Уралски језици
Уралски језици су језичка породица која укључује тридесетак језика којима говори око 25 милиона људи. Ови језици су распрострањени у северној Евроазији од Скандинавије преко Урала до полуострва Тајмир. Уралским језицима припада и мађарски језик у средњој Европи.[2]
уралски језици | |
---|---|
Географска распрострањеност | средња, источна и северна Европа, као и северна Азија |
Језичка класификација |
|
Подподела | |
ISO 639-5 | urj |
Глотолог | ural1272[1] |
![]() Географска распрострањеност уралских језика:
|
КарактеристикеУреди
Морфолошки, ови језици су аглутинативни са богатим системом падежа (до 20). Друге карактеристичне особине су значајна употреба помоћних глагола и самогласничка хармонија.
Постојбина прауралског језикаУреди
Постојбина уралских језика (протоуралски језик), била је вероватно у подручју централне или јужне планине Урал. По овој планини име је добила и цела језичка породица. Процес раздвајања уралских језика почео је пре 6.000 година. Наука о уралским језицима се зове уралистика.
Везе са другим породицама језикаУреди
Неки лингвисти сматрају да је јукагирски језик, изоловани палеосибирски језик, у сродству са уралским језицима. Отуда се појављује термин уралско-јукагирски језици.
ПоделаУреди
Уралски језици се деле у две главне гране:
- западна грана - угро-фински језици, има их 24 и њима говори 99% говорника уралских језика
- североисточна грана - самоједски језици, међу којима је 4 жива језика са укупно до 30.000 говорника у северном Сибиру
Угро-фински језициУреди
- Угарски језици
- Дунавско-угарски
- Обско-угарски језици
- Фино-пермски језици
- Фино-поволшки језици (Фино-волшки језици)
- Маријски
- Мордвински језици
- Изумрли фино-поволшки језици (фино-волшки језици) †
- Фино-лапски језици
- Пермски језици
- Фино-поволшки језици (Фино-волшки језици)
Самоједски језициУреди
Најзначајнији уралски језициУреди
- Мађарски (Magyar), 14,5 милиона говорника
- Фински (Suomi), 6 милиона
- Естонски (Eesti), 1,1 милиона
- Мордовински, 1,1 милиона (2 варијанте, користи се у Мордовији у Русији)
- Маријски, 600.000 говорника (Мариј Ел у Русији)
- Удмуртски, 550.000 (Удмуртија у Русији)
- Комски, 400.000 (2 варијанте, Коми у Русији)
- Лапонски језици, 35.000 (10 језика)
- Ненецки, 27.000 (најзначајнији самоједски језик)
- Хантијски - један од два угарска језика изван Мађарске
- Мансијски - један од два угарска језика изван Мађарске
РеференцеУреди
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Uralic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Simons, Gary F.; Fenning, Charles F. „Uralic”. Ethnologue. SIL International. Приступљено 14. 2. 2018.
ЛитератураУреди
- Abondolo, Daniel M. (editor). 1998. The Uralic Languages. . London and New York: Routledge. ISBN 0-415-08198-X.
- Collinder, Björn. 1955. Fenno-Ugric Vocabulary: An Etymological Dictionary of the Uralic Languages. (Collective work.) Stockholm: Almqvist & Viksell. (Second, revised edition: Hamburg: Helmut Buske Verlag, 1977.)
- Collinder, Björn. 1957. Survey of the Uralic Languages. Stockholm.
- Collinder, Björn. 1960. Comparative Grammar of the Uralic Languages. Stockholm: Almqvist & Wiksell
- Comrie, Bernhard. 1988. "General Features of the Uralic Languages." In The Uralic Languages, edited by Denis Sinor, pp. 451–477. Leiden: Brill.
- Décsy, Gyula. 1990. The Uralic Protolanguage: A Comprehensive Reconstruction. Bloomington, Indiana.
- Hajdu, Péter. 1963. Finnugor népek és nyelvek. Budapest: Gondolat kiadó.
- Helimski, Eugene. Comparative Linguistics, Uralic Studies. Lectures and Articles. Moscow. 2000. (рус. Хелимский Е.А. Компаративистика, уралистика. Лекции и статьи. М., 2000.)
- Laakso, Johanna. 1992. Uralilaiset kansat ('Uralic Peoples'). Porvoo – Helsinki – Juva. ISBN 951-0-16485-2.
- Korhonen, Mikko. 1986. Finno-Ugrian Language Studies in Finland 1828-1918. . Helsinki: Societas Scientiarum Fennica. ISBN 951-653-135-0.
- Napolskikh, Vladimir. The First Stages of Origin of People of Uralic Language Family: Material of Mythological Reconstruction. Moscow, 1991. (рус. Напольских В. В. Древнейшие этапы происхождения народов уральской языковой семьи: данные мифологической реконструкции. М., 1991.)
- Rédei, Károly (editor). 1986–88. Uralisches etymologisches Wörterbuch ('Uralic Etymological Dictionary'). Budapest.
- Wickman, Bo (1988). „The History of Uralic Languages”. Ур.: Sinor, Denis. The Uralic Languages: Description, History, and Foreign Influences. Leiden: Brill. стр. 792–818. ISBN 978-90-04-07741-6. OCLC 16580570.
- Sauvageot, Aurélien. 1930. Recherches sur le vocabulaire des langues ouralo-altaïques ('Research on the Vocabulary of the Uralo-Altaic Languages'). Paris.
- Künnap, A. 2000. Contact-induced Perspectives in Uralic Linguistics. LINCOM Studies in Asian Linguistics 39. München: LINCOM Europa. ISBN 3-89586-964-3.
- Wickman, Bo. 1955. The Form of the Object in the Uralic Languages. Uppsala: Lundequistska bokhandeln.
Спољашње везеУреди
- Табела уралских језика и дијалеката
- "The Finno-Ugrics" Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2008) The Economist, December 20, 2005
- Kulonen, Ulla-Maija: Origin of Finnish and related languages. thisisFINLAND, Finland Promotion Board. Cited 30.10.2009.
- "The untenability of the Finno-Ugrian theory from a linguistic point of view" by Dr. László Marácz, a minority opinion on the language family
- "The 'Ugric-Turkic battle': a critical review" by Angela Marcantonio, Pirjo Nummenaho, and Michela Salvagni
- "Linguistic shadow-boxing" by Johanna Laakso – a book review of Angela Marcantonio’s The Uralic Language Family: Facts, Myths and Statistics