухаватала град Београд са ближом околином, укључујући Земун и Панчево. Ова територија је била у потпуности окружена Дунавском бановином, која је имала управно седиште у Новом Саду. У време Другог светског рата, 1941. године, Управа града Београда је наставила да постоји као административно-територијална јединица Србије под немачком окупацијом, све док крајем 1941. није успостављена нова територијална подела Србије на округе, када и Управа града Београда престаје да постоји у административно-територијалном смислу.
ДемографијаУреди
| Попис становништва Краљевине Југославије 1931.[1] (по вероисповести) | |||
|---|---|---|---|
| вера | број верника | ||
ИзвориУреди
- ^ Глас јавности: Попис 1931. по Бановини, Приступљено 27. 4. 2013.