Успавана лепотица (бајка Браће Грим)

Успавана лепотица (Трнова Ружица) је бајка коју су написали немачки писци и филозофи Јакоб и Вилхелм Грим.

Nuström Sleeping Beauty.jpg

РадњаУреди

Некада давно живели су краљ и краљица који су желели да се остваре као родитељи. Једног дана, док се краљица купала, видела је жабу која јој је обећала како ће за годину дана родити ћерку. Краљ и краљица су били јако срећни када им је жаба пренела добре вести, а када се Трнова Ружица родила, краљ је одлучио да направи велико славље за све у краљевству. Међу званицама се нашло и дванаест суђаја, уместо тринаест, колико их је и било у краљевству, јер је краљ имао само дванаест тањира. Краљ их је позвао у жељи да својој ћерки обезбеди што лепши живот.

Кад се славље примакло крају, суђаје су детету поклониле своје чаробне дарове: једна врлину, друга лепоту, трећа богатство, и тако редом све до дванаесте суђаје. Управо када се дванаеста спремала да да свој чаробан дар појавила се она тринаеста суђаја и у освети је проклела девојчицу да ће се на свој петнаести рођендан убости на вретено и да ће пасти мртва: „Нека се у својој петнаестој години краљева кћи убоде на вретено и умре!”[1]

Сви су се узнемирили, али је тада у одају ушла дванаеста суђаја коју су прескочили и, како није могла да уклони пророчанство, ублажила га је: „Нека то не буде смрт, већ стогодишњи дубоки сан који ће снивати краљева кћи”.[1]

У жељи да своје дете спаси ове судбине, краљ је наредио да се спале сва вретена у краљевству, али се баш на свој петнаести рођендан краљева кћи ипак убола на вретено и утонула у сан. У сан је утонуо и цео замак, а изван замка се развила трнова ограда која га је у потпуности сакрила. Вест о Трновој Ружици се проширила светом и многи принчеви су долазили до ње у покушају да је пробуде. Међутим, трновита ограда их је у томе спречавала: „Многи су младићи остајали да висе на трњу, не могавши се ослободити, те су тако бедно скончавали”.[1]

Тачно у време када је стогодишњи сан требао да се заврши, појавио се један принц. Када је чуо причу о Трновој Ружици која спава у замку иза трнове ограде он је сакупио храбрости и покушао да дође до ње. „Када се краљевић примакао огради, то не беше трнова живица већ то беху све сами лепи цветови који су се сами од себе размицали и неозлеђеног га пропуштали, а затим би се опет састављали и претварали у живицу”.[1]

Када је стигао у замак, принц је приметио да сви спавају и идући тако, стигао је у стару кулу у којој је спавала Трнова Ружица: „Ту је она лежала и била је заиста толико лепа да он није био у стању да од ње одвоји поглед него се саже и пољуби је”.[1]

У том тренутку су се сви у замку пробудили и наставили да раде оно што су започели пре сто година. Убрзо се прославила и свадба принца и Трнове Ружице који су живели срећно до краја живота.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д Браћа Грим (1989). Изабране бајке. Београд: Рад. стр. 154—157.