Уралски језици

Уралски језици су језичка породица која укључује тридесетак језика којима говори око 25 милиона људи. Ови језици су распрострањени у северној Евроазији од Скандинавије преко Урала до полуострва Тајмир. Уралским језицима припада и мађарски језик у средњој Европи.

уралски језици
Географска распрострањеност	средња, источна и северна Европа, као и северна Азија
Језичка класификација	уралски језици
Подподела	угро-фински језици самоједски језици
ISO 639-5	urj
Глотолог	ural1272
Географска распрострањеност уралских језика:   фински језик   естонски језик   карелски језик   ижорски језик   вепски језик   ливонски језик   лапонски језици   ерзјански језик (мордвински језици)   мокшански језик (мордвински језици)   комски језик   удмуртски језик   маријски језик   мађарски језик   хантски језик   мансијски језик   ненецки језик   енецки језик   нганасански језик   селкупски језик

Географска распрострањеност уралских језика

Географска распрострањеност главних грана уралских језика, као и јукагирских језика

  Фино-пермски језици

  Угарски језици

  Самоједски језици

  Јукагирски језици

Карактеристике

Морфолошки, ови језици су аглутинативни са богатим системом падежа (до 20). Друге карактеристичне особине су значајна употреба помоћних глагола и самогласничка хармонија.

Постојбина прауралског језика

Постојбина уралских језика (протоуралски језик), била је вероватно у подручју централне или јужне планине Урал. По овој планини име је добила и цела језичка породица. Процес раздвајања уралских језика почео је пре 6.000 година. Наука о уралским језицима се зове уралистика.

Везе са другим породицама језика

Неки лингвисти сматрају да је јукагирски језик, изоловани палеосибирски језик, у сродству са уралским језицима. Отуда се појављује термин уралско-јукагирски језици.

Подела

Уралски језици се деле у две главне гране:

• западна грана - угро-фински језици, има их 24 и њима говори 99% говорника уралских језика
  • фино-пермски језици
  • угарски језици
• североисточна грана - самоједски језици, међу којима је 4 жива језика са укупно до 30.000 говорника у северном Сибиру

Угро-фински језици

• Угарски језици
  • Дунавско-угарски
    • Мађарски језик
  • Обско-угарски језици
    • Хантијски језик
    • Мансијски језик
• Фино-пермски језици
  • Фино-поволшки језици (Фино-волшки језици)
    • Маријски
      • Маријски језик
    • Мордвински језици
      • Ерзјански језик
      • Мокшански језик
    • Изумрли фино-поволшки језици (фино-волшки језици) †
      • Мерјански језик †
      • Муромски језик †
      • Мешчјорски језик †
    • Фино-лапски језици
      • Лапонски језици
        • Западнолапонски језици
          • Јужнолапонски језик
          • Уме-лапонски језик
          • Луле-лапонски језик
          • Пите-лапонски језик
          • Севернолапонски језик
        • Источнолапонски језици
          • Каину-лапонски језик †
          • Кеми-лапонски језик †
          • Инари-лапонски језик
          • Акала-лапонски језик †
          • Килдинско лапонски језик
          • Сколтско лапонски језик
          • Терско лапонски језик
      • Балто-фински језици
        • Естонски језик
        • Фински језик
        • Ижорски језик
        • Карелски језик
        • Ливонски језик
        • Вепски језик
        • Вотски језик
  • Пермски језици
    • Комски језик (Комско-зирјански језик)
    • Комско-пермјачки језик
    • Удмуртски језик

Самоједски језици

• Северносамоједски језици
  • Енецки језик
  • Ненецки језик
  • Нганасански језик
  • Јуратски језик †
• Јужносамоједски језици
  • Камасински језик †
  • Маторски језик †
  • Селкупски језик
  • Сојотски језик †

Најзначајнији уралски језици

• Мађарски (Magyar), 14,5 милиона говорника
• Фински (Suomi), 6 милиона
• Естонски (Eesti), 1,1 милиона
• Мордовински, 1,1 милиона (2 варијанте, користи се у Мордовији у Русији)
• Маријски, 600.000 говорника (Мариј Ел у Русији)
• Удмуртски, 550.000 (Удмуртија у Русији)
• Комски, 400.000 (2 варијанте, Коми у Русији)
• Лапонски језици, 35.000 (10 језика)
• Ненецки, 27.000 (најзначајнији самоједски језик)
• Хантијски - један од два угарска језика изван Мађарске
• Мансијски - један од два угарска језика изван Мађарске

Литература

• Abondolo, Daniel M. (editor). 1998. The Uralic Languages. . London and New York: Routledge. ISBN 0-415-08198-X. 
• Collinder, Björn. 1955. Fenno-Ugric Vocabulary: An Etymological Dictionary of the Uralic Languages. (Collective work.) Stockholm: Almqvist & Viksell. (Second, revised edition: Hamburg: Helmut Buske Verlag, 1977.)
• Collinder, Björn. 1957. Survey of the Uralic Languages. Stockholm.
• Collinder, Björn. 1960. Comparative Grammar of the Uralic Languages. Stockholm: Almqvist & Wiksell
• Comrie, Bernhard. 1988. "General Features of the Uralic Languages." In The Uralic Languages, edited by Denis Sinor, pp. 451–477. Leiden: Brill.
• Décsy, Gyula. 1990. The Uralic Protolanguage: A Comprehensive Reconstruction. Bloomington, Indiana.
• Hajdu, Péter. 1963. Finnugor népek és nyelvek. Budapest: Gondolat kiadó.
• Helimski, Eugene. Comparative Linguistics, Uralic Studies. Lectures and Articles. Moscow. 2000. (рус. Хелимский Е.А. Компаративистика, уралистика. Лекции и статьи. М., 2000.)
• Laakso, Johanna. 1992. Uralilaiset kansat ('Uralic Peoples'). Porvoo – Helsinki – Juva. ISBN 951-0-16485-2.
• Korhonen, Mikko. 1986. Finno-Ugrian Language Studies in Finland 1828-1918. . Helsinki: Societas Scientiarum Fennica. ISBN 951-653-135-0. 
• Napolskikh, Vladimir. The First Stages of Origin of People of Uralic Language Family: Material of Mythological Reconstruction. Moscow, 1991. (рус. Напольских В. В. Древнейшие этапы происхождения народов уральской языковой семьи: данные мифологической реконструкции. М., 1991.)
• Rédei, Károly (editor). 1986–88. Uralisches etymologisches Wörterbuch ('Uralic Etymological Dictionary'). Budapest.
• Wickman, Bo (1988). „The History of Uralic Languages”. Ур.: Sinor, Denis. The Uralic Languages: Description, History, and Foreign Influences. Leiden: Brill. стр. 792–818. ISBN 978-90-04-07741-6. OCLC 16580570. 
• Sauvageot, Aurélien. 1930. Recherches sur le vocabulaire des langues ouralo-altaïques ('Research on the Vocabulary of the Uralo-Altaic Languages'). Paris.
• Künnap, A. 2000. Contact-induced Perspectives in Uralic Linguistics. LINCOM Studies in Asian Linguistics 39. München: LINCOM Europa. ISBN 3-89586-964-3.
• Wickman, Bo. 1955. The Form of the Object in the Uralic Languages. Uppsala: Lundequistska bokhandeln.

Спољашње везе

• Табела уралских језика и дијалеката
• "The Finno-Ugrics" Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2008) The Economist, December 20, 2005
• Kulonen, Ulla-Maija: Origin of Finnish and related languages. thisisFINLAND, Finland Promotion Board. Cited 30.10.2009.
• "The untenability of the Finno-Ugrian theory from a linguistic point of view" by Dr. László Marácz, a minority opinion on the language family
• "The 'Ugric-Turkic battle': a critical review" by Angela Marcantonio, Pirjo Nummenaho, and Michela Salvagni
• "Linguistic shadow-boxing" by Johanna Laakso – a book review of Angela Marcantonio’s The Uralic Language Family: Facts, Myths and Statistics