Википедија

Урош Десница

правник и политичар

Урош Десница (Обровац, 28. август 1874 – Сплит, 13. јул 1941) био је правник и политичар.

Урош Десница
Датум рођења28. август 1874.
Место рођењаОбровац
Датум смрти1941.
Место смртиСплит

Биографија уреди

Основну школу завршава у Обровцу а класичну гимназију у Задру.[1] Студирао је истекао титулу доктора права на Универзитету у Бечу.[2] За време студије био је члан организације српских студената Зора.[3]

У периоду 1897–1900 ради у среском суду у Обровцу и покрајинском у Задру. Од 1900. отвара своју адвокатску канцеларију у канцеларију и постаје политички активан као члан Српске народне странке на Приморју.[3]

Десница је био присталица српско-хрватске сарадње и са тих позиција учествује у доношењу Задарске резолуције 1905. године.[3]

Оштро се противио аустроугарској анекцији Босне и Херцеговини, чему је посветио низ чланака објављених у италијанској штампи. Вријеме Првог свјетског рата провео је у Обровцу и на породичном имању у Исламу грчком.[3]

Противио се италијанској окупацији Далмације. Један је од аутора Апела народа Сјеверне Далмације у којем се тражи од сила Антанте да зауставе италијанске акције.[3]

Покренуо је и објављивао Наш лист од 1919. до 1920.[3]

Италијанске власти га хапсе као пројугословенског интелектуалца и интернирају код Перуђе. Након повратка из интернације отвара адвокатску канцеларију у Обровцу, док је Задар био под италијанском управом.[3]

Од двадесетих година политички је активан као дио Народне радикалне странке, чију организацију успоставља у бенковачкком срезу.[3] Биран је за посланика Народне скупштине 1923. године.[3]

Од 1919. до 1926. уређује лист Држава објављиван у Сплиту. Своју адвокатску канцеларију измјешта у Сплит, гдје је био члан адвокатске коморе.[3]

Подржавао је шестојануарски режим. Политичку делатност наставља у оквиру ЈНС. [3]

Биран је за сенатора 1923. као кандидат у Приморској бановини.[3]

До 1933. обављао је функцију предсједника Привредно-културне матице за Сјеверну Далмацију. Матица и Десница били су предмет критика свештеника и публицисте из Шибеника Стеве Пространа који је у једном листу написао критиковао варошку интелигенцију у северној Далмацији због њеног нехата и користољубља док је истодобно хвалио шумадијску стваралачку интелигенцију.[4] Овим поводом написана је декларација коју потписује Десница и неколико чланова елите Срба Далмација.[4] Десница је био супростраствљен групи коју је предводио др Иринеј (Ђорђевић). У неколико листова размјењивали су међусобне оптужбне за малверзације и друга недјела.[4] Интензивни вербални сукоб прекинуло је убиство краља Александра 1934. а наредне објаве зауставља државни тужилац сматрајући да је кампања већ прешла границе дозвољеног и изазвала нерасположење у појединим мјестима.[4]

Сенатски мандат трајао му је до 3. јуна 1938. однонсо пуних шест година.[4]

Када ЈНС у вријеме избора 1938. одлучује да подржи Мачека, Десница организује збор Срба Далмације на којем се доноси закључак да подржавају ЈРЗ Милана Стојадиновића, након чега доноси одређен број гласова Стојадиновићевој опцији.[4]

Након окупације Краљевине Југославије, постаје организатор Одбора за помоћ српским избјеглицама у Сјеверној Далмацији и коиницијатор петиције којом се тражи од италијанских снага да окупирају дјелове Далмације које предоминантно настањују Срби.[4]

Одликован је Орденом Светог Саве II реда.[4]

Приватни живот уреди

Деснице су угледна породица далматинских Срба.[1] Отац Владимир (1850–1922) био је политички представник Срба и предсједник општине Обровац, док је мајка грофица Олге Деде-Јанковић била ћерка последњег мушког потомка лозе витеза Стојана Јанковића.[1] Његов млађи брат Бошко Десница био је историчар.[1]

Син му је српски и југословенски књижевник Владан Десница.

Референце уреди

  1. ^ а б в г Gulić 2018, стр. 45.
  2. ^ Gulić 2018, стр. 45-46.
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к Gulić 2018, стр. 46.
  4. ^ а б в г д ђ е ж Gulić 2018, стр. 47.

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Урош_Десница&oldid=27433949”