Уралски језици

Уралски језици су језичка породица која укључује тридесетак језика којима говори око 25 милиона људи. Ови језици су распрострањени у северној Евроазији од Скандинавије преко Урала до полуострва Тајмир. Уралским језицима припада и мађарски језик у средњој Европи.[2]

уралски језици
Географска распрострањеностсредња, источна и северна Европа, као и северна Азија
Језичка класификација
  • уралски језици
Подподела
ISO 639-5urj
Глотологural1272[1]
{{{mapalt}}}
Географска распрострањеност уралских језика:
Географска распрострањеност уралских језика
Географска распрострањеност главних грана уралских језика, као и јукагирских језика

КарактеристикеУреди

Морфолошки, ови језици су аглутинативни са богатим системом падежа (до 20). Друге карактеристичне особине су значајна употреба помоћних глагола и самогласничка хармонија.

Постојбина прауралског језикаУреди

Постојбина уралских језика (протоуралски језик), била је вероватно у подручју централне или јужне планине Урал. По овој планини име је добила и цела језичка породица. Процес раздвајања уралских језика почео је пре 6.000 година. Наука о уралским језицима се зове уралистика.

Везе са другим породицама језикаУреди

Неки лингвисти сматрају да је јукагирски језик, изоловани палеосибирски језик, у сродству са уралским језицима. Отуда се појављује термин уралско-јукагирски језици.

ПоделаУреди

Уралски језици се деле у две главне гране:

Угро-фински језициУреди

Самоједски језициУреди

Најзначајнији уралски језициУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Uralic”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Simons, Gary F.; Fenning, Charles F. „Uralic”. Ethnologue. SIL International. Приступљено 14. 2. 2018. 

ЛитератураУреди

  • Abondolo, Daniel M. (editor). 1998. The Uralic Languages. . London and New York: Routledge. ISBN 0-415-08198-X. 
  • Collinder, Björn. 1955. Fenno-Ugric Vocabulary: An Etymological Dictionary of the Uralic Languages. (Collective work.) Stockholm: Almqvist & Viksell. (Second, revised edition: Hamburg: Helmut Buske Verlag, 1977.)
  • Collinder, Björn. 1957. Survey of the Uralic Languages. Stockholm.
  • Collinder, Björn. 1960. Comparative Grammar of the Uralic Languages. Stockholm: Almqvist & Wiksell
  • Comrie, Bernhard. 1988. "General Features of the Uralic Languages." In The Uralic Languages, edited by Denis Sinor, pp. 451–477. Leiden: Brill.
  • Décsy, Gyula. 1990. The Uralic Protolanguage: A Comprehensive Reconstruction. Bloomington, Indiana.
  • Hajdu, Péter. 1963. Finnugor népek és nyelvek. Budapest: Gondolat kiadó.
  • Helimski, Eugene. Comparative Linguistics, Uralic Studies. Lectures and Articles. Moscow. 2000. (рус. Хелимский Е.А. Компаративистика, уралистика. Лекции и статьи. М., 2000.)
  • Laakso, Johanna. 1992. Uralilaiset kansat ('Uralic Peoples'). Porvoo – Helsinki – Juva. ISBN 951-0-16485-2.
  • Korhonen, Mikko. 1986. Finno-Ugrian Language Studies in Finland 1828-1918. . Helsinki: Societas Scientiarum Fennica. ISBN 951-653-135-0. 
  • Napolskikh, Vladimir. The First Stages of Origin of People of Uralic Language Family: Material of Mythological Reconstruction. Moscow, 1991. (рус. Напольских В. В. Древнейшие этапы происхождения народов уральской языковой семьи: данные мифологической реконструкции. М., 1991.)
  • Rédei, Károly (editor). 1986–88. Uralisches etymologisches Wörterbuch ('Uralic Etymological Dictionary'). Budapest.
  • Wickman, Bo (1988). „The History of Uralic Languages”. Ур.: Sinor, Denis. The Uralic Languages: Description, History, and Foreign Influences. Leiden: Brill. стр. 792–818. ISBN 978-90-04-07741-6. OCLC 16580570. 
  • Sauvageot, Aurélien. 1930. Recherches sur le vocabulaire des langues ouralo-altaïques ('Research on the Vocabulary of the Uralo-Altaic Languages'). Paris.
  • Künnap, A. 2000. Contact-induced Perspectives in Uralic Linguistics. LINCOM Studies in Asian Linguistics 39. München: LINCOM Europa. ISBN 3-89586-964-3.
  • Wickman, Bo. 1955. The Form of the Object in the Uralic Languages. Uppsala: Lundequistska bokhandeln.

Спољашње везеУреди