Уралски језици
Уралски језици су језичка породица која укључује тридесетак језика[2] којима говори око 25 милиона људи. Ови језици су распрострањени у северној Евроазији од Скандинавије преко Урала до полуострва Тајмир. Уралским језицима припада и мађарски језик у средњој Европи.[3][4] Научници који не прихватају традиционалну представу да се самоједски први одвојио од остатка уралске породице могу третирати појмове као синониме.[5]
уралски језици | |
---|---|
Географска распрострањеност | средња, источна и северна Европа, као и северна Азија |
Језичка класификација |
|
Прајезик | прауралски језик |
Подподела | |
ISO 639-5 | urj |
Глотолог | ural1272[1] |
Географска распрострањеност уралских језика:
|
Карактеристике
уредиМорфолошки, ови језици су аглутинативни са богатим системом падежа (до 20). Друге карактеристичне особине су значајна употреба помоћних глагола и самогласничка хармонија.
Постојбина прауралског језика
уредиПостојбина уралских језика (прауралски језик), била је вероватно у подручју централне или јужне планине Урал. По овој планини име је добила и цела језичка породица. Процес раздвајања уралских језика почео је пре 6.000 година. Наука о уралским језицима се зове уралистика.
Везе са другим породицама језика
уредиНеки лингвисти сматрају да је јукагирски језик, изоловани палеосибирски језик, у сродству са уралским језицима. Отуда се појављује термин уралско-јукагирски језици.
Подела
уредиУралски језици се деле у две главне гране:
- западна грана - угро-фински језици, има их 24 и њима говори 99% говорника уралских језика
- североисточна грана - самоједски језици, међу којима је 4 жива језика са укупно до 30.000 говорника у северном Сибиру
- Угарски језици
- Дунавско-угарски
- Обско-угарски језици
- Фино-пермски језици
- Фино-поволшки језици (Фино-волшки језици)
- Маријски
- Мордвински језици
- Изумрли фино-поволшки језици (фино-волшки језици) †
- Фино-лапски језици
- Пермски језици
- Фино-поволшки језици (Фино-волшки језици)
Самоједски језици
уредиНајзначајнији уралски језици
уреди- Мађарски (Magyar), 14,5 милиона говорника
- Фински (Suomi), 6 милиона
- Естонски (Eesti), 1,1 милиона
- Мордовински, 1,1 милиона (2 варијанте, користи се у Мордовији у Русији)
- Маријски, 600.000 говорника (Мариј Ел у Русији)
- Удмуртски, 550.000 (Удмуртија у Русији)
- Комски, 400.000 (2 варијанте, Коми у Русији)
- Лапонски језици, 35.000 (10 језика)
- Ненецки, 27.000 (најзначајнији самоједски језик)
- Хантијски - један од два угарска језика изван Мађарске
- Мансијски - један од два угарска језика изван Мађарске
Референце
уреди- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Uralic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Simons, Gary F.; Fenning, Charles F. „Uralic”. Ethnologue. SIL International. Приступљено 14. 2. 2018.
- ^ Simons, Gary F.; Fenning, Charles F. „Uralic”. Ethnologue. SIL International. Приступљено 14. 2. 2018.
- ^ Tommola, Hannu (2010). „Finnish among the Finno-Ugrian languages”. Mood in the Languages of Europe. John Benjamins Publishing Company. стр. 155. ISBN 978-90-272-0587-2.
- ^ Aikio 2022, стр. 1–4.
Литература
уреди- Abondolo, Daniel M. (editor). 1998. The Uralic Languages. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-08198-X.
- Collinder, Björn. 1955. Fenno-Ugric Vocabulary: An Etymological Dictionary of the Uralic Languages. (Collective work.) Stockholm: Almqvist & Viksell. (Second, revised edition: Hamburg: Helmut Buske Verlag, 1977.)
- Collinder, Björn. 1957. Survey of the Uralic Languages. Stockholm.
- Collinder, Björn. 1960. Comparative Grammar of the Uralic Languages. Stockholm: Almqvist & Wiksell
- Comrie, Bernhard. 1988. "General Features of the Uralic Languages." In The Uralic Languages, edited by Denis Sinor, pp. 451–477. Leiden: Brill.
- Décsy, Gyula. 1990. The Uralic Protolanguage: A Comprehensive Reconstruction. Bloomington, Indiana.
- Hajdu, Péter. 1963. Finnugor népek és nyelvek. Budapest: Gondolat kiadó.
- Helimski, Eugene. Comparative Linguistics, Uralic Studies. Lectures and Articles. Moscow. 2000. (рус. Хелимский Е.А. Компаративистика, уралистика. Лекции и статьи. М., 2000.)
- Laakso, Johanna. 1992. Uralilaiset kansat ('Uralic Peoples'). Porvoo – Helsinki – Juva. ISBN 951-0-16485-2.
- Korhonen, Mikko. 1986. Finno-Ugrian Language Studies in Finland 1828-1918. Helsinki: Societas Scientiarum Fennica. ISBN 951-653-135-0.
- Napolskikh, Vladimir. The First Stages of Origin of People of Uralic Language Family: Material of Mythological Reconstruction. Moscow, 1991. (рус. Напольских В. В. Древнейшие этапы происхождения народов уральской языковой семьи: данные мифологической реконструкции. М., 1991.)
- Rédei, Károly (editor). 1986–88. Uralisches etymologisches Wörterbuch ('Uralic Etymological Dictionary'). Budapest.
- Wickman, Bo (1988). „The History of Uralic Languages”. Ур.: Sinor, Denis. The Uralic Languages: Description, History, and Foreign Influences. Leiden: Brill. стр. 792–818. ISBN 978-90-04-07741-6. OCLC 16580570.
- Sauvageot, Aurélien. 1930. Recherches sur le vocabulaire des langues ouralo-altaïques ('Research on the Vocabulary of the Uralo-Altaic Languages'). Paris.
- Künnap, A. 2000. Contact-induced Perspectives in Uralic Linguistics. LINCOM Studies in Asian Linguistics 39. . München: LINCOM Europa. ISBN 3-89586-964-3. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Wickman, Bo. 1955. The Form of the Object in the Uralic Languages. Uppsala: Lundequistska bokhandeln.
- „Early Indo-Iranic loans in Uralic: Sounds and strata” (PDF). Martin Joachim Kümmel, Seminar for Indo-European Studies.
- Syrjänen, Kaj, Lehtinen, Jyri, Vesakoski, Outi, de Heer, Mervi, Suutari, Toni, Dunn, Michael, … Leino, Unni-Päivä. (2018). lexibank/uralex: UraLex basic vocabulary dataset (Version v1.0) [Data set]. Zenodo. Syrjänen, Kaj; Lehtinen, Jyri; Vesakoski, Outi; de Heer, Mervi; Suutari, Toni; Dunn, Michael; Määttä, Urho; Leino, Unni-Päivä (2018). „Linguistics”. Lexibank/Uralex: Uralex Basic Vocabulary Dataset. doi:10.5281/zenodo.1459402.
- Bakró-Nagy, Marianne (2012). „The Uralic Languages”. Revue Belge de Philologie et d'Histoire. 90 (3): 1001—1027. doi:10.3406/rbph.2012.8272.
- Petri Kallio (2015). "The Language Contact Situation in Prehistoric Northeastern Europe". The Linguistic Roots of Europe: Origin and Development of European Languages. Copenhagen Studies in Indo-European 6. Copenhagen: Museum Tusculanum Press, 2015. pp. 77-102.
- Grünthal, Riho; Heyd, Volker; Holopainen, Sampsa; Janhunen, Juha; Khanina, Olga; Miestamo, Matti; Nichols, Johanna; Saarikivi, Janne; Sinnemäki, Kaius (29. 08. 2022). „Drastic demographic events triggered the Uralic spread”. Diachronica (на језику: енглески). 39 (4): 490—524. ISSN 0176-4225. S2CID 248059749. doi:10.1075/dia.20038.gru. hdl:10138/347633 .
- Aikio, Ante (2019). „Proto-Uralic”. Ур.: Bakró-Nagy, Marianne; Laakso, Johanna; Skribnik, Elena. Oxford Guide to the Uralic Languages. Oxford, UK: Oxford University Press.
- Janhunen, Juha. 1981a. "On the structure of Proto-Uralic." Finnisch-ugrische Forschungen 44, 23–42. Helsinki: Société finno-ougrienne.
- Janhunen, Juha. 1981b. "Uralilaisen kantakielen sanastosta ('On the vocabulary of the Uralic proto-language')." Journal de la Société Finno-Ougrienne 77, 219–274. Helsinki: Société finno-ougrienne.
- Helimski, Eugene (1984). Problems of phonological reconstruction in modern Uralic linguistics.
- Sammallahti, Pekka. 1988. "Historical phonology of the Uralic languages, with special reference to Samoyed, Ugric, and Permic." In The Uralic Languages: Description, History and Foreign Influences, edited by Denis Sinor, 478–554. Leiden: Brill.
- „Kantauralin murteutuminen vokaalivastaavuuksien valossa”. Архивирано из оригинала 23. 05. 2012. г. Приступљено 16. 04. 2012.
- Nichols, Johanna (2021). „The Origin and Dispersal of Uralic: Distributional Typological View”. Annual Review of Linguistics. 7 (1): 351—369. S2CID 234179048. doi:10.1146/annurev-linguistics-011619-030405.
- Parpola, A. (2013). "Formation of the Indo-European and Uralic (Finno-Ugric) language families in the light of archaeology". In: Grünthal, R. & Kallio, P. (Eds.). A linguistic map of prehistoric northern Europe. Suomalais-Ugrilainen Seura, 2013. pp. 119–184.
- Parpola, Asko (2022). "LOCATION OF THE URALIC PROTO-LANGUAGE IN THE KAMA RIVER VALLEY AND THE URALIC SPEAKERS' EXPANSION EAST AND WEST WITH THE 'SEJMA-TURBINO TRANSCULTURAL PHENOMENON’ 2200-1900 BC". In: Археология евразийских степей, (2), 258–277. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/location-of-the-uralic-proto-language-in-the-kama-river-valley-and-the-uralic-speakers-expansion-east-and-west-with-the-sejma (дата обращения: 08.11.2022).
- Sikora, Martin; Pitulko, Vladimir V.; Sousa, Vitor C.; Allentoft, Morten E.; Vinner, Lasse; Rasmussen, Simon; Margaryan, Ashot; de Barros Damgaard, Peter; de la Fuente, Constanza; Renaud, Gabriel; Yang, Melinda A.; Fu, Qiaomei; Dupanloup, Isabelle; Giampoudakis, Konstantinos; Nogués-Bravo, David (јун 2019). „The population history of northeastern Siberia since the Pleistocene”. Nature (на језику: енглески). 570 (7760): 182—188. ISSN 1476-4687. PMID 31168093. S2CID 174809069. doi:10.1038/s41586-019-1279-z. „Most modern Siberian speakers of Neosiberian languages genetically fall on an East- West cline between Europeans and Early East Asians. Taking Even speakers as representatives, the Neosiberian turnover from the south, which largely replaced Ancient Paleosiberian ancestry, can be associated with the northward spread of Tungusic and probably also Turkic and Mongolic. However, the expansions of Tungusic as well as Turkic and Mongolic are too recent to be associable with the earliest waves of Neosiberian ancestry, dated later than ~11 kya, but discernible in the Baikal region from at least 6 kya onwards. Therefore, this phase of the Neosiberian population turnover must initially have transmitted other languages or language families into Siberia, including possibly Uralic and Yukaghir.”
- Tambets, Kristiina; Yunusbayev, Bayazit; Hudjashov, Georgi; Ilumäe, Anne-Mai; Rootsi, Siiri; Honkola, Terhi; Vesakoski, Outi; Atkinson, Quentin; Skoglund, Pontus; Kushniarevich, Alena; Litvinov, Sergey; Reidla, Maere; Metspalu, Ene; Saag, Lehti; Rantanen, Timo (21. 09. 2018). „Genes reveal traces of common recent demographic history for most of the Uralic-speaking populations”. Genome Biology. 19 (1): 139. ISSN 1474-760X. PMC 6151024 . PMID 30241495. doi:10.1186/s13059-018-1522-1.
- Jeong, Choongwon; Balanovsky, Oleg; Lukianova, Elena; Kahbatkyzy, Nurzhibek; Flegontov, Pavel; Zaporozhchenko, Valery; Immel, Alexander; Wang, Chuan-Chao; Ixan, Olzhas; Khussainova, Elmira; Bekmanov, Bakhytzhan; Zaibert, Victor; Lavryashina, Maria; Pocheshkhova, Elvira; Yusupov, Yuldash (јун 2019). „The genetic history of admixture across inner Eurasia”. Nature Ecology & Evolution (на језику: енглески). 3 (6): 966—976. ISSN 2397-334X. PMC 6542712 . PMID 31036896. doi:10.1038/s41559-019-0878-2.
- Tambets, Kristiina; Metspalu, Mait; Lang, Valter; Villems, Richard; Kivisild, Toomas; Kriiska, Aivar; Thomas, Mark G.; Díez del Molino, David; Crema, Enrico Ryunosuke (2019). „The Arrival of Siberian Ancestry Connecting the Eastern Baltic to Uralic Speakers further East”. Current Biology (на језику: енглески). 29 (10): 1701—1711.e16. ISSN 0960-9822. PMC 6544527 . PMID 31080083. doi:10.1016/j.cub.2019.04.026.
Спољашње везе
уреди- „Табела уралских језика и дијалеката”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2008. г.
- „"The Finno-Ugrics"”. Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2008) The Economist, December 20, 2005
- Kulonen, Ulla-Maija: „Origin of Finnish and related languages.”. Архивирано из оригинала 18. 12. 2009. г. thisisFINLAND, Finland Promotion Board. Cited 30.10.2009.
- "The untenability of the Finno-Ugrian theory from a linguistic point of view" by Dr. László Marácz, a minority opinion on the language family
- "The 'Ugric-Turkic battle': a critical review" by Angela Marcantonio, Pirjo Nummenaho, and Michela Salvagni
- "Linguistic shadow-boxing" by Johanna Laakso – a book review of Angela Marcantonio’s The Uralic Language Family: Facts, Myths and Statistics